Читај ми!

Филипини, повратак у окриље Америке

Нови филипински председник Фердинанд Маркос млађи, који је на функцију ступио пре око сто дана, на самом почетку свог шестогодишњег мандата интензивирао је сусрете с највишим америчким званичницима и практично преокренуо политику умањивања економског и војног ослањања на САД уз окретање Кини и Русији коју је покушавао да спроведе његов претходник Родриго Дутерте.

Сто дана након ступања на дужност новог филипинског председника Фердинанд Маркоса млађег на функцију сасвим је јасно да је он напустио спољну политику свог претходника Родрига Дутертеа, који је настао да земљу економски и политички приближи Кини а војно Русији.

Маркосова влада вредно ради на обнављању снажних војних веза које је многољудна острвска земља у југозападном Пацифику деценијама имала са Вашингтоном.

Фердинанд Маркос млађи, син истоименог диктатора који је у прошлости двадесет година сурово владао Филипинима, ступио је на функцију председника задњег дана јуна, након што је на изборима у мају убедљиво поразио своје противкандидате, међу којима је највећи ривал била бивша потпредседница Лени Робредо. 

Брзо по ступању на дужност, Маркос се састао са америчким председником Џозефом Бајденом и државним секретаром (министром спољних послова) САД Ентонијем Блинкеном.

Крајем прошлог месеца на Хавајима су се сусрели и амерички министар одбране Остин Лојд и његов филипински колега Хосе Фаустино, који су се сагласили да појачају војну сарадњу, укључујући ту дељење обавештајних података, присуство америчких трупа на Филипинима, заједничке поморске патроле и интегрисање одбрамбених система две државе. Штаб филипинске морнарице у августу је посетио и командант америчке Пацифичке флоте Семјуел Папаро. 

То је све усмерено на контрирање настојањима Народне Републике Кине да путем изградње пристаништа, авионских писта и радарских и прислушних станица на атолима и острвима у Јужном кинеском мору њиме физички овлада и на пружање подршке одбрани Тајвана од евентуалне кинеске војне интервенције

Медији у Источној Азији сада пишу да је за наредну годину планирано чак 500 заједничких вежби, патрола и других активности америчке и филипинске војске. На највећим заједничким годишњим војним маневрима "Баликатан" следеће године ће учешће узети дупло више америчких војника него за време Дутертеовог мандата. 

Горе наведени талас сусрета америчких и филипинских званичника јасан је показатељ жеље Маркосове владе да поврати чврсте војне и политичке везе са Вашингтоном, односно, поново у потпуности зађе под амерички одбрамбени штит, под којим се налазила и након стицања независности од САД, од 1946. наовамо, што је нарочито било изражено током Хладног рата, када се у Манили страховало да би ширење комунизма у Источној и Југоисточној Азији (у земљама као што су Кина, Вијетнам и Лаос) могло да захвати и Филипине, где је влада уз америчку помоћ ратовала против комунистичких али и исламских побуњеника.

Дутертеов заокрет према Пекингу и Москви

Реч је о повратку под окриље Вашингтона јер је претходни председник Родриго Дутерте за време свог шестогодишњег мандата, испровоциран сталним критикама у вези кршења људских права и гушења слободе медија које су на његов рачун долазиле из америчке амбасаде у Манили и самог Вашингтона, свесрдно настојао да ублажи тензије између своје земље и Народне Републике Кине око територија у Јужном мору и да онда, обезбеђивањем огромних кинеских инвестиција које су се мериле десетинама милијарди долара, драстично умањи економски и политички утицај који САД имају на Филипине. 

Он је чак и донео (испоставиће се, привремену) и за Вашингтон врло узнемирујућу одлуку да суспендује Споразум о гостујућим снагама (ВФА) с Вашингтоном и тако практично у потпуности онемогући стационирање америчких војника на филипинској територији, који, мада су након завршетка хладног рата 1992. године напустили велику поморску базу Субик и гигантску ваздушну базу Кларк на острву Лузон и даље у немалом броју вршили честе вишенедељне обуке и вежбе на тлу Филипина и задржавали право да у тој земљи држе залихе наоружања, горива и делова.

Ту одлуку је повукао када је републиканац Доналд Трамп 2017. заузео председничку фотељу у Вашингтону, будући да су поменуте критике у вези кршења људских права и политичких слобода на његов рачун долазиле превасходно из врха Демократске странке, укључујући ту и бившег председника Барака Обаму. 

Детерте је покренуо и иницијативу да се руским ратним бродовима омогуће посете филипинским лукама и од Москве набави контингент наоружања (углавном пушака, возила и транспортних хеликоптера "Ми-17"). Он је чак лично обишао један од пет руских ратних пловила (три брода и две подморнице) који су за његовог мандата на челу државе 2017. стигли у Манилу и присуствовао церемонији предаје руске војне донације од пет хиљада калашњикова, исто толико шлемова, те милион метака и 20 војних камиона. 

Штавише, и три кинеска ратна брода симболично су исте 2017. године упловила у лучки град Давао на острву Минданао, који је родно место Родрига Дутертеа, у којем је он пре него што је постао председник обављао функцију градоначелника и развио свој бескомпромисни стил борбе против трговине дрогом. Дутерте је и тада лично посетио кинеске морнаре, као што је претходно учинио и са Русима. Под његовом палицом држава је примила и кинеску донацију у лаком наоружању вредну око седам милиона долара.

Међутим, због претње америчких економских санкција пред сам одлазак са функције председника у јуну ове године Дутерте је био присиљен да откаже уговорену набавку 16 руских транспортних хеликоптера, која је била вредна око 270 милиона долара – потез који поједини новинари ипак приписују утицају Маркоса млађег који је у том тренутку већ био изабран и вршио припреме за преузимање функције од Дутертеа.

Млађи Маркос издао Дутертеа?

У светлу Маркосовог преокрета у спољној политици који негира велики труд свог претходника, звучи интересантно, па и иронично, чињеница да је у свом походу на врх државе млађи Маркос током кампање имао велику подршку председника Родрига Дутертеа и његових присталица, који су допринели рехабилитацији породице Маркос, оптужене за злочине против опозиционих политичара и медија током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века и изношење у иностранство до десет милијарди долара државног новца и имовине након пада старијег Маркоса са власти почетком 1986. године. 

Бивши председник Родриго Дутерте, као симболични гест пријатељства према млађем Маркосу, је још 2016. издејствовао пребацивање посмртних остатака његовог контроверзног оца са локалног гробља у провинцији Илокос Норте у алеју великана у престоници Манили, правдајући то тиме да је старији Маркос заслужио државну почаст јер био председник и војник. Он је и вршио притисак да се окончају преостале истраге о новцу који су Маркосови пребацили у иностранство. 

Штавише, Дутертеова ћерка Сара, по истраживањима јавног мњења годинама најпопуларнија политичарка на Филипинима, сложила се да се кандидује за потпредседницу државе као подршка Фердинанду Маркосу млађем – та испомоћ породице Дутерте, чини се, била је плодоносна, јер су обоје на овогодишњим мајским изборима остварили победе с највећом икад забележеном предношћу у односу на противкандидате. (На Филипинима се не само председник већ и потпредседник бира директно на изборима, па је могућа и ситуација у којој су две највише личности у земљи из различитих партија или интересних група.)

Зато је већ неколико година у политичким круговима и јавности Филипина владало уверење да су политичке династије Маркос и Дутерте оформиле снажан савез који ће им омогућити да задрже власт у својим рукама и у следећој генерацији. То виђење или прогноза заиста се остварило ове године јер су се кормила државе докопали и млађи Маркос и Дутертеова ћерка, с тим што овај први, као председник државе, има много већа овлашћења.

Он их је искористио не само да своју земљу поново војнополитички зближи са САД, због чега је и прекршио обећање да Сари Дутерте додели звање министра одбране, већ и да заустави реализацију неколико крупних кинеских инвестиција које је привукла Дутертеова влада и тихо али дефинитивно оконча злогласни Дутертеов рат против дроге, који су карактерисала брутална вансудска погубљења и у којем су, верује се, полиција и групе самоорганизованих грађана пред чијим деловањем су државни органи затварали очи усмртиле више хиљада људи. 

Осим тога Маркос је, тврде познаваоци прилика на Филипинима, изразио и скепсу за Дутертеов план да се држава федерализује како би се дало више моћи провинцијама у унутрашњости.

То је све озбиљно уздрмало везе и сарадњу између два политичка клана и бивши председник Дутерте се, пишу медији у Азији, након само три месеца Маркосовог мандата већ прогласио његовим политичким противником, те сада ради на томе да организује своју партију како би се на наредним парламентарним изборима 2025. снажно супротставио Маркосовим присталицама.

четвртак, 03. октобар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи