Случај трагедије у Тополи – амонијак и угљен-моноксид тихе убице из јаме

Четири особе су недавно изгубиле живот, а једна је тешко повређена због гушења гасовима пошто су покушали да спасу човека који је упао у септичку јаму код Тополе. Проф. др Петар Булат, председник Удружења токсиколога Србије, сматра да су жртве, осим амонијака, вероватно удахнуле и угљен-моноксид. Примаријус др Радомир Ковачевић истиче да је жртве амонијак највероватније веома брзо омамио.

Проф. др Булат, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да амонијак спада у групу надражљивих гасова који делују на горње и доње дисајне путеве. У контакту са слузокожом долази до њеног нагризања, што најпре изазива бол у очима, а потом и тежину у грудима.

"Најчешће поредим ту ситуацију са хлором. Када одете на базен, одмах осетите ако је његов ниво повишен. Добро је када гас има мирис, јер је то сигнал особи да је изложена и да мора моментално да се удаљи", наводи Булат.

Угљен-моноксид као тихи убица

Говорећи о случају у Тополи, Булат додаје да су, осим амонијака, вероватно били присутни и други гасови, попут угљен-моноксида, познатог као "тихи убица", који настаје у сваком процесу труљења. Наглашава и важност праћења прописаних процедура при изградњи објеката овог типа.

"Мало је ситуација у медицини у којима човек падне као свећа – то мора да буде изузетно екстремна околност. Не верујем да је до смртног исхода дошло искључиво због амонијака", сматра Булат, истичући да људи у таквим ситуацијама морају да прате смер ветра и да се крећу под углом од 90 степени у односу на њега.

Смртоносна доза амонијака

Примаријус др Радомир Ковачевић, с друге стране, наводи да је у својој пракси имао више случајева тровања амонијаком и да је управо тај гас највероватнији узрок смрти четворо људи у Тополи. Каже да амонијак веома брзо испарава, те да је жртве највероватније гас изненадио.

"Тачка кључања амонијака је минус 33,34 степена Целзијуса, док цијановодонична киселина кључа на 24 степена – разлика од скоро шездесет степени. Хитлер је у Аушвицу користио цијаниде управо због њихове испарљивости. Овде се десила слична ствар", наводи Ковачевић.

Према његовим речима, смртоносна доза амонијака износи 0,015 милиграма по килограму телесне масе, а терапија након тровања је веома комплексна, јер често остају трајне последице, попут фиброзе плућа.

"Метанол, на пример, има смртну дозу од један милилитар по килограму, што значи да је амонијак знатно опаснији. Он се врло брзо ствара разлагањем биљног и животињског отпада“, објашњава токсиколог и додаје да људи који су страдали у Тополи, нажалост, нису имали шансу.