Takovska 10: Može li terorizam u Moskvi da zapali svet

Novinar Miroslav Stojanović ocenio je da je teroristički napad koji se u petak dogodio u Moskvi žestok udar na Rusiju i podsetio na talačke krize u školi u Beslanu i u moskovskom pozorištu 2002. godine i da je od tada ovo najveći udar.

Novinar Filip Rodić rekao je da je prvo pomislio da je reč o napadu ruskih neonacista koji, kako je naveo, upadaju u zapadne ruske regione koji su već izvodili nekoliko takvih akcija.

"Protiv kojih je nedavno ruska vojska dejstvovala, sprečavajući ih da pređu granicu, a pomislio sam da je organizator ukrajinska država", rekao je Rodić.

Šok i iznenađenje – bili su prvi utisci Momira Turudića, urednika portala "Oko" na sajtu RTS-a. Dodao je da mu je prva pomisao bila da je rat stigao u Moskvu, što, kako je ocenio, nije nemoguće kada je zemlja u ratu.

"Međutim, kada sam video te prve snimke, na koji način se napad odvija, naravno da je prva asocijacija bila na ono što se ranije dešavalo u Rusiji, ali i isto tako i u Bataklanu u Parizu, ta vrsta upada, nasumične pucnjave. Tako da mogu da kažem da mi je prvo bila potpuna zbunjenost i nepoznanica ko tako nešto radi i koji je razlog za tako nešto", naveo je Turudić.

"Rusija je i pre rata u Ukrajini imala iskustva sa terorizmom"

Vuk Vuksanović iz Centra za bezbednosnu politiku istakao je da je prvo osetio šok i empatiju prema stradalima, ali se prisetio i da je Rusija i pre rata u Ukrajini imala iskustva sa terorizmom.

"Što se tiče potencijalnih teorija, tu su mi dve, ali to su bile samo instinktivne teorije koje su mi se u tom trenutku našle na umu. Prva je bila negde bazirana možda na potencijalnoj ukrajinskoj vezi i tu sam možda imao na umu i priču iz jeseni 2022. kad je Njujork tajms govorio o tome kako su navodno ukrajinske službe bezbednosti bile umešane u ubistvo Darije Dugine ćerke ruskog nacionalističkog filozofa Aleksandra Dugina", naveo je Vuksanović.

Dodao je da mu je druga teorija išla u pravcu islamističkih militantnih grupa, pošto su se na strani Ukrajine borili i krimski Tatari, Čečeni, militanti iz centralne Azije i drugi koji su na neki način imali animozitet prema Moskvi i koji su koristili činjenicu da je, kako je rekao, "Rusija zaglavljena u ukrajinskom ratu".

Federalna služba bezbednosti Rusije je za teroristički napad na "Krokus siti hol" okrivila Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju.

Filip Rodić je naveo da se ubrzo nakon napada pojavila vest Njujork tajmsa da napad nisu izvršili Ukrajinci, pošto je američka ambasada 7. marta upozoravala na napad ekstremista, a da Stejt department nikada Ukrajince ne bi nazvao ekstremistima.

"To je bio prvi momenat gde se u celoj priči zaista pojavljuje to pranje Ukrajine i sklanjanje priče sa Ukrajine na nekakve islamske teroriste. Današnje optužbe FSB-a jesu prve zaista direktne, ali ako obratimo pažnju, i Putin u onom svom prvom obraćanju posle napada sutradan, nije direktno nikoga optuživao, ali to je poredio sa nacistima, a vrlo je jasno kada se iz Moskve za nekoga kaže da je nacista sa kim se povezuje", naveo je Rodić.

Ocenio je da je, što se tiče same ideje da iza napada stoji Islamska država u Avganistanu, reč o višeslojnoj priči i da lično veruje da "iza celokupne Islamske države stoje CIA i SAD".

"Ono što kod mene rađa sumnju u to da se radi zaista o islamskim ekstremistima, ovi napadi svi koje sam pomenuo, 2022. ih je bilo najviše, oko 150, u 99,9 odsto slučajeva su bili samoubilački napadi. I tu je po toj logici tih fanatika iz Islamske države, od toga koliko će ljudi da povedu sa sobom u smrt, koliko će ljudi da ubiji, važnije im je da oni poginu, jer su onda šehidi", naveo je Rodić.

"Značajna odudaranja od ranijih akcija Islamske države"

Vuk Vuksanović je naveo da u slučaju napada u Moskvi postoje značajna odudaranja od klasičnog modus operandija Islamske države.

"Ovde se spominje Telegram aplikacija, regrutacija ovih ljudi preko Telegram aplikacije. Do tada su tradicionalni metod bile malo tradicionalnije društvene mreže, poput Tvitera, gde su se na primer čak i ne samo operativci Islamske države tokom 2015. i 2016. vrbovali, nego i evropske muslimanke koje bi se tako vrbovale da budu supruge džihadista u Siriji, to je bilo masovno", rekao je Vuksanović.

Dodao je kako je tradicionalno razlog za pristupanje Islamskoj državi bila ideologija, a da ruski organi sada govore o monetarnom motivu, a da je treća novina to što su napadači dozvolili da budu uhvaćeni, dok su ranije izvršavali samoubistvo ili izazivaju sukob sa policajcima.

Momir Turudić je istakao da akcija ne podseća na one koje ranije izvodila Islamska država, ali da se mora obratiti pažnja i da to nije ista organizacija koja je postojala pre 10 godina kad je držala velike teritorije.

"Islamska država se od 2018. godine, od pada Rake na neki način rasula i to zaista kao neka vrsta ćelija kancera od kojih je neki deo otišao u Avganistan, deo ostao u Siriji i sve te ekstremističke organizacije poput Al-Nusra fronta, delovi bivše Al Kaide se mešaju, povremeno se međusobno bore, tako da je moguće da je ovo neka vrsta derivata Islamske države koji kombinuje akcije", ocenio je Turudić.

"Velike zemlje uvek reaguju veoma žestoko"

Miroslav Stojanović je ocenio da je optužba FSB-a oštra i da je interesantno i simptomatično bilo promptno reagovanje zapadnih zemalja da Ukrajina nema veze sa napadom čak i pre bilo kakvih informacija o tome šta se dogodilo u Moskvi.

"Bilo je to upozorenje 7. marta, ali se dosta spekulisalo da će oko predsedničkih izbora, u zapadnoj štampi je bilo dosta tih informacija, biti nekih napada ili incidenata. Da li ih je bili ili je to ruska obaveštajna služba sprečavala, to mi ne znamo u ovom času, ali je očigledno da je ruska obaveštajna služba ovde napravila velike propuste. Da li su ti propusti posledica toga da su se koncentracija i pažnja usmerile na te kritične dane u vreme predsedničkih izbora, a onda se na neki način opustila sada", istakao je Stojanović.

Napomenuo je da velike zemlje uvek reaguju veoma žestoko i da se i dalje ne zna kako će Rusija reagovati i da će to vršiti dodatni pritisak na zemlje koje su kolebljive šta slati dalje Ukrajini.

Emisiju Takovska 10 posvećenu posledicama terorističkog napada u Moskvi u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.