Bliski istok na ivici ponora - bezbrojne sahrane, misteriozne poruke i tajna diplomatija

Maskirani pripadnik Hezbolaha zatvorio je Kuran. Slično je učinilo i još nekoliko muškaraca odevenih u kamuflažne uniforme. Jedan od njih je na rame stavio ručni bacač i zaputio se ka tunelima - tako je Hezbolah, najsnažniji od svih potencijalnih protivnika Izraela, najavio govor šefa ove organizacije Hasana Nasralaha, prvi od početka rata u Pojasu Gaze 7. oktobra.

Nešto manje od 48 sati od serije skupova koje je Hezbolah zakazao na nekoliko lokacija u Bejrutu, ostaje nepoznanica o čemu će Nasralah govoriti pristalicama, koje se samo u libanskoj prestonici broje desetinama hiljada.

Propagandne poruke i pozivi na oružje zamaskirani u citatima iz Kurana, za sada, ne daju jasnu sliku kako će se od kraja sedmice Hezbolah odnositi prema izraelskoj ofanzivi protiv Hamasa.

"U ime Alaha, milostivog, samilosnog pozivamo vas da prisustvujete svečanosti na kojoj će, u petak 3. novembra, govoriti generalni sekretar Hezbolaha Hasan Nasralah... I kad dođe vreme prve od dve pretnje, poslaćemo protiv vas robove naše, silno moćne, oni će uzduž i popreko zemlju vašu pregaziti, i pretnja će se ispuniti", navodi se u jednoj od poruka.

Zapadne obaveštajne službe i izvori bliski Hezbolahu tvrde da su u igri dva moguća razvoja situacije - ili će Nasralah čekati kako će se dalje razvijati rat u Pojasu Gaze, ili će već u petak poslati jedinice u napad na Izrael.

Diplomate smatraju da je Hezbolah unapred odličio da igra epizodnu ulogu u ovom sukobu, jer je prilično nezainteresovano pratio upad Hamasa u izraelska naselja, u kojima je za tri dana nekontrolisanog nasilja stradalo oko 1.400 Izraelaca. Da su zaista želeli da naude Tel Avivu, lideri Hezbolaha naredili bi juriš odmah posle prvog talasa Hamasovog napada, odnosno u vreme kada je na granici Libana i Izraela bilo neuopredivo manje trupa nego danas.

Istovremeno, Izrael je najavio "dugi rat" u Pojasu Gaze, koji će posle višemesečne ofanzive prerasti u konačni obračun i kraj Hamasa. U sukobima je, od 7. oktobra, stradalo skoro 9.000 Palestinaca i 1.400 Izraelaca.

Svi pod pritiskom

Rast tenzija na granici Libana i Izraela, već nekoliko dana, povezuje se sa priličnim pritiskom koji Hezbolah trpi od ostalih izrazito antiizraelskih organizacija, koje su poput Huta u Jemenu ili iračkog Kataib Hezbolaha, već najavili ozbiljniju pomoć Hamasu i akcije protiv Amerikanaca u Iraku.

Lider Kataib Hezbolaha, iračke milicije koja broji oko 10.000 boraca, Akram el Kabiu četvrtak je proglasio početak pohoda koji će trajati sve dok Amerikanci u potpunosti ne budu isterani iz te države.

Pentagon je, istovremeno, saopštio da je od početka rata u Gazi zabeleženo tridesetak napada na američke vojne baze u Iraku i Siriji, kao i dvadesetak akcija američke i izraelske avijacije protiv vinovnika tih napada.

Kako se čini, uzdržanost Hezbolaha može se protumačiti kroz ocene zvaničnika te organizacije, koji su diplomatama u Bejrutu preneli da akcije Hamasa u ratu sa Izraelcima, suštinski, dobro stoje, te da za sada nema potrebe za širenjem sukoba.

Nejasno je, međutim, koliko će dugo Hamas odolevati naletima izraelske vojske, koja je do sada uspela da zauzme položaje oko taktički važne saobraćanice, koja Pojas Gaze deli na severni i južni deo.

Ismail Hanije, politički lider Hamasa, izneo je u četvrtak plan za prekid neprijateljstava, koji vlasti u Tel Avivu, kako se čini, neće želeti ni da pročitaju do kraja.

Hanije je predstavio dokument koji predviđa prekid vatre, razmenu zatvorenika, otvaranje graničnih prelaza i formiranje palestinske države sa Jerusalimom kao prestonicom. Lider Hamasa je, takođe, optužio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da je spreman da uništi državu kako bi spasio sopstvenu reputaciju.

Igra čekanja na granici Libana i Izraela

Istovremeno, čini se i da Hezbolah očekuje da će jačanje antiizraelskih i antiameričkih sentimenata, kao neminovnu posledicu slika smrti i razaranja u Pojasu Gaze, ojačati i pozicije ove organizacije i njenog ključnog partnera i sponzora - Irana.

Svakodnevna razmena projektila i teških reči na relaciji Tel Aviv - Hezbolah, ne znači međutim da su obe strane spremne za otvaranje još jednog fronta.

Nekadašnji podsekretar za Bliski istok u američkom ministarstvu odbrane, Endrju Eksam rekao je Njujork tajmsu da izraelska vojska još uvek funkcioniše na principima koji su vladali tokom ratova sa Sirijom i Egiptom tokom sedamdesetih godina.

"To nije vojska organizovana kako bi se borila protiv dobro uvežbanih i motivisanih milicija kao što su Hamas i Hezbolah", tvrdi nekadašnji američki zvaničnik.

Hezbolah - korumpiran i ne vodi računa o državnim interesima

Dosadašnji oprez Hezbolaha tumači se ozbiljnim problemima sa kojima se ova organizacija suočava u Libanu, gde je izuzetno nepopularna među ostalim etničkim grupama u toj državi, koji je smatraju delom korumpiranog aparata gotovo nepostojeće zemlje.

Iako je najuticajnija i svakako najbolje naoružana organizacija u državi, uključujući vojsku i policiju, Libanci smatraju da Hezbolah već godinama ne vodi računa o državnim interesima.

Ova uzdržanost, smatraju zapadne diplomate, rezultat je ozbiljnog pritiska pod kojim se istovremeno nalaze obe strane – Izrael i Hezbolah, kojima je različitim kanalima poručeno da ni po koju cenu ne pokušavaju da zapale čitav Bliski istok.

Izrael je, do pre desetak dana, bio spreman za seriju preventivnih napada na položaje Hezbolaha i iranske Revolucionarne garde u Siriji i južnom Libanu, ali je premijer Benjamin Netanjahu od planova odustao posle razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

Istovremeno, i Hezbolah je, posredstvom francuske diplomatije, odustao od ulaska u rat sa Izraelom, ali ostaje nejasno koliko će dugo ova organizacija uspeti da se uzdrži od napada na Izraelce.

Izraelske obaveštajne službe već godinama smatraju da je novi rat s Hezbolahom neizbežan, zbog čega akcija vojske ni u kom slučaju ne bi uticala na ionako izvestan razvoj situacije.

Oprezniji upozoravaju da bi, u slučaju ozbiljnog sukoba, Hezbolah mogao da na teritoriji Izraela ispali čak 4.000 projektila dnevno, koji bi bez problema dobacili do nekoliko gradova, uključujući Haifu.

Tokom rata 2006. godine, izraelsko vazduhoplovstvo je uništilo nekoliko desetina Hezbolahovih projektila pre nego što je ta organizacija uopšte došla u priliku da ih lansira, ali se situacija od tada dramatično promenila, jer su Iranci u međuvremenu u region dopremili savremenije projektile i radare koji su, navodno, raspoređeni duž granice Libana i Sirije.