Curenje na gasovodu između Finske i Estonije – Helsinki ukazuje na sabotažu, Talin poziva na uzdržanost

Gasovod "Baltik konektor" otvoren je od 2019. dužine 77 kilometara spaja Finsku i Estoniju. Dotok gasa je obustavljen u nedelju ujutru kako bi se sprečilo curenje, na šta je ukazao nagli pad pritiska u obe zemlje. Paralelno se vode dve istrage – i u Finskoj i Estoniji. Helsinki već ukazuje na moguću sabotažu, dok Talin još ne navodi uzrok oštećenja.

"Naše vlasti su otkrile dva oštećenja, jedno na gasovodu i jedno na kablovskoj liniji. Ne možemo u ovoj fazi da kažemo ko stoji iza ovoga, ali vidimo da je reč o nekoj vrsti spoljne akcije", kaže finski ministar odbrane Anti Hekenen.

Sa druge strane, ministar odbrane Estonije Hano Pevkur kaže da ta zemlja ne spekuliše o razlozima havarije.

"Pustite istražitelje da urade posao. Ali naravno, to je veoma ozbiljan incident i nastavljamo veoma blisku saradnju sa našim finskim prijateljima i trudimo se da što pre dobijemo prve rezultate", navodi Pevkur.

Indirektno prve optužbe stručnjaka već usmeravaju da iza tog čina može da stoji i Rusija.

"Dalja istraga treba da utvrdi da li je to uradio državni akter. Iako nemamo dokaze koji bi sugerisali znamo da Rusija, ima flotu koja je sposobna da izvede takvu diverzantsku operaciju, kaže istraživač na finskom Institutu za međunarodne poslove Henri Vanhanen.

Moskva uznemirena

U prvim reakcijama, Moskva incident na gasovodu ocenjuje kao uznemirujuću i alarmantnu vest. Ruski predsednik se uz najavu nove gasne strategije zemlje osvrće na pre godinu dana i sabotažu na Severnom toku.

''Niko nije zainteresovan za istragu eksplozija na gasovodima ‘Severni tok’, a sve ukazuje na to da je reč o terorističkom aktu organizovanom na nivou pojedinih država. Rusija će objediniti svoje gasne transportne sisteme na istoku i zapadu. Prvo će biti povezani gasovodi ‘Snaga Sibira’ i ‘Sahalin–Vladivostok’. Evropske zemlje su se odrekle našeg gasa i cene su kod njih skočile do neba, navodi Vladimir Putin.

NATO i Brisel obećali su pomoć Talinu i Helsinkiju u istrazi i da pojačaju zaštitu kritične infrastrukture u Baltičkom moru. Posle incidenta, Estonija se prebacila na snabdevanje iz letonskog skladišta.

A Finska, koja je tim gasovodom pokrivala pet odsto energetskih potreba, dotok je preusmerila na svoj terminal tečnog gasa. Iako tvrde da snabdevanje nije ugroženo, treba imati u vidu da je grejna sezona već počela. A već reaguju i berze – cena gasa raste.