Sa kakvim se sve problemima suočavaju pčelari u Pčinjskom okrugu

Med je vekovima simbol zdravlja i prirodne snage. Ali iza svake tegle stoji mukotrpan rad pčelara i njihovih vrednih zajednica. Ove godine pčelarstvo u Pčinjskom okrugu se suočava sa nizom izazova, od nedostatka paše, suše, bolesti do falsifikovanog meda.

Godina sa gubicima, ali i sa nadom, jer dok ima pčela, biće i meda, kažu pčelari. Dugotrajna suša i visoke temperature osiromašile su pašu, a pčele su iscrpljene, jer nemaju hranu, a ni polen da se razmnožavaju.

"Sećam se 99, 2000. godine vrcao sam do četiri tone meda, ove godine već bagrema nije bio ništa, polen već tri, četiri meseca nema, cvet oko polena i ostalo"’, kaže Vasuf Haljimi, pčelar iz Nesalca kod Bujanovca.

"Ti vidiš da je sve izgorelo, nema ništa, odakle će ona, jadna muči se ide tamo, vamo, ali nema od čega da uzme. Kupujemo šećer, prehranjujemo ih ako možemo da ih spasimo do proleća i lekove im stavljamo sada ako može, ali teško. Gledam društva su mnogo loša, slaba, a to nije dobro", navodi Đorđe Milanović, pčelar iz Lopardinca kod Bujanovca.

Veliki problem predstavlja pčelaru Vasufu Haljimiju i to što zemlju u okolini Nesalca, malo ko obrađuje i đubri.

"Stoku već nema niko, celo selo nema četiri, pet krava, ovce i ostalo isto tako, da se nađubri zemlja bilo je najbitnije, jer cvet ima nešto, ali to je jalovo", navodi Vasuf Haljimi, pčelar iz Nesalca kod Bujanovca.

"Nije ovo samo udar na pčelarstvo, ja mislim da je udar i na celu poljoprivredu, jer pčele nisu samo oprašivači za voće i povrće nego su oprašivači i krmnog bilja. Tako da smo kompletno svi u problemu", kaže Zarije Mitić, pčelar iz Žuželjice kod Bujanovca.

Zbog klimatskih promena i oslabljenog imuniteta pčela, bolesti se šire brže, najopasnija među njima je varoza. Gubici pojedinih pčelara idu i do 25 odsto košnica na teritoriji Pčinjskog okruga.

"Pčele su sada u dobrom stanju pošto sam ih već prehranio i tretirao protiv varoe stavljajući trake, pa ću još dva, tri puta da zadimim i na kraju oksalna kiselina dođe", navodi Dragan Mladenović, pčelar iz Vranja.

Još jedan udarac dolazi od falsifikovanog meda na tržištu. Jeftin i lažan, obara cenu pravog proizvoda i uništava poverenje kupaca, ali pčelari ne odustaju. Njihova borba za očuvanje pčela je pitanje očuvanja čitavog ekosistema.