Civilna zaštita: Tri dana apokalipse

Najnoviji medijski lanac "Svetog Antuna" počeo je u prvim danima avgusta, kada su svi nemački mediji objavili kratku vest da savezna ministarstva odbrane i policije rade na novom konceptu civilne zaštite, prvom posle kraja Hladnog rata.

Onda je Frankfurter algemajne cajtung 21. avgusta objavio "ekskluzivnu vest" da nemačka vlada sprema novi koncept civilne zaštite, prvi posle kraja Hladnog rata, dokument od nekih 70 stranica koji će biti usvojen u Bundestagu 24. avgusta.

Datog dana, koncept je i usvojen u redovnoj parlamentarnoj proceduri: Stanovništvu je savetovano da se opremi zalihama hrane, energije, keš novca i vode (dva litra po osobi i danu) za period od pet dana. Ideja je – pet dana haosa je mera, toliko treba državi da se oporavi i preuzme odgovornost za brigu o građanima.

Problem je što je istog dana – odnosno u noći pre – došlo do velikog zemljotresa u Italiji sa brojnim žrtvama i uništavanjem urbanih supstanci. Taj događaj je ostvario neobičnu rezonancu sa brojnim evropskim medijima, koji su odmah na izveštaje iz pogođenog Amatriča lepili priloge hipotetičke sadržine – "a da li su naša društva spremna u slučaju takve katastrofe?"

Od tog trenutka, "priprema za katastrofu" se pretvorila u opipljivu konstrukciju koja je krenula na pohod kroz medije, u tom procesu sve veća i teža. Narastanje takve apokaliptične niše potpuno je zanemarivalo činjenicu da je i Amatriče imao lokalni plan za civilnu zaštitu pre nesreće, ili da je Berlin imao stari plan pre nego što je sada usvojio novi.

Nije strah, nego razum

U daljem definisanju konstrukcije preteće opasnosti, oglasila se gradska vlada Beča na svom sajtu 15. septembra, koristeći formulacije tipične za nastupe civline zaštite: Dragi građani, mislite na svoju bezbednost, nikad se ne zna.

U saopštenju je težište bačeno na tip nesreća koje se događaju u kući i oko kuće (statistički tri četvrtine svih nesrećnih slučajeva), sa savetima – nije loše imati neke minimalne zalihe vode i hrane, preslišajte se da li napamet znate telefon policije, hitne pomoći ili vatrogasaca; proverite imate li lampu i radio na baterije. (Iskreno, koliko ljudi danas ima radio na baterije?)

Iza saopštenja stoji Koordinacija Die Helfer Wiens (Pomagači Beča), čiji je potpredsednik Hari Kopic, inače predsednik skupštine grada, isti dan dao izjave za novine kao što su Kronen i Esterajh precizirajući za koji period treba skupiti zalihe vode, hrane i drugih hitnih potrepština – za tri dana.

"Snabdevanje Beča vodom je dobro. Ali nešto se uvek može dogoditi – zemljotres, da pukne cev, nikad se ne zna. Struja može da nestane, supermarket da ne bude otvoren, požar da izbije", kaže Kopic.

Jednom rečju, sve je moguće, kao što je uvek i bilo. Ali zašto je to odjednom postalo i aktuelno?

U slučaju Nemačke, to je činjenica da je prošlog leta unutar samo nekoliko dana, uglavnom u Bavarskoj, u terorističkim napadima, delom sa islamističkom pozadinom, delom počinjenih od azilanata, ubijeno 13 ljudi, ranjeno više od 40.

U slučaju Austrije, to je činjenica da Koordinacija propagira svoju novu brošuru sa savetima građanstvu za reagovanje u opasnim situacijama, kao i to da "Pomagači Beča" sad nastupaju pod tim imenom, a ne pod svojim starim, uobičajenim – "civilna zaštita". Oni su na neki način novi, pa se predstavljaju građanima.

U slučaju Francuske i Belgije, to je zastrašujući broj žrtava terorističkih napada u poslednje dve godine.

Memoari Pere Hrčka

Kada se razgovara o tome ko je u poslednje vreme prvi počeo sa savetima o "hrčkovim zalihama" (Hamsterkaufe), treba spomenuti i slučaj švajcarskog armijskog šefa Andrea Blatmana od pre dve godine.

U intervjuu novinama Schweiz am Sonntag (april 2014), Blatman je izjavio da "kod kuće ima uskladišteno 30 do 40 pakovanja negazirane mineralne vode, svako od po šest jednolitarskih plastičnih boca. Plus-minus 300 litara".

Osim toga, general ima i cisternu u dvorištu, skladište drva za ogrev i magacin konzervi; dovoljno za nekoliko dana dok se situacija ne stabilizuje.

Time dolazimo do gorućeg pitanja, važnog za sve državne organe u koordinacijama civilnih zaštita, profesionalce angažovane u tim službama, vlade koje modernizuju planove za zaštitu od katastrofa, parlamentarce koji takve planove usvajaju i novinare koji o njima pišu: Kako tu temu odgovorno predstaviti javnosti? Kakvu meru između panike i razumne opreznosti odmeriti? Pogotovu kad se uzme u obzir da su i svi gore spomenuti takođe deo javnosti.

Sva evropska društva se tu kreću u zadatim okvirima.

Prvi plan je aktuelna bezbednosna situacija. U poslednjih godinu dana Evropa je postala i ostala realno ugrožena od pretnje visokog terorističkog rizika islamističkog predznaka.

Da, mi živimo opasno. Objektivno, čitavoj Evropi je gore nego što je bilo. Svim državama su potrebni novi planovi civilne zaštite. Po računu verovatnoće, sajber terorizam je danas realnija opcija od pucanja podzemne cevi. Pre dvadeset godina situacija je bila obrnuta.

Drugi plan je cinizam poruke o cisternama, magacinima i mentalitetu hrčka: niti svi imaju kuće, dvorišta i podrume, niti svi velike stanove za 300 litara uskladištenu vodu i konzerve. Neki nemaju čak ni stanove, a od novca im nedostaje i "keš" i "plastika" za duže od pet dana. Kako da takvi znaju kad je opasnost prošla i država ponovo preuzela odgovornost za dobrobit građana? Da ne kažemo da neki žive u nepouzdanim državama u kojima je ionako teško definisati "vanrednu opasnosti".

Treći plan je istorijska konstanta da je svet, u kombinaciji prirode i čoveka, uvek bio opasno mesto.

Četvrti plan je groteskna predstava da se pravi armagedon može zaustaviti mentalitetom Pere Hrčka ili Grge Čvarka. Kao da su bivši jugoslovenski narodi silom deložirani iz onog starog samoupravnog vica o vežbi civilne zaštite "Ništa nas ne sme iznenaditi" koja se odlaže zbog kiše, samo zato da bi se sada u taj vic mogli useliti Nemci, Francuzi ili Austrijanci.

Peti plan je upozorenje koje ovih dana, kao za inat, stiže iz brojnih institucija i laboratorija koje se bave medicinskim aspektima konzuma: nemojte kupovati plastičnu ambalažu za vodu, jer je ona pogodan habitat za visokopotentne bakterije, tamo su stafilokoke velike kao komarci! Njihov savet je da se pređe na staklo, ono je zdravije.

Najbolje bi bilo da se čitava zemlja pokrije staklenim zvonom. Ili da se kao brod smesti u bocu; plava od voda, zelena od šuma i prestravljena od ljudi, naša planeta u boci.