Analiza američkog profesora za RTS: Gde Bajden i Tramp mogu da napadnu jedan drugog

Prva od najmanje dve televizijske debate Džozefa Bajdena i Donalda Trampa, aktuelnog i bivšeg predsednika Sjedinjenih Država, prilika su za predsedničke kandidate da u dogovorenim uslovima Si-En-En-ovog studija u Atlanti – bez prisustva publike, skripti, savetovanja i dobacivanja rivala, a uz papir, olovku, replike i dva reklamna bloka – za 90 minuta suprotstave ideje o ključnim temama koje interesuju podeljene i ljute Amerikance.

Ujedno, dvojica najstarijih suparnika za "Ovalni kabinet" Bele kuće pokušaće da označe sve propuste kod onog drugog i sebe predstave vrlijim nego što jesu.

Trampov "dosije" u Vašingtonu 

Za Bajdena je okršaj koji regulišu Si-En-En-ovi moderatorski doajeni Džejk Taper i Dejna Beš šansa da birače podseti na turbulentne odluke njegovog prethodnika i krivične presude i sporove koji se vode protiv rivala, i upozori na geopolitičke lomove u slučaju Trampove pobede.

"Verujem da će Bajden u prvoj debati plivati na talasu Trampovog pozamašnog 'dosijea' iz perioda dok je bio šef države, njegovoj opasci da će, ako pobedi, biti diktator barem jedan dan, i činjenici da je kriv po 34 tačke optužnice", kaže za RTS Alan Šreder, američki profesor na Nortistern univerzitetu u Masačusetsu i autor knjige "Predsedničke debate: Rizik u kampanji".

Šreder ocenjuje da će kao Trampovu "ahilovu petu" Bajden ciljati i njegova imenovanja za sudije u Vrhovnom sudu, postupanja u vezi sa epidemijom koronavirusa i "opštu (ne)sposobnost za obavljanje predsedničke funkcije".

Demokrate su u prethodnom kvartalu izbrusile jasnu poruku i da je Tramp kriv za talas zabrane abortusa u pojedinim saveznim državama, nakon odluke američkog Vrhovnog suda da 2022. godine poništi presudu Rou protiv Vejda kojom je abortus u SAD bio zabranjen na saveznom nivou.

Bajdenove godine i skup život u Americi

Republikanski kandidat, sa druge strane, može da ukaže kako je Amerika u Bajdenovoj eri skuplja, slabija i u većoj opasnosti od spoljnih neprijatelja.

"Tramp će napasti demokrate i Džoa za imigracionu politiku, kontrolu granica, inflaciju, odnosu aktuelne administracije prema ratu u Ukrajini i sukobu Izraela i Hamasa, a kao ključno će istaknuti Bajdenove godine", zaključuje Šreder.

Tramp je i u svom političkom usponu 2016. godine imigraciju centrirao kao jedno od glavnih pitanja u kampanji za prvi mandat u Vašingtonu. U svojim izlaganjima tokom prethodnih meseci, Bajdena je optužio za p(r)opustljivu imigracionu politiku i porast ilegalnih prelazaka granice.

"Zato će ciljati i Bajdenovu izvršnu naredbu o zabrani azila za nagle ilegalne prelaske granice, iz pravca Meksika. Tramp ponavlja da je odluka doneta prekasno", primećuje Šreder, aludirajući na nedavnu saveznu odluku o privremenom zatvaranju granica kada broj ilegalnih migranata pređe kvotu od 2.500 ljudi.

Nagrade i rizici

Iako i Tramp i Bajden mogu da budu nagrađeni za izrečeno i predstavljeno o sebi i protivniku, izvesno je da debata predstavlja i rizik za kandidate republikanaca i demokrata.

Animozitet između dvojice političara narastao je do tačke gde jedan pogrešan korak (doslovno), zamišljeni pogled ili uvreda van, već uveliko pomerene, granice dozvoljenog može da sruši "kuću od karata" koja se strpljivo zidala u izbornim štabovima. 

Autor knjige "Predsedničke debate" u razgovoru za RTS naglašava da su u podjednakom riziku obojica kandidata, ali da ne misli da će eventualna šteta biti nepopravljiva, baš zato što im predstoji još jedna debata na jesen.

"Rizik je obostran, jer trenutna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su Bajden i Tramp izjednačeni. Debate su u tom smislu rizične, jer su žive i često van predviđenog okvira", uočava Šreder.

Sagovornik RTS-a misli da Bajden ima više iskustva kao debater, ali da je Tramp u nešto boljoj kondiciji.

"Mislim i da je Bajden predanije pristupio pripremama za raspravu, što mu omogućava jedan nivo odbrane više. Ali, ponavljam, isuviše je živa stvar u pitanju da bi mogli da je uokvirimo", smatra Šreder.

Dometi izrečenog

Bajden i Tramp imaju skoro podjednaku podršku glasača po ključnim pitanjima pred prvi televizijski duel nakon četiri godine, pokazuju ankete.

Američki građani smatraju da bi Tramp bolje vodio ekonomiju i imigracionu politiku, te donosio uspešnije spoljnopolitičke odluke.

Bajden bi, veruju ispitanici, bolje odbranio demokratiju i delotvornije se nosio sa ekstremizmom u zemlji i svetu, dok bi efikasnije zaštitio i interese Amerikanaca u zdravstvu.

Televizijska debata dvojice kandidata najranija je u izbornoj godini još od 1960, ali analitičari veruju da su stavovi birača uveliko formirani, nešto više od četiri meseca pred izbore.

Međutim, anketa Pju istraživačkog centra iz 2016. sumirala je da se 63 odsto ispitanika u značajnoj ili nekoj meri opredelilo za Trampa ili Hilari Klinton na osnovu učinaka u njihovim duelima pred kamerama.

Profesor Šreder, ipak, tvrdi da su osam godina kasnije preferencije većine odavno jasne, zato što su kandidati dugo na najvišoj političkoj sceni sa rasvetljenim razlikama.

"Debate su jedan od elemenata kampanje, pa je teško da ih izolujemo od svih ostalih uticaja na izbore građana. Njihova specifičnost je, zapravo, u tome da više učvršćuju odluke birača nego što menjaju njihova mišljenja", kaže Šreder za RTS.

Kratka istorija debata koje su pravile razliku

Profesor Nortistern univerziteta u Masačusetsu izdvaja četiri televizijske debate koje su napravile razliku u američkoj istoriji – ona koja se 1960. godine vodila između Džona Ficdžeralda Kenedija i Ričarda Niksona, zatim duel Džimija Kartera i Ronalda Regana iz 1980, okršaj Džordža Herberta Buša i Bila Klintona 1992. i prethodnu raspravu Trampa i Bajdena u jesen 2020.

Amerikanci koji su debatu 1960. slušali preko radija većinski su podržavali Niksona. Ali, u televizijskom studiju u Čikagu, Kenedi je nastupio samouvereno, gledajući direktno u kameru. Nikson je izgledao uplašeno, umorno i uznemireno. Brisao je znoj sa lica više puta u toku debate, dok mu se šminka razmazala.

"Nakon debate me je pozvala majka i pitala da li sam dobro", prisetio se Nikson neuspeha u televizijskom duelu sa Kenedijem u svojim memoarima.

Kenedi je kasnije osvojio oko 120.000 glasova više od Niksona među 70 miliona Amerikanaca koji su glasali.

Kartera je u debatovanju sa Reganom 1980. godine "koštao" isuviše isplaniran nastup, bez spontanosti i harizme, a Buša Starijeg gledanje u sat tokom pitanja o izazovima američke nacije, što je Klinton kasnije iskoristio za argument o nezainteresovanosti republikanskog predstavnika za domaće probleme.

Tramp je, navodi Šreder, 2020. prenaglio u agresivnom nastupu prema Bajdenu, dok je takođe izgledao fizički loše i bez energije, što se kasnije ispostavilo kao posledica infekcije koronavirusom.

 Sve(t) po starom

Četiri godine kasnije, i uskoro, Bajden i Tramp ponovo će odmeriti snage.

Naredni susret biće, najverovatnije, 10. septembra u organizaciji Ej-Bi-Si-ja.

Prvi put od 1984. godine, debatama neće upravljati nadstranačka Komisija za izborne debate, kojoj su i demokrate i republikanci otkazali poverenje, smatrajući da su metode moderiranja koje komisija promoviše zastarele.

Za sada, verovatno i jedina stvar oko koje su Bajden i Tramp usaglasili stavove. U Atalanti sledi novi sukob mišljenja i sve(t) po starom.