Zaštićeni, a opasni spomenici

Trščara porodice Gavre Moljca u Novom Sadu stara je gotovo 200 godina i zbog specifičnosti gradnje proglašena je za spomenik kulture. Kuća se već 20 godina nalazi pod zaštitom države, ali nikako ne bi mogla da se nazove sigurnom.

Vlasnici, Gavra i Katica Moljac, kojima je "spomenik kulture" pre nekoliko dana pao na glavu, kažu da se žale svima, ali da im niko ne pomaže. Porodica Moljac predlaže da se kuća otkupi, popravi ili da se skine zaštita.

"Neka otkupe oni, pa neka renoviraju. Neka urade sve, neka skinu zaštitu, mi ćemo uraditi sami šta hoćemo. Međutim, oni to ništa ne rade", kaže Gavra Moljac.

Zbog opasnosti od urušavanja, građevinska inspekcija je pre tri godine naložila porodici Moljac da se iseli, ali Katica i Gavra nemaju novac ni za popravku, a kamoli za novi stan.

U Zavodu za zaštitu spomenika, tvrde da oni nisu zaduženi za finansiranje obnove oštećenih spomenika kulture.

"Zavod je dužan da brine o prezentaciji i adekvatnom korišćenju tih dobara, da sačini projekte za njihovu popravku i obnovu i da nadzire radove koji se izvode radi zaštite", kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Novog Sada i podsećaju da je, prema zakonu, vlasnik dužan sam da popravlja kuću.

U Zavodu, međutim, ne mogu da odgovore na pitanje gde vlasnik može da nađe novac za popravku.

Druga namena-etno centar

Stanari trščara nemaju pravo ni da ih ustupe investitoru za gradnju stambene zgrade, jer na toj lokaciji može da bude samo etno centar.

Prema rečima Tatjane Gašović iz Zavoda za izgradnju grada Novog Sada, u etno centru se mogu napraviti restorani, muzeji prodavnice suvenira, nešto poput malog turističkog centra.

Gašovićeva navodi da etno centar nema javni karakter i ne mora da bude državni, već može da bude i privatni.

Međutim, za etno selo u centru Novog Sada, niko nije zainteresovan.

U međuvremenu se smanjuje broj trščara kojih je u širem centru grada nekada bilo 30. Većina kuća se srušila zbog dotrajalosti i nebrige, a u Ulici Kraljevića Marka ostalo ih je svega pet.

Zbog ovakve situacije, postavlja se pitanje da li jedini preostali spomenici kulture pod trščanim krovom u Novom Sadu treba da traju ili da nestanu.