Politički potop ili planirana kohabitacija – neobična računica Emanuela Makrona

Evropski parlament ruši vlade u zemljama zapadne Evrope – tako bi se ukratko mogli svesti rezultati izbora od vikenda, za instituciju koja ne odlučuje ni o tim vladama, a ni o bezbednosti Evrope.

Isto veče, u nedelju, pala je vlada u Belgiji, a francuski predsednik Emanuel Makron raspustio je skupštinu i za kraj ovog meseca raspisao izbore, pošto ga je ubedljivo pobedila desničarka Marin le Pen. 

Izbori su zakazani za 30. jun i 7. jul, neposredno pred otvaranje Olimpijskih igara koje ove godine nose slogan: "Igra u kojoj svi učestvuju".

Zapadni mediji pišu da je Makron "neodgovorni kamikaza", da se "igra sa vatrom" i da je zabio nož u leđa namačkom kancelaru Olafu Šolcu, koji bi, po toj logici, i sam morao da raspiše izbore u Nemačkoj. Glavna vest sa naslovnica je, međutim, da je desnica u Evropi značajno ojačala, što se videlo i po slavlju italijanske premijerke Đorđe Meloni.

Neuspela predizborna kombinatorika Emanuela Makrona

Ivica Mladenović, predavač na Sorboni u Parizu i urednik srpskog izdanja Le Mond diplomatika, ukazuje na nekoliko "čudnih" poteza francuskog predsednika.

"Najpre je dao kontroverznu izjavu o slanju trupa u Ukrajinu, a onda je nastavio svoj ruski rulet sa brzinskim raspuštanjem parlamenta i raspisivanjem parlamentarnih izbora. To je šokiralo i njegov sopstveni politički tabor", rekao je Mladenović.

Predavač na Sorboni smatra da je njegova kalkulacija bila pogrešna.

"Ono što mi se čini da je njegova kalkulacija sa raspisivanjem ovih izbora bila, i to pogrešna, da je pretpostavljao da će, s obzirom na podele na levici i na desnici, da će usred tih podela on moći opet da igra na kartu republikanskog fronta nasuprot Nacionalnom frontu ili Nacionalnom zboru, kako se danas zove, koji se već decenijima percipira kao antirepublikanski front. On je na kontu toga i osvojio dva predsednička mandata", kaže Mladenović.

Pojašnjava da je Makron želeo da napravi jednu vrstu koalicije sa levim i desnim liberalima. Međutim, u međuvremenu su se desile neočekivane stvari – ujedinile su se cela levica i cela desnica.

"Farsa se dešava trenutno u Parizu, predsednik republikanaca, to je, inače, tradicionalna partija vlasti u Francuskoj, degolistička partija, partija Nikole Sarkozija i Žaka Širaka, se podelila oko toga sa kim će u koaliciju, odnosno, predsednik je najavio koaliciju sa Nacionalnim frontom, što je do danas bilo nezamislivo. Dakle, videćemo kako će se stvari odvijati, ali ono što je sigurno je da je Makronova politička formacija gotovo obezbedila politički potop nakon ovih parlamentarnih izbora", smatra Mladenović.

Na čiju podršku računa Makron

Aleksandra Kolaković, naučna saradnica u Institutu za političke studije, kaže da je prema pojedinim informacijama samo jedna manja grupa ljudi znala da postoji plan za raspisivanje izbora kao jedan od mogućih scenarija za razrešenje eventualnih loših rezultata na evropskim izborima.

"Sve predikcije i pre izbora su ukazivale na to da će biti ovaj rezultat i da će lider Nacionalnog fronta Žordan Bardela, lider Nacionalonog fronta, biti taj pobednik izbora u samoj Francuskoj samoj. Da samo pojasnimo, znači to je lider nacionalnog fronta. On jeste bio nosilac promena u toj partiji i neko ko je partiju pomerao malo dalje od te krajnje desnice u očima birača i na taj način realizovao i uspeh", rekla je Kolakovićeva.

I ona kaže da je Makronov potez ruski rulet i da je on računao da će to stanje šoka negde ujediniti Francuze u smislu da neće želeti da prepuste vlast u samoj Francuskoj Marin le Pen, odnosno njenoj partiji i političkoj grupi.

"Interesantna je i pozicija Makrona koji je negde računao, ja bih rekla, i na one glasače koji nisu izašli na ove izbore. Postoji razlika u Francuskoj u odnosu na evropske izbore i na parlamentarne izbore u smislu da je izlaznost recimo sada bila 51 odsto, a da se očekuje možda i za 20 odsto veća izlaznost i on očekuje da će ti ljudi glasati u stvari protiv same Marin le Pen", navodi Aleksandra Kolaković.

I ona je bliža opciji da će Makron izgubiti na parlamentarnim izborima i onda se suočiti sa kohabitacijom.

Mladenović navodi da je jedna od pretpostavki i da je raspisao izbore sa idejom da se da šansa Nacionalnom frontu da vodi vladu Francuske, s tim što bi on kao predsednik koji bi kohabitirao sa tom vladom, opstruisao tu vladu, koja ne bi imala nikakve rezultate i tako polako pripremao kontekst za 2027.

Zašto je desnica primamljiva Francuzima

Bogdan Živković, naučni saradnik na Balkanološkom institutu, smatra da je razlog uspeha desnice na evropskim izborima migrantska politika.

"Migracija je veliki problem i Francuska je u tom smislu paradigmatičan primer. Migracija je problem koji ima dva aspekta. Jedan je kulturološki, a drugi je ekonomski. Taj ekonomski aspekt je naravno svima vrlo jasan i to je nešto oko čega je levica nekada imala sličan stav onome koji ima desnica sada, a to je da migracija ugrožava radničku klasu u Zapadnoj Evropi. Dakle, da ona oduzima poslove, one niže plaćene poslove, i da na taj način domicilna radnička klasa plaća tu cenu migracije. I sada, pošto ne postoji neka levica koja je danas jaka i okrenuta klasnim problemima, to pitanje iskorišćava desnica", objašnjava Živković.

I dok ima onih koji iz ksenofobnih i rasističkih razloga glasaju za desnicu, ima i ljudi koji u jednom objektivnom smislu vide da se menja demografska struktura stanovništa i da se menjaju neki kulturni i mentalitetski obrasci.

"Problem migracije stvara ekonomski problem, ali stvara i neke društvene potrese i menja neke društvene vrednosti. I u tom smislu, pošto nema levice koja bi se tome oduprela i pošto establišment zbog interesa kapitala i drugih stvari podržava migraciju, desnica koristi to pitanje i na tom pitanju jača. Da li će ona na tom pitanju moći sama da preuzme vlast to ne znamo", rekao je Živković.

Celu emisiju možete pogledati u videu na početku teksta.