Jagodijada

Iako su organizatori najavljivali veliki broj učesnika, proizvođača i prerađivača jagodičastog voća, sve je bilo više nego skromno. To nije posebno smetalo proizvođačima koji su ovogodišnjim plasmanom roda zadovoljni.

U jagodnjaku Nebojše Milovanovića, jednog od najvećih proizvođača u Kamenaru, prebiraju se poslednji zreli plodovi. Berba je skoro završena, a razloga za zadovoljstvo ima. Iako je rod jagoda slabiji nego prošle godine, postigla je duplo veću cenu.

"Rod je bio dobar. Dolazili su za otkup i Rusi i Ukrajinci", kaže Nebojša Milovanović. "Cena je bila dosta visoka evro, evro četrdeset po kilogramu. Uglavnom, ove sezone cena jagoda nije padala ispod sto dinara."

Tajna uspeha je u udruživanju i zajedničkom radu

Polovina od oko 500 stanovnika Kamenara živi od proizvodnje jagoda. Tridesetak proizvođača osnovalo je Udruženje. Smatraju da je ono jedan od  ključnih faktora za dobar plasman robe.

"Jagoda ne može bez vode", objašnjava Dejan Sekulić, predsednik mesnog odbora Kamenara. "Prošle i ove godine izbušili smo trideset arterskih bunara za navodnjavanje i postigli bolji kvalitet jagoda ove sezone."

Na svakoj manifestaciji sajamskog tipa, ma kako ona skromna bila, ima šta i da se nauči. Za razliku od krupne jagode "marmolade", sitne alpske mogu se uzgajati na balkonu.

"Po metru kvadratnom sade se četiri sadnice", kaže Branislav Marković. "Rađaju od maja do decembra, a godišnji prinos sadnice je i do kilogram i po plodova. Veoma su otporne na sve klimatske uslove."

U  Kamenaru teško da ćete se saplesti o neki kamen. Naselje je dobilo ime po takozvanim kamenarima koji su nekada ovde živeli, a radili u majdanima peščara preko brda u Brajkovcu.

Zato možda treba razmisliti o promeni imena sela u Jagodnjak. I to s razlogom. Jer od ukupno 300 hektara u Rasinskom okrugu na kojima se uzgaja jagodičasto voće, trećina se nalazi u ovom selu.