Читај ми!

Кинеска визија светског поретка на длану – министар одбране понудио алтернативу глобалној политици Вашингтона

Кинески министар одбране је у Сингапуру оштро критиковао хегемонизам и удвојене аршине Запада, као и дискурс Вашингтона и његових савезника о „поретку заснованом на правилима“. Он је позвао на стварање праведнијег и равноправнијег светског поретка, кроз поштовање међународног права и улоге УН.

У говору датом током међународног форума "Шангрила дијалог о безбедности", кинески министар одбране адмирал Донг Ђун, дао је пресек спољне политике своје земље и јасно изразио виђење своје владе о суштини међудржавних односа и светском поретку којем треба стремити.

Безбедносни форум Шангрила одржава се од 2002. сваке године. Почео је као састанак министара одбране азијско-пацифичког регона и израстао у догађај од светске важности у којем, поред њих, учествују и шефови држава, академици и пословни људи из области војне индустрије.

Мултиполарни свет као идеални светски поредак

Бивши командант кинеске морнарице, министар Донг, свој говор је у Сингапуру 2. јуна отворио констатацијом да су становници региона Азија-Пацифик по природи независни, те да се ослањају на себе, притом истакавши жељу своје владе да се оформи мултиполарни свет у којем су сви субјекти равноправни.

"Врло ценимо независност и наши људи се противе покушајима да наше државе буду претворене у вазалне државе и увучене у блокове. Надамо се да можемо да живимо једнаки у мултиполарном свету", рекао је кинески министар.

Донг је потом додао да сматра да земље региона имају способност и самопоуздање да саме реше своје проблеме и да је, мада је у протеклим деценијама било потешкоћа у њиховим међусобним односима, уопште гледано у региону превладао труд усмерен на – "заједнички развој и сарадњу у којој све стране побеђују".

Управо су заједнички развој или просперитет и обострана или вишестрана корист крилатице које влада у Пекингу често употребљава да опише принципе свог приступа међународним односима – сопствено настојање да приликом инвестирања и давања кредита омогући зараду својим предузећима и истовремено допринесе развоју земље домаћина без политичких условљавања и притисака.

Критика америчке спољне политике

У алузији на америчку стратегију умањивања зависности од кинеске економије и тржишта, познату као "подвајање", коју политички врх у Вашингтону под изговором економске безбедности намеће не само својим компанијама, већ и својим војно-политичким савезницима широм света, Донг је самоуверено изјавио да "покушаји да се изврши економско раздвајање, пресеку ланци снабдевања и створе мала дворишта са високим оградама, неће наћи подршку" у региону Азија-Пацифик.

"Наши људи жуде за јединством, сарадњом и мирним животом и ми, војске (земаља региона) треба да те аспирације снажно подржимо", рекао је он и одлучно додао: "Нећемо дозволити да хегемонизам и политика силе поткопају интерес земаља Азија-Пацифика. Нећемо дозволити никоме да унесе геополитичке сукобе или донесе рат у наш регион, било хладни или врући. Нећемо дозволити ни једној земљи или снази да створи конфликт и хаос у нашем региону."

Шездесетједногодишњи Донг је, дакле, окарактерисао америчку спољну политику као покушај остваривања доминације и наступање са позиције силе, које подрива безбедност у азијско-пацифичком региону, где САД отварају нове базе и гомилају своје снаге у настојању да парирају НР Кини у Јужном кинеском мору и подупру дефакто независност Тајвана.

Кинески министар одбране потом је описао политику своје владе као сушту супротност америчком приступу међународним односима, рекавши да је циљ владе председника Си Ђинпинга изградња заједнице са заједничком будућности, што подразумева мир и хармонију и што је и у складу са безбедносном оријентацијом земље, која је, према његовим речима, од оснивања пре нешто више од 70 година водила одбрамбену политику.

Кинеска политика у вези са нуклеарним оружјем

То је виђење спољне политике Кине, које, међутим, њени копнени и прекоморски суседи, попут Индије, Вијетнама, Филипина и Јапана, који с њом имају територијалне спорове и који се осећају безбедносно угроженим услед раста њене војне моћи и активности, не деле.

Отуд је вероватно корисно то што је Донг нагласио да Кина неће покушавати да оствари хегемонију и експанзију и то што је истакао да је политика његове земље у вези са употребо нуклеарног оружја изразито стабилна и предвидива, односно да се стратегија Пекинга у тој области одбране заснива на принципу да земља неће прва употребити нуклеарну бомбу.

Он је и додао да Пекинг нема намеру да прети употребом нуклеарног оружја државама које га не поседују или регионима у који су проглашени слободним од присуства нуклеарног оружја, притом подсетивши окупљене да је његовој држави у прошлости прећено атомским бомбардовањем (што се несумњиво односи на идеју америчког генерала Дагласа Макартура дату током Корејског рата да се Кина уништи нуклеарним бомбама због тога што је интервенисала како би спречила пад комунистичке Северне Кореје).

Односи са САД

Донг, који се у младости школовао у Морнаричкој академији у Далијену, изјавио је и да америчка и кинеска војска не треба да се сукобљавају, већ да цене мир, подупру стабилност и нађу начин да се сложе.

Он је истакао да је кинеска армија отворена за сарадњу са америчком војском, али да је за то потребан труд обе стране.

"Како ми то видимо", рекао је он, "управо због тога што две војске имају разлике у виђењу ствари, потребна је већа комуникација".

Донг је такође изјавио да се Кина противи стварању искључивих војних савеза, "уских кругова који за мету имају одређену земљу", јер они не могу да учине азијско-пацифички регион сигурнијим.

Та изјава очигледно је усмерена на праксу Вашингтона који је последњих година оформио више различитих коалиција чији је циљ сузбијање кинеског војнополитичког утицаја у региону Азија-Пацифик.

Ту су, наиме, Квадрилатерални дијалог о безбедности, АУКУС и „Савез пет очију“. Први је војнополитички оквир, чији су конституенти САД, Јапан, Аустралија и Индија – унутар њега се одржавају редовни састанци шефова држава, односно министара иностраних послова и одбране, на којима настојe да дефинишу стратегију и конкретне мере, укључујући ту и економске, за парирање активностима кинеске војске и дипломатије. Позната и просто као „квад“, та организација спроводи и заједничке поморске маневре, чија је сврха да продуби координацију између армија четири земље и функционише као средство одвраћања у односу на Кину.

АУКУС је војни савез Аустралије, Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава, који предвиђа заједничке поморске и ваздухопловне патроле, размену војних технологија и опремање наоружањем земаља партнера.

"Савез пет очију" је оквир за обавештајну сарадњу усмерен на праћење комуникације и кретања противничких војних и шпијунских ефектива, пре свега у Пацифику, у којем учествују САД, Аустралија, Велика Британија, Канада и Нови Зеланд.

Овоме треба додати и све активније ангажовање ваздухоплова и пловила европских НАТО чланица у Азијско-пацифичком региону: Француске, Немачке, Холандије и других, као и рад Вашингтона на томе да ојача своје војно присуство у Јапану и на Филипинима и те две државе увеже у једну врсту коалиције за одбрану Тајвана од евентуалног покушаја матице да га окружи и силом приволи на уједињење.

Кина све те активности Вашингтона и његових бројних савезника у региону Азија-Пацифик види као непотребно и штетно оживљавање хладноратовских подела. Отуд је и министар Донг у свом обраћању у Сингапуру позвао земље тог пространог региона да "одбаце хладноратовски менталитет" и "блоковске поделе".

Супротстављање тајванском сепаратизму

Кинески адмирал у Сингапуру је управо и послао снажну поруку да је Тајван најважнији од суштинских интереса Кине, који су за њу "свети и неповредиви".

У критици говора тајванског председника Лај Ћингдеа, који је 20. маја ступио на дужност и у свом инаугурационом обраћању сугерисао да је његово острво независна држава, министар одбране Донг је изјавио: "Сада видимо да влада Демократско-прогресивне партије постепено иде ка одвајању, да је њихова жеља да избришу кинески идентитет Тајвана и пресеку историјске, друштвене и културне везе са матицом".

Не кријући презир за оно што види као издају, кинески министар је рекао "да ће они који су недавно дали фанатичне изјаве бити приковани за историјски стуб срама".

Он је и додао да паралелно са сепаратистичким изјавама врха у Тајпеју "неки страни фактори подривају принцип једне Кине, тако што га љуште комад по комад кроз доношење законодавних аката у вези са Тајваном, наоружавање и успостављање противзаконитих веза, чиме храбре сепаратизам и доводе Тајван у опасну ситуацију".

Донг је нагласио да су односи Пекинга са Тајваном унутрашње питање и додао да Кина остаје посвећена мирољубивом уједињењу, али и да могућност за такво уједињење ометају тајвански сепаратисти и стране снаге.

"Кинеска армија", рекао је он, "остаће снажна сила за уједињење и предузеће одлучне мере да предупреди независност Тајвана и онемогући да се такве завере остваре". Донг је упозорио да ће свако ко се усуди да покуша да одвоји Тајван од Кине практично искусити самоуништење.

Разумевање за реакцију Русије?

У другој половини свог говора министар Донг је изнео кинеску визију безбедности за регион југоисточне Азије, у којој се, интересантно, чини се дотакао Русије, односно конфликта у Украјини на начин који, изгледа, правда реакцију Москве на ширење НАТО алијансе.

Наиме, Донг је истакао потребу да се игради механизам безбедности у којем су сви једнаки и рекао: "Један од дубоких узрока тренутних сукоба у свету је чињеница да су бриге неких земаља у вези са безбедношћу дуго биле игнорисане. То нам говори да безбедносни интереси свих земаља треба да буду поштовани".

Кина подржава земље АСЕАН-а (чији члан је и домаћин Сингапур) у њиховом настојању да остваре стратешку аутономију и своју безбедност држе у сопственим рукама, додао је он.

Донг је потом поменуо и напоре Кине да сама формира одређене политичке механизме и безбедносне платформе који могу да допринесу учвршћивању стабилности у свету на равноправним основама и уз поштовање интереса различитих земаља, као што су Шангајска организације за сарадњу и безбедносни форуми Кина–Африка, Кина – Блиски исток и Кина – Јужна Америка и Кариби.

Противљење "поретку заснованом на правилима" и подршка међународном праву

Министар одбране НР Кине Донг завршио је своје обраћање окупљеној публици у сингапурском хотелу "Шангрила" речима да су "све земље једнаке без обзира на величину, а све армије једнаке без обзира на своју снагу".

Та тврдња се може протумачити као противљење покушајима да се наметне хијерархијска структура у међународним односима у којој државе Запада виде себе као лидере који, због идеолошке супериорности оличене у њиховој демократичности и неолибералном погледу на свет, имају право да диктирају другима како да се понашају и с ким и под којим условима да одржавају односе.

Донг је изнео уверење "да треба да изградимо равноправнији и праведнији светски поредак". Он је притом нагласио да "постоји само један међународни систем, а то је систем у чијем средишту су Уједињене нације“ и да „постоји само једно међународно уређење, а то је оно које подупире међународно право".

Он је, притом, несумњиво на уму имао дискурс Вашингтона и његових војно-политичких савезника о "поретку заснованом на правилима", који, по њима подразумева демократију, људске слободе и владавину права, али у пракси неретко подразумева заобилажење консензуса у Савету безбедности УН и кршење одредаба међународног права о суверенитету и територијалном интегритету држава, што се, на пример, могло видети у случају бомбардовања СРЈ и Ирака.

Донг је приметио и "да удвојени аршини подривају праведност и правду", те да је решење за то снажење Уједињених нација. Он је рекао и да међунардно право мора бити чувано, а не кршено.

С тим у вези, дао је и обећање да ће кинеска армија убудуће интензивније радити на усаглашавању деловања са страним ентитетима под окриљем УН и више допринети операцијама за очување мира којима оне руководе.

Да ли кинеска визија светског поретка може превладати западну

Донгов говор је ретко свеобухватан и потпун приказ стремљења кинеске државе када су у питању међународни односи и поредак.

Он је и јасна артикулација разлика са САД и њеним савезницима у виђењу спољне политике, дипломатије и политичко-правног устројства света.

Године пред нама ће показати у којој мери ће кинеска визија међународних односа и светског поретка, која, насупрот дискурсу о демократичности, људским правима и економском одвајању од "аутократских" држава, као идеале наглашава самосталност држава, њихову равноправност и заједнички просперитет без политичких и идеолошких условљавања, успети да привуче подршку влада широм света.

Такође, време ће показати и да ли ће Кина остати доследна принципима које сада заговара.

субота, 20. јул 2024.
27° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару