Teška verbalna paljba Filipina po Kini iliti zauzdavanje kineskih ambicija prema Spratli ostrvima

Ferdinand Markos mlađi, filipinski predsednik, na poziv organizatora 31. maja je održao uvodni govor na Bezbednosnom dijalogu Šangrila, koji se tradicionalno održava u istoimenom hotelu u Singapuru i okuplja šefove država, ministre odbrane, analitičare i predstavnike vojne industrije iz Azijsko-pacifičkog regiona i šire.

Markos je slično drugim viđenim govornicima, otvoreno izneo političko bezbednosnu strategiju svoje zemlje, a njegovo obraćanje brojnim zvanicama u Singapuru privuklo je posebnu pažnju zbog svog oštrog tona kada su u pitanju odnosi sa moćnim prekomorskim susedom Kinom.

Ponovo u krilu bivšeg kolonijalnog gospodara

Naime, filipinski predsednik je, uprkos tome što je Kina najveći spoljnotrgovinski partner njegove države i njegova prva zvanična poseta inostranstvu van regiona jugoistočne Azije bila upravo Pekingu, na važnoj međunarodnoj sceni u Singapuru, osuo žestoku verbalnu vatru po Kini zbog njenih ambicija prema Spartli ostrvima.

Filipinski lider, koji je na kormilo države došao pre dve godine, nasledivši u svetu poznatog prethodnika ekscentričnog Rodriga Dutertea, tokom celog govora odisao je samouverenošću, odnosno, snažnim uverenjem da je pravda u teritorijalnom sporu sa najmnogljudnijom zemljom sveta u vezi Spratli ostrva na strani njegove države.

Markos mlađi, sin diktatora koji je dve decenije u bliskoj saradnji sa Vašingtonom vodio borbu protiv filipinskih komunista i muslimanskih ustanika, po dolasku na vlast drastično je promenio spoljno-politički kurs svog prethodnika Dutertea, koji je nastojao da ublaži sukob Manile i Pekinga oko teritorija u Južnom kineskom moru i na taj način privuče krupan kineski kapital za svoj divovski projekat izgradnje i revitalizacije saobraćajne, poljoprivredne i energetski infrastrukture popularno poznat kao "Gradi, gradi, gradi".

Duterte ne samo što je flertovao sa kineskom vladom, već je bio spreman i da poruči rusko naoružanje za svoju armiju kako bi umanjio tradicionalno snažan američki uticaj na filipinsku armiju i politiku.

Privremeno je suspendovao i vojnu saradnju sa SAD, ali je zbog otpora u filipinskoj armiji i drugim društvenim strukturama krajem svog šestogodišnjeg mandata ublažio antiameričku retoriku i, nakon što su počeli sukobi u Ukrajini, čak odustao od nabavke ruskih transportnih helikoptera.

Obavljanje veza sa Vašingtonom

Njegov naslednik Markos, ne samo što je po dolasku na vlast smesta obnovio veze sa političkim i vojnim vrhom u Vašingtonu, već je ubrzo dozvolio pristup američkim trupama u još četiri filipinske vojne baze, čime se broj kasarni i uporišta u kojima Amerikanci na Filipinima mogu da rotiraju svoje trupe i drže naoružanje i zalihe popeo na devet.

Valja obratiti pažnju na to da su čak tri od četiri nove baze u filipinske baze u koje su Amerikanci, inače bivši dugogodišnji kolonijalni gospodari Filipina, dobili pristup nalaze na krajnjem severu ostrva Luzon, nedaleko od Tajvana.

Štaviše, Markos je ušao i u pregovore za davanje dodatnih, novih lokacija na korišćenje američkoj armiji.

Šta vojska SAD vežba na filipinskom tlu 

Pod njegovom palicom je nedavno (u aprilu) održana i krupna tradicionalna zajednička vojna vežba "Balikatan", u kojoj je učestvovalo čak 16.000 američkih, filipinskih, i po prvi put u istoriji, australijskih i francuskih vojnika.

Štaviše, njeno poprište su bila ostrva iz lanca Batanes, koja se nalaze na samo par stotina kilometara od Tajvana, i na po turizmu poznatom filipinskom ostrvu Palavan, koje je najbliže spornom arhipelagu Spratli.

Čak 11.000 učesnika te vežbe bili su pripadnici američke armije.

To sve ukazuje na mogućnost da bi američka vojska i njeni saveznici mogli da sa filipinske teritorije intervenišu u Južnom kineskom moru i naročito u slučaju da kineske snage pokušaju opkoljavanje ili vojnu intervenciju na Tajvanu, te predstavlja krupnu provokaciju za vlasti u Pekingu, koje to pacifičko ostrvo vide kao neotuđivu teritoriju Kine.

Političari i vojni analitičari na Filipinima, takve poteze svoje vlade pravdaju time da bi se u slučaju rata u Tajvanskom moreuzu oko 220.000 filipinskih državljana koji rade na Tajvanu našli u opasnosti, te da bi bila potrebna njihova evakuacija preko kanala Baši, koji ga odvaja od Filipina (ostrva Batanes).

Verbalni atak na kineske teritorijalne pretenzije

Filipinski predsednik otvorio je svoj govor u Singapuru rečima da se raduje tome što će uskoro potpisati zakon koji će jasno definisati pomorsku zonu koja pripada Filipinskom arhipelagu i tako razjasniti geografski opseg morske teritorije njegove države.

Naglasio je da je njegova država u definisanju svoje morske teritorije postupala na način koji priliči odgovornom članu međunarodne zajednice koji poštuje zakon.

Odnosno, filipinska vlada se rukovodila odredbama Konvencije Ujedinjenih nacija o zakonima mora (UNCLOS) i pridržavala odluke Stalnog arbitražnog suda u Hagu koji je 2016. godine presudio da istorijski argumenti Kine o suverenosti te zemlje nad ostrvima Spratli nisu osnovani, što ide u prilog vladi u Manili.

Štaviše, Markos u isticanju opravdanosti filipinske politike nije štedeo drugu stranu, već se smesta upustio u verbalni napad na vlasti u Pekingu, rekavši: "Naša delatnost je u očiglednoj suprotnosti sa odrešitim postupcima čiji je cilj propagiranje preteranih i neosnovanih tvrdnji, zastrašivanje i obmana", i dodao: "Mi smo naše tvrdnje podvrgli istrazi vodećih svetskih pravnika, pa granične linije koje smo ocrtali ne potiču prosto iz naše mašte, nego iz međunarodnog prava".

Kritiku politike kineske vlade Markos je propratio i emotivnim izlivima patriotizma, rekavši da su Filipinci "spremni da zaštite svoju suverenu domovinu do poslednjeg kvadratnog milimetra" i da "nikad neće popustiti", kao i dramskim efektom otelotvorenim u rečenici da "životvorne vode Zapadnog filipinskog mora teku venama svakog Filipinca". (U Manili deo Južnog kineskog mora između Filipinskog arhipelaga i ostrva Spratli nazivaju "Zapadno filipinsko more").

Podređenost Vašingtonu uprkos želji za suverenitetom

Mlađi Markos, čiji mandat traje do 2028. godine, izjavio je i da strateško nadmetanje između Kine i SAD prožima politički pejzaž u regionu Indo-Pacifik i da taj rivalitet ograničava strateški izbor država u njemu, pogoršava postojeće probleme i stvara nove bebednosne dileme.

Smatra da Asocijacija nacija jugoistočne Azije (ASEAN) ima važnu ulogu u pogledu ostvarivanja stabilnosti u indo-pacifičkom regionu i da u međunarodnim odnosima suverenost država mora ostati sveta.

Markos je naglasio i da zemlje ASEAN-a moraju biti glavni akteri u događajima koji se odvijaju a ne posmatrači, odnosno, „glavni junaci u svojim kolektivnim pričama".

Izneo je sugestiju da "dinamika krupnih zemalja" (što je aluzija na način na koji kineskih političari govore o svojoj državi) predstavlja nametanje hijerarhijskoj uređenja zemljama ASEAN-a i da one ne treba dozvole da se u region vrati (hladnoratovski) duh izgradnje sfera uticaja.

Aludirajući na činjenicu da NR Kina poslednjih desetak godina vojno utvrđuje atole i ostrva u Južnom kineskom moru, pri čemu se sukobljava sa više zemalja jugoistočne Azije, on je rekao i da je zajednička vizija članica ASEAN-a da to more treba da bude prostor mira, stabilnosti i prosperiteta, ali da je ostvarenje te vizije "nažalost daleko zbog nezakonitih, agresivnih, prisilnih i obmanjujućih činova koji narušavaju naš suverenitet".

Interesantno je, međutim, da uprkos primedbama o štetnom nadmetanju dve velike sile, nametanju sfera uticaja i o tome kako zemlje ASEAN-a treba da budu subjekti a ne posmatrači događaja, Markos vidi opredeljenje svoje zemlje za stacioniranje mnoštva američkih trupa na svojoj teritoriji i blokovsko svrstavanje uz Vašington kao korisno za održanje mira i stabilnosti. Naime, za njega, je "stabilizirajuće prisustvo SAD suštinsko za mir u regionu".

Između SAD i Kine, između bezbednosti i ekonomije

Markos je u svom govoru u Singapuru najavio da će njegova zemlja u budućnosti raditi na snaženju svojih vojnih kapaciteta i projektovanju moći tamo gde treba, te da će nastaviti da jača svoj savez sa Sjedinjenim Američkim Državama i strateška partnerstva sa Australijom, Japanom, Južnom Korejom, Indijom, Vijetnamom i drugima.

Dok su tri prvopomenute države duboko posvećene vojnom savezu sa Vašingtonom i na svojoj teritoriji ugošćavaju američke trupe, druge dve imaju teritorijalni spor sa Kinom i stoga nastoje da joj se (u većoj ili manjoj meri) suprotstave.

Filipini se, međutim, suočavaju sa nemalom dilemom u tom svom pristupu odbrambenoj i spoljnoj politici, jer mada Manila naročito u sprezi sa Vašingtonom, Tokijom i Seulom sada planski radi na smanjenju svoje ekonomske zavisnosti od kineskih investicija, tehnologija i tržišta, Kina i dalje ostaje njen najveći spoljnotrgovinski partner.

Ta dilema, dakle, jednostavno se može definisati kao težak izbor između bezbednosti i ekonomske dobrobiti, jer je najveći geopolitički protivnik Filipina njihov najvažniji ekonomski partner.

Predsednik Markos, po svemu sudeći, taj složeni čvor je presekao tako što se opredelio za akcenat na bezbednosti.