Rusija i Gruzija pristale na mirovni plan

Sarkozi je, u odvojenim razgovorima sa Medvedevim i Sakašvilijem, uspeo da privoli zaraćene strane da pristanu na mirovni plan u šest tačaka, koji predviđa prekid ratnih dejstava, povratak snaga na prvobitne položaje, te početak ozbiljnog dijaloga o Južnoj Osetiji i Abhaziji.

"To je politički dokument. To je sporazum o principima... i mislim da smo postigli potpunu saglasnost oko tih principa", rekao je Sakašvili, dok je Sarkozinajavio da će Evropska unija
bitigarant prekida vatre i početka procesa mirovnog rešenja za južnoosetijski konflikt.

Južna Osetija odmah je i potpunosti podržala rusko-francusku inicijativu za rešavanje konflikta, izjavio je predsednik ove autonomne oblasti otcepljene od Gruzije Eduard Kakojti.

"Mi u potpunosti podržavamo plan za rešavanje gruzisjko-južnoosetijskog konflikta, koji je predložio prdsednik Rusije na susretu sa predsednikom Francuske (Nikolom) Sarkozijem", rekao je Kakojti.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije pružili su snažnu podršku Sarkozijevom mirovnom planu, ali i ideju šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera da EU u tu zemlju uputi posmatrače,

"Odlučni smo da delujemo na terenu. EU mora biti spremna da se uključi i na terenu podrži sve napore, uključujući i one koje preduzimaju OEBS i UN kako bi se postiglo trajno i mirno rešenje konflikata u Gruziji", navodi se u saopštenju EU.

Kao prvi korak u tom pravcu, osim humanitarne pomoći EU, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju će broj posmatrača povećati sa 200 na 300, čiji će zadatak biti nadgledanje i obezbeđivanje poštovanja prekida vatre, rekao je predsedavajući te organizacije, finski ministar spoljnih poslova Aleksander Stub.

Evropska unija bi bila spremna da u Gruziju pošalje svoje posmatrače, ali joj je za to neophodna nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, rekao je Kušner posle sastanka Saveta ministara EU. Za novu rezoluciju UN potreban je pristanak Rusije, koja se još uvek nije izjasnila o ideji upućivanja evropskih posmatrača na krizna žarišta, ali je šef švedske diplomatije Karl Bilt ocenio da će Moskva teško pristati na ustupke vezane za promenu mandata ruskih mirovnih snaga u Gruziji.

Bilt je, takođe, izjavio je da su Rusi strana u sukobu a ne snaga za održanje mira. Da bi se postigao mir koji je prihvatljiv za sve, potrebno je da bude uravnotežen, rekao je Bilt.

Amerika je zatražila još jedan hitan sastanak ministara inostranih poslova NATO-a zbog situacije u Gruziji, koji bi mogao da bude održan početkom iduće sedmice, izjavila je portparol Alijanse Karmen Romero.

Buš ne veruje Rusima 

Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je skeptičan da će Rusija poštovati prekid vatre, zahtevajući od vlasti u Moskvi sa prekinu vojne akcije i povuku sve trupe iz Gruzije. Buš je, takođe, najavio je da će u Tbilisi hitno uputiti avione humanitarne pomoći, ali i državnu sekretarku Kondolizu Rajs, koja će tamošnjih vlastima preneti poruku podrške administracije u Vašingtonu.

"Rusija je saopštila da je prekinula vojne operacije i pristala na privremeni prekid vatre...Nažalost, do nas dopiru izveštaji o ruskim akcijama koji nisu u liniji sa tim saopštenjima", rekao je Buš

"SAD podržavaju demokratski izabranu vladu u Gruziji. Insisturamo da se poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Grizuje," rekao je Buš novinarima u "ružičnjaku" Bele kuće, pošto je, ranije danas, telefonom razgovarao sa predsednikom te države Sakašvilijem.

"Rusija mora poštovati obaveze i okončati ovu krizu", rekao je Buš.

Prvi američki, vojni transportni avion C-17 već je na putu ka Tbilisiju, rekao je Buš, naglašavajući da će pružanje humanitarne pomoći Gruzijcima u narednim danima biti pojačano, a od Moskve je, istovremeno, zatražio da obezbedi bezbednost komunikacija za dopremanje pomoći.

Kontroverze oko bezbednosne situacije

Sjedinjene Američke Države saopštile su da poseduju proverene informacije o nastavku nasilja u Južnoj Osetiji, pozivajući Rusiju da "odvrati" paravojne jedinice od napada na civile. "Imamo pouzdane izveštaje o spaljenim selima, pucnjavama i ubistvima", rekao je specijalni američki izaslanik Metju Briza. Brizini komentari usledili su svega nekoliko časova nakon što su izbeglice iz kriznih regiona, uključujući i Gori, izjavile da paravojne jedinice pljačkaju i pale napuštene kuće.

Odmah po dogovoru o prestanku ratnih operacija, Gruzija je optužila Rusiju da je zauzela grad Gori, dvadesetak kilometara udaljen od Tbilisija, ali se ta informacija pokazala netačnom, obrzirom da su vlasti u Moskvi, ali i očevici rekli da je grad prilično pust, te da u njemu nema ruskih trupa ni tenkova.

Ruske oružane snage saopštile su i da su od prošle noći iznad Ćinvalija oborene dve gruzijske bespilotne špijunske letelice i to nakon što su vlasti u Tbilisiju proglasile prestanak ratnih operacija. Gruzija je, nedavno, nabavila izraelske bespilotne letelice "hermes" 450, ali ih je krila sve do aprila kada je jedna oborena u još nerazjašnjenom incidentu iznad Crnog Mora

Ipak, ruske snage zauzele su položaj na prilazima gradu, odnosno doskorašnjim artiljerijskim položajima gruzijskih snaga, nekih pet kilometara od Gorija. Grad je opusteo još pre dva dana kada ga je, uz gruzijsku vojsku, napustilo i oko 80 odsto stanovnika. Prilazne puteve koji vode u Gori, svako sa svoje strane, kontrolišu ruske i gruzijske snage.

Uprkos relativnom miru, pet osoba poginulo je u utorak u još nerazjašnjenom minobacačkom napadu na Gori, ali je teško proceniti ko je odgovoran za granatiranje, jer su se ruske snage u tom trenutku nalazile bar 10 kilometara od grada. 

"Gruzijski grad Gori niko ne kontroliše. Tamo nema ni administracije", rekao je zamenik načelnika generalštaba ruske vojske Anatolij Nogovicin. General Nogovicin je, takođe, rekao da su ruske trupe, tokom akcija u Abhaziji, zaplenile plan gruzijske akcije za napad na abhazijsku teritoriju.

Tokom jutra, abhaske snage u potpunosti su povratile kontrolu nad klancem Kodori, oko kojeg su, prethodnih dana, vođene prilično žestike borbe združenih rusko-abhazijskih trupa i gruzijskih snaga.

U međuvremenu, abhazijske snage počele su da slave "oslobođenje" čitave teritorije te pobunjene pokrajine od gruzijskih vojnika,  koji su, napustili to područje gotovo bez borbe, ostavljajući za sobom oružje, municiju i ostalu ratnu opremu. "Abhazija je u potpunosti oslobođena. Na našoj teritoriji više nema gruzijskih trupa," rekao je ministar odbrane te nepriznate države Aleksandar Melnik u gradu Čikalta, nekadašnjem uporištu i administrativnom središtu pro-gruzijske vlade dela Abhazije. Čikalta se nalazi u klancu Kodori, jedinom delu Abhazije koji su Gruzijci kontrolisali posle sukoba 1993. godine.

Nekoliko desetina abhaskih boraca ušlo je na teritoriju Gruzije i postavilo zastavu na most preko reke Inguri. "Ovo je abhaska zemlja", rekao je jedan od boraca, navodeći da će Gruzija morati da prihvati novu granicu i kritikovao odlazeće gruzijske snage, rekavši da su "dobile američki trening za bežanje".

Moskva je, međutim odbacila Sakašvilijev zahtev za povlačenje ruskih mirovnjaka iz zone konflikta sa Abhazijom, ocenivši da je to pokušaj Tbilisija da se stvori osnova za novu oružanu avanturu, ovoga puta protiv Abhazije.

"Rukovodeći se međunarodnim obavezama i osećajem odgovornosti za podršku miru i stabilnosti u regionu, Ruska Federacija će nastaviti sa ispunjavanjem mirovne misije u Abhaziji i Južnoj Osetiji", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova, koje je usledilo posle Sakašvilijeve izave da će proglasiti ruske mirovnjake okupacionim snagama.

Moskva insistira na rešavanju statusa Južne Osetije i Abhazije

Politički status Južne Osetije i Abhazije nije uključen u konačnu verziju rusko-francuskih principa za rešavanje konflikata, ali Moskva na tome insistira, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Lavrov je rekao i da je nemoguće rešavati odvojeno pitanja osiguranja bezbednosti i političkog statusa tih oblasti.

"Važna tačka je poslednji princip, koji predviđa početak razmatranja pitanja bezbednosti u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Razmatrano je nekoliko varijanta redakcije te tačke. Varijanta koja je prihvaćena u Moskvi predviđala je tu, takođe, razmatranje statusa Abhazije i Južne Osetije", rekao je Lavrov.

Dodao je da se u konačnoj varijanti, koju je prihvatio Tbilisi, pitanja statusa direktno ne pominju. "Ali, fraza o tome da je neophodno početi međunarodno razmatranje puteva za uspostavljanje čvrstog, stabilnog osiguranja bezbednosti Južne Osetije i Abhazije, naravno znači da je ta pitanja, van konteksta statusa nemoguće rešavati", naglasio je Lavrov.

Lavrov je naveo da sve tačke rusko-francuske inicijative treba da prerastu u pravno obavezujući dokument, koji bi trebalo da potpišu Gruzija, Južna Osetija i Abhazija.

Šef ruske diplomatije je, takođe, rekao da, posle povlačenja gruzijske vojske u kasarne, ruske snage koje su poslate kao pojačanje u Južnu Osetiju, biće povučene na teritoriju Rusije, a da će na teritoriji Južne Osetije ostati samo ruski mirotvorci.

Naveo je da "neće biti promene" u mandatu mirovnih snaga, "osim što se gruzijske snage više u njima neće pojaviti". Šef ruske diplomatije je rekao i da je Gruzija obavezna da odmah povuče svoje jedinice iz Južne Osetije i da ih vrati na prethodne položaje.

SAD još u julu upozorile Tbilisi da se ne igra sa vatrom

Državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs još je 9. jula, na večeri sa gruzijskim zvaničnicima, upozorila predsednika te države Mihaila Sakašvilija da se ne upušta u vojnu akciju protiv Rusije, jer iz takvog sukoba, jednostavno, ne može da izađe kao pobednik, piše "Njujork tajms".

Njujorški dnevnik piše, međutim, da ta poruka Rajsove nije najozbiljnije shvaćena, jer je Vašington u mesecima koji su prethodili sukobu povlačio poteze koji su mogli ohrabriti Sakašvilija, uključujući upućivanje vojnih savetnika u Gruziju, zajedničke manevre, insistiranje na primanju te države u NATO, kao i podršku teritorijalnom integritet te države.

"Ali, iz izjava zvaničnika Stejt departmenta, Pentagona i Bele kuće prizilazi da administracija predsednika Džordža Buša nikada nije imala nameru da podrži gruzijsku vojnu akciju protiv Rusije", piše "Njujork tajms". Istovremeno, list navodi da Sakašvili nije unapred upozorio niti zatražio podršku Vašintona za ofanzivu. što je objašnjeno činjenicom da su vlasti u Tbilisiju bile unapred svesne da bi odgovor bio negativan.

Zvaničnici Stejt departmenta i Pentagona, navodi njujorški dnevnik, bili su iznenađeni gruzijskom akcijom, pojanviše zbog činjenice da su vlastima u Tbilisiju svega dan ranije rekli da "se drže unilateralnog prekida vatre".

Povezane vesti:

Diplomatska i(li) vojna ofanziva