Mnogo rada i učenja – južnokorejski recept za uspeh

Prosečna neto plata iznosi oko 2.000 evra, a visok standard se vidi na svakom koraku: odlični automobili, dobri putevi, ogromne poslovne zgrade. Iza sveg tog uspeha stoji ogroman rad.

Student Him Nokim, koji je pola godine bio na praksi u Beogradu, kaže da gotovo sva deca posle škole idu u privatne škole tzv. Akademije i to traje od četiri sata posle podne pa gotovo do 10 uveče, tako da skoro ceo dan provedu u školi a kada dođu kući – još uče.

"Kada sam bio u srednjoj školi, kada završim Akademiju učio sam do tri ujutru i ja nisam bio usamljen slučaj, mnogi studenti u Koreji toliko uče. Moji prijatelji koji su zaposleni kažu da uobičajeno rade od 9.00 do 19.00 ili 20.00, a ako imaju neki ozbiljniji projekat rade i do posle ponoći", priča Him Nokim.

Profesor srpskog jezika Čang Heung Kae, koji je studirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, kaže da je se u Koreji živi mnogo brže nego u Srbiji, i da je stres deo svakodnevnog života, počevši od osnovne škole.

"Konkurencija u školi je velika. Gotovo svi đaci ili studenti su pod stresom zbog učenja, zbog traženja radova, to je to", ukazuje Čang Heung Kae, profesor srpskog jezika "Honku univerzitet".

Benzin i dizel na pumpama su jeftiniji nego u Srbiji. Tečni naftni gas mogu da kupuju samo prevoznici i vladina vozila, jer ga nema dovoljno. Gradski prevoz je dobar i jeftin, sa kraja na kraj grada metroom putuje se za dolar i po.

Iako mnogo rade, Korejci mnogo i troše a vole i da uživaju, tako da je noćni život u Seulu, posebna priča, kaže naš zemljak koji boravi u Koreji.

"Ovde noćni život nikada i ne staje. Konstantno ljudi dolaze, izlaze, pogotovu u ovom kvartu gde se sada nalazimo što je, da kažem, jedan parti kvart i konstantno sve radi, ljudi ima u pola dana u pola noći, uvek ih ima", priča turista Ivan Malobabić.

Da je Seul grad koji živi 24 sata, pokazuje i slika Mijang-dong ulice, trgovačkog centra tog dela grada.

Pored prodavnica najvećih svetskih brendova, ima i mnoštvo tezgi sa velikim izborom hrane. Jastozi, povrće, ribe, čips, voće samo su deo ponude hrane u kojoj se može uživati, u zavisnosti od izbora plaća se od dva do pet dolara.

Turista ima na svakom koraku a nigde se ne primećuje se da ima bilo kakve bojazni od pretnji Severne Koreje.

"Korejce to mnogo ne brine jer mi smo neprestano pod pretnjom Severne Koreje", kaže Čang Heung Kae.

"Mi ne znamo mnogo o njima, drugo učeni smo da je naš vojni sistem daleko bolji od njihovog i zato ljudi ne brinu da bi Severna Koreja počela rat, mi mislimo da prete ćorcima", smatra Him Nokim.

Sve zanimljivosti koje smo videli, nisu stale u ovu reportažu, ali Južna Koreja je svakako zemlja koju vredi obići.