Kopanje po istoriji, pod lupom masakr na Olimpijskim igrama u Minhenu

Nemačka vlada formirala je komisiju koja će, posle više od pola veka, utvrditi okolnosti koje su pratile ubistvo 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama održanim 1972. godine u Minhenu, saopštilo je nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova, čime bi posle više od pola veka mogao biti rasvetljen najtragičniji događaj u istoriji olimpijskog pokreta.

Osam istoričara ima zadatak da preispita događaje pre, tokom i posle talačke krize u kojoj je stradalo ukupno 17 osoba, uključujući i petoricu pripadnika palestinske organizacije Crni septembar i nemačkog policajca. 

"Komisija će detaljno ispitati događaje pre i posle napada. Za mene je izuzetno važno da se preispita odnos prema članovima porodica posle ovog napada", rekla je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

Formiranje ove komisije deo je dogovora nemačkih vlasti i porodica ubijenih izraelskih sportista, prema kojem je Berlin pristao da preispita postupke obaveštajnih službi i ostalih državnih organa tokom i posle ovih događaja i isplati 28 miliona evra potomcima žrtava.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajmajer se u septembru prošle godine, na 50. godišnjicu masakra, izvinio zbog "serije propusta države pre, tokom i posle napada". 

Hronologija napada, ili akcija "Ikrit i Biram"

Osmorica pripadnika palestinske organizacije Crni septembar, uz pomoć nemačkih neonacista, upali su u olimpijsko selo u Minhenu i odmah ubili dvojicu Izraelaca, dok su oteli još devet.

Operaciju, koju je predvodio Lutif Afif, nazvali su "Ikrit i Biram", po selima iz kojeg su, tokom izraelsko-arapskog rata 1948. godine, zauzeli Izraelci. U kasnijem sledu događaja, Afif je bio glavni pregovarač palestinske strane.

Nedugo posle upada, Afif je zatražio da se iz zatvora u Izraelu pusti više od 230 Palestinaca, ali i lideri nemačke Frakcije crvene armije, Andreas Bader i Urlike Majnhof.

Od glavnog nemačkog pregovarača, kasnijeg ministra spoljnih poslova Hansa-Ditriha Genšera zatražili su avion koji bi ih prebacio do Kaira, pa su se, posle 48 sati pregovora, ukrcali u dva helikoptera i odleteli ka aerodromu nedaleko od Minhena.

Nemački snajperisti i specijalci su, odmah po dolasku terorista i talaca, otvorili vatru, ali su Palestinci bacili ručnu granatu u jedan od helikoptera i ubili otete sportiste koji su se nalazili u drugoj letelici.

Pet od osam otmičara je ubijeno, a u unakrsnoj paljbi stradao je i nemački policajac. 

Uhapšena su trojica otmičara – Adnan el Gašej, Džamal el Gašej i Mohamed Safadi, koji su u neverovatnom sledu događaja oslobođeni mesec dana kasnije u zamenu za putnike "Lufthanzinog" aviona, koji su Palestinci u međuvremenu oteli.

Razmena je obavljena u Zagrebu. Tu su se trojica pripadnika Crnog septembra ukrcala u avion koji je odleteo za Tripoli, gde su oslobođeni putnici "Lufthanzinog" aviona.

Način na koji je Zapadna Nemačka obezbeđivala Olimpijske igre, kontroverzna akcija na aerodromu i pristanak na zahteve otmičara aviona, izazvali su talas kritika na račun tadašnjih vlasti u Bonu i podgrejali teoriju prema kojoj su Nemci "prećutno" pristali na otmicu u zamenu za prestanak palestinskih akcija na teritoriji te države. 

"Operacija Božji gnev"

Izrael nije bio zadovoljan reakcijom Bona, pa je odmah pokrenuo "Operaciju Božji gnev", kojom su pripadnici Mosada dobili odobrenje da pronađu i ubiju sve palestinske aktiviste koji su, na bilo koji način, učestvovali u napadu na izraelske sportiste.

Tadašnja izraelska premijerka Golda Meir odobrila je ovu akciju, a poseban komitet, uz pomoć saradnika iz redova Palestinske oslobodilačke organizacije, sastavio je spisak od tridesetak "meta", koje su potom locirali operativci Mosada.

Prvi je, u oktobru 1972. godine u Rimu ubijen Vael Zvater, predstavnik PLO-a u Italiji, ali je njegova smrt izazvala niz kontroverzi jer je, kako se kasnije ispostavilo, protivio terorizmu kao sredstvu za postizanje palestinskih ciljeva.

Redom su, zatim, likvidirani predstavnici PLO-a i Fataha u Francuskoj i na Kipru, nakon čega je usledila serija ubistava u Libanu u kojima je stradalo između 20 i 100 pripadnika palestinskih organizacija. 

U seriji akcija Mosada, u Norveškoj je ubijen Marokanac, koji je greškom identifikovan kao Ali Hasan Salameh, navodni idejni vođa napada na izraelske sportiste. Norveške vlasti uhapsile su izraelske agente, ali su ih posle suđenja, vratile u Izrael.

Salameh je, posle četiri neuspešna pokušaja, ubijen u Bejrutu pošto su agenti Mosada u vazduh digli njegov kombi. U eksploziji su poginula i četiri njegova telohranitelja i dvoje prolaznika. Nekoliko godina kasnije, međutim, ispostavilo se da Salameh i nije imao preterano mnogo veze sa masakrom u Minhenu.

Potraga za otmičarima

Adnan el Gašej, Džamal el Gašej i Mohamed Safadi su neko vreme krili posle razmene na zagrebačkom aerodromu.

Dugo godina se smatralo da su Adnan el Gašej i Mohamed Safadi ubijeni u akciji Mosada nekoliko godina posle masakra u Minhenu, ali je izraelski novinar Aron Klajn kasnije objavio da je prvi umro od srčanog udara, dok su Safadija, prema toj verziji, ubile hrišćanske falange početkom osamdesetih godina prošlog veka.

Jedan od veterana PLO-a je 2005. godine, izraelskim medijima rekao da je Safadi i dalje živ.

Džamal el Gašej se i dalje krije, dok je komandant Crnog septembra Abu Daud 2005. godine zatražio od Nemačke zatražio da ukine poternicu raspisanu zbog njegove uloge u napadu u Minhenu 1972. Poternica nije ukinuta, a Abu Daud je pet godina kasnije umro u bolnici u Damasku.

Izraelske vlasti su se, posle serije akcija protiv pripadnika palestinskih organizacija, našle na meti oštrih kritika, jer su, kako se kasnije ispostavilo ubile svega jednog od organizatora masakra – Atefa Bseisa, koji je likvidiran u Parizu 1992. godine. 

Glavni organizatori i njihovi telohranitelji su se razbežali po zemljama Varšavskog pakta i arapskim državama i ostali van domašaja Mosadovih akcija. Kritičari u Izraelu su operaciju tajnih službi nazvali "strateškim promašajem".