Otopljavanje odnosa između Japana i Južne Koreje

Južnokorejski predsednik Jun Suk Jul i japanski premijer Fumio Kišida susreli su se krajem prošle nedelje u Tokiju, gde su se saglasili da prodube i ubrzaju saradnju u vezi ekonomske bezbednosti, razvoja naprednih tehnologija i finansija, te nanovo uspostave kanale za vojnu saradnju, naročito za deljenje obaveštajnih saznanja, kako bi se bolje suprotstavili pretnji koja dolazi iz Severne Koreje.

Reč je o prvoj poseti jednog južnokorejskog lidera susedu Japanu još od 2011. godine. Njome je, bar za sada, prevladano višegodišnje zahlađenje odnosa između dve zemlje, prouzrokovano razlikama u pogledu na istoriju i probleme prisilnog rada i prostitucije koje su japanske okupacione trupe sprovodile na Korejskom poluostrvu tokom Drugog svetskog rata.

Analitičari u Istočnoj Aziji slažu se u oceni da je inicijativa za obnavljanje bliskih ekonomskih i vojnih odnosa dve zemlje potekla od južnokorejskog predsednika Juna, konzervativca sa izrazito antikomunističkim i proameričkim stavom, koji je na vlast došao prošle godine. Njega je na normalizaciju odnosa sa Japanom podstakao veliki napredak u severnokorejskom programu razvoja balističkih, krstarećih i hipersoničnih raketa, oličen u lansiranju preko sedamdeset projektila u prošloj kalendarskoj godini.

Prevladavanje problema prisilnog rada za vreme Drugog svetskog rata

Neposredno pred Junovu posetu Tokiju dve zemlje su rešile problem isplate odštete južnokorejskim žrtvama prisilnog rada, čime je prevladan dugogodišnji spor i otvoren put za pomenuti sastanak.

Naime, zbog vojnog angažovanja u celoj Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji, kao i pacifičkim ostrvima, Japan je tokom Drugog svetskog rata ostao bez muške radne snage, a taj nedostatak je nadoknadio dovođenjem oko dva miliona Koreanaca na svoja ostrva, gde su oni bili prisiljeni da u vrlo teškim uslovima, bez naknade, slobode kretanja i dovoljno hrane, rade u rudnicima i industrijskim postrojenjima.

I dok je japanska vlada tvrdila da je pitanje reparacija rešeno bilateralnim sporazumom iz 1965. godine, grupe južnokorejskih građana su pre pet godina podnele više odštetnih zakona u odnosu na japanska preduzeća koja su se tokom rata okoristila prisilnim radom a posluju u Južnoj Koreji, zbog čega je njima pretila zaplena imovine u toj zemlji. To je dovelo do ozbiljnog zahlađenja odnosa između dve države i trgovinskog trvenja u kojem je Japan uklonio Republiku Koreju s liste povlašćenih trgovinskih partnera i uveo sankcije na izvoz supstanci bitnih za funkcionisanje južnokorejske elektronske industrije.

Uklanjanje prepreka

Ovih dana, međutim, u skladu s otopljavanjem odnosa, japanska vlada se složila da ukloni zabranu na prodaju supstanci potrebnih za proizvodnju poluprovodnika i ekrana Republici Koreji, koju je uvela 2019. pod izgovorom da Seul nema adekvatnu kontrolu nad izvozom i da bi te supstance mogle dospeti u ruke subjekata u trećim zemljama.

S druge strane, Južna Koreja je pristala da povuče svoju tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji koju je podnela s namerom da ospori tu japansku zabranu.

Japanski mediji, međutim, javljaju da vlada u Tokiju za sada još nije donela odluku da Republiku Koreju vrati na listu povlašćenih zemalja u trgovini.

Dok japanske televizije prenose snimke sa neformalnog druženja između dva lidera, političari i analitičari u Zemlji izlazećeg sunca sa zadovoljstvom iznose ocene da će popuštanje zategnutosti između dve države biti korisno za Japan ne samo kada je u pitanju bezbednost, već i ekonomija. Ovo naročito stoga što, u uslovima ekonomskog razdvajanja zapadnog vojnopolitičkog bloka (prema kojem gravitiraju i Tokio i Seul) od Kine, dolazi do kidanja lanaca snabdevanja mnoštvom sirovina i proizvoda, pa je neometana saradnja sa razvijenom južnokorejskom ekonomijom važnije nego pre.

Protivljenje opozicije i građana u Južnoj Koreji

Zbližavanje dve zemlje nije prošlo sasvim glatko, jer se, pokazala su istraživanja javnog mnjenja u Južnoj Koreji, 59 posto ispitanika u toj zemlji protivi rešenju koji je formulisala administracija predsednika Juna. Ono se sastoji u tome da vlada u Seulu iz sopstvenih finansijskih izvora obešteti 15 podnosilaca tužbe koji traže kompenzaciju od japanskih konglomerata "Micubiši teška industrija" i "Nipon čelik i Sumitomo metali" i suštinski predstavlja ustupak Japanu, ne samo zbog toga što novac neće doći iz japanskih džepova, već i zato što zahtev podnosilaca tužbe za izvinjenjem neće biti ispunjen.

To rešenje, koji mnogi komentatori i analitičari u Južnoj Koreji vide kao jasan diplomatski poraz svoje zemlje, je podržalo je samo 36 odsto južnokorejskih ispitanika, objavila je agencija Galup nekoliko dana pred Junovu posetu Tokiju.

Interesantno je da ga je podržalo oko pola učesnika ankete koji su šezdesetim i sedamdesetim godinama ćivota, odnosno, rođeni odmah nakon ili tokom Drugog svetskog rata, dok je među građanima u tridesetim i četrdesetim godinama podrška iznosila samo oko 20 posto. Razlog je to što Junovu konzervativnu glasačku bazu uglavnom čine najstariji slojevi stanovništva, dok opozicionu Demokratsku partiju uglavnom podržavaju mladi i sredovečni.

Štaviše, čak 64 procenta južnokorejskih ispitanika smatralo je da ne treba žuriti sa normalizacijom odnosa sa Japanom, tako da Junova kampanja uspostavljanja boljih odnosa sa ostrvskom carevinom, čini se, nije naišla na dobar prijem u glasačkom telu.

Vođa opozicione Demokratske partije Li Džej Mjung nazvao je ustupak južnokorejske vlade najvećim poniženjem u diplomatskoj istoriji zemlje.

Nekoliko podnosilaca tužbe je izjavilo da će odbiti vladin novac, a njihovi advokati su ustvrdili da vlada nema pravo da otkaže isplatu odštete koju su su sudovi naložili japanskim kompanijama.

U skladu s ciljevima američke spoljne politike

Zbližavanje vlasti u Tokiju i Seulu pozdravile su američke diplomate u regionu i politički vrh u Sjedinjenim Državama, jer je ono u skladu sa američkom strategijom jačanja vojnopolitičkih saveza među državama iz bloka koji predvode u svrhu efikasnijeg obuzdavanja rasta vojne moći i međunarodnog političkog uticaja Pekinga.

Ambasador SAD u Tokiju Ram Emanuel, na primer, rekao je u intervjuu početkom ovog meseca da je otopljavanje odnosa između Japana i Južne Koreje u skladu s principima spoljne politike predsednika Džozefa Bajdena, koji radi na revitalizaciji saveza ne samo u Evropi, već i u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji. On je, kao ilustraciju tog stremljenja Bajdenove vlade, istakao da je u proteklih 12 meseci održano preko 40 trilateralnih susreta na relaciji Vašington-Seul-Tokio, više nego u celih pet godina pre toga.

Junova vlada je u interesu nacionalne bezbednosti napravila hrabar iskorak približivši se Tokiju uprkos protivljenju svog građanstva, ali poznavaoci prilika u Južnoj Koreji tvrde da bi u budućnosti, nakon što njegova vladajuća partija Snaga naroda izgubi na izborima, rešenje koje je donela u vezi problema odštete za prisilni rad moglo da bude poništeno.