Јужнокорејско оружје осваја норвешко тржиште – да ли су Кореанци истиснули Американце

"Јонхап", јужнокорејска новинска агенција, тврди да је домаћи конгломерат из војне индустрије "Ханва ероспејс" пред потписивањем још једног мега споразума о извозу наоружања у земље НАТО-а.

Она јавља да је неформално, на нивоу радних група та компанија добила информацију да ће јој бити додељен задатак да норвешке оружане снаге снабде вишецевним бацачима ракета, зашта ће бити награђена са две милијарде долара.

То извештавање подржали су и написи сличног садржаја у норвешкој штампи.

Вредно пажње је то да је директни конкурент "Ханве" на тендеру у Норвешкој америчко предузеће "Локид-Мартин". Дакле, ако је јужнокорејска компанија успела да на њему порази америчку, онда то практично значи да је ђак савладао учитеља, јер се "Ханвини" модуларни ВБР-ови велике прецизности "К-239" технолошки заснивају и физички личе на бацаче HIMARS које прави "Локид-Мартин".

Мада детаљи "Ханвине" понуде нису познати, сигурно је да су њена оруђа јефтинија од HIMARS-а, као и да је брзина испоруке већа - јужнокорејска компанија има капацитет да у року произведе веће количине, док је познато да су амерички произвођачи склони кашњењу у испорукама, у чему поред недовољне производне моћи улогу игра и политика владе у Вашингтону која даје предност потребама Кијева и Тел Авива (Јерусалима).

Мада, дакле, уговор још увек није формално склопљен, због чега се извештавање јужнокорејске агенције може учинити преурањеним, вероватно је да оно има солидне основе, не само због квалитета и економичности "Ханвиног" оруђа, већ и због новог политичког момента на Старом континенту - чињенице да би, у светлу претњи Вашингтона у вези Гренланда, за европске чланице НАТО-а било мудро да колико-толико умање своју зависност од САД у снабдевању оружјем и муницијом.

Наравно, оне не могу бити сасвим сигурне да набавком јужнокорејског оружја могу да се у потпуности изолују од евентуалног притиска Вашингтона у форми санкција, будући да се и сама Република Кореја налази у зависном положају у односу на САД, које на њеној територији држе 28.500 војника и уопште у великој мери подупиру њену безбедност.       

Стари муштерија

Осло купује 16 лансера "К-239", који користи неколико врста пројектила калибра од 131 до 600 милиметара, домета од 36 до 290 километара. Медији који се специјализују за војна питања пишу и да су Кореанци спремни да изврше трансфер технологија, односно, дозволе локалну производњу једног броја компонената за тај систем.

Иначе, Норвешка је још 2017. године купила 24 "Ханвине" самоходне хаубице "К-9 гром" и шест возила "К-10" која служе за транспорт граната, тако да је јужнокорејско оружје већ познато у тој скандинавској земљи.

Заправо, у септембру прошле године "Ханва" је склопила нови уговор са владом у Ослу за продају још 24 хаубице "К-9", што је потврда њихове поузданости и квалитета.

Тако се наставља незаустављиви продор јужнокорејске војне индустрије на тржишта европских чланица северноатлантске алијансе, с којима влада у Сеулу последњих година систематски јача везе.

Поред Норвешке, муштерије Сеула су Естонија, Финска, Шведска, Турска, Румунија и нарочито Пољска, која је на јужнокорејско наоружање (тенкове, хаубице, ВБР-ове и авионе) потрошила неколико десетина милијарди долара.

Република Кореја, која има амбиције да постане један од четири највећа извозника оружја и војне опреме на свету, производи наоружање и муницију који су у складу са НАТО стандардима.

С обзиром да њене хаубице и ВБР-ове сада већ поседује неколико скандинавских и балтичких држава, може се рећи да се већ створило окружење које свакој од тих земаља појединачно омогућује да, у случају ратног сукоба или неке друге ванредне ситуације, делове и муницију за јужнокорејска оруђа позајми од суседа.

То, наравно, даље погодује походу Сеула на релативно имућно и гладно европско тржиште.