Kruševica bez ljudi

Sedamdesetih godina prošlog veka Kruševica je bila opština sa 11 sela. Danas ima sedam stanovnika.

Dejan Stojanović iz Kruševice kaže da je među najmlađima, 77-mo godište. „Ima ljudi koji dolaze povremeno. Mnogi bi ovde došli, ali nažalost izbegavaju zbog lošeg puta", ističe Dejan.

Slavko Kanjevac, iz sela Široke Njive dodaje: "Ljudi u ovom kraju nema, jako je malo ljudi. Zima kad dođe, desilo se da sam ja sam u selu prošle godine bio. Izgleda i ove će tako biti. Nije to svejedno - sam, malo je neprijatno. Ali, dobro, ta ljubav pobeđuje prema rodnom kraju."

"Postojala je prodavnica, ambulanta, Mesna kancelarija, dve kovačnice. Nama nije loše ovde, samo hoćemo da napravimo put, dobar, da prolazi autobus kao nekad. I da proradi neke godine i škola naša", navodi Mileta Luković, iz sela Pestiš.

Selo oživi svakog septembra, na Malu Gospojinu, slavu ovdašnje crkve, kada se okupe oni koji su otišli odavde i njihovi potomci.

Bojana i Vladimir Luković rođeni su u Nemačkoj. „Roditelji su nam iz Pestiša, a kršteni smo ove u Kruševici. Mi volimo Srbiju. Volimo ovo mesto. Dolazimo svake godine na odmor. Meni samo žao da put nije baš u redu, ali ipak dolazimo da provedemo vreme ovde", ističu oni.

"Desilo se da smo ovaj kraj, ko pre, ko kasnije, svi napustili, a Boga mi i zaboravili. Zato koristimo, ove momente, ovaj praznik, da se okupimo, barem na jedan dan oživimo ovaj kraj, osvežimo sećanja i pokušamo da u ovim mlađima probudimo osećanja prema ovom kraju", kaže Slavoljub Sretković, iz sela Kruševica.

Đorđe Maslaković iz istog sela dodaje: "Mi ljudi u ovim godinama trudimo se da koliko toliko očuvamo ovaj kraj, da bi na neki način mladima dali povoda da oni dođu. Ako to uradimo, onda smo uspeli."

Želju da se vrate u zagrljaj netaknute prirode i nestvarne lepote, iskazali su mnogi koji su napustili Kruševicu. Bez puta, nema života ni opstanka.