Ко је родну кућу Вука Караџића у Тршићу 10 пута обнављао из темеља

Родну кућу Вука Караџића у Тршићу Турци су палили, а породица изнова подизала десет пута. 1933. године, скоро цео један век након последњег рушења, кућа је обновљена захваљујући мештанима и виђеним људима тог времена, који су веровали да је грех да се огњиште уништи, чак и када ту више нико не живи. Захваљујући њима, Вукову спомен-кућу сваке године посети више од 50 хиљада људи.

Крај речице Жеравије, на згаришту породичне куће Караџића више од века постојао је само један симбол који је сведочио да је некада ту било спрско домаћинство чија је судбина пратила све недаће свог народа. И ако деценијама нико од породице није крочио на имање, мештани никада нису дозволили да се успомена на њих потпуно угаси. Камен по камен својим рукама и радом вратили су живот у Вуково двориште.

"Био је велики ентузијазам свих тих и мештана и свих тих Подрињаца из околине да се то уради, да се то обнови, јер на месту где је била Вукова кућа био је само дрвени крст и ништа више. Била је једна њива овако обрасла кукурузом, затим је то место било мало и запуштено, необрађено, јер се веровало да се кућни праг не сме преорати", наводи Миодраг Мишић, из Тршића Вукова кућа грађена је на основу сведочења локалног становништва, а по угледу на типичне објекте у јадарским селима из 19. века.

"Тада су куће грађене потпуно у складу са природним окружењем, људи су пажљиво бирали место за кућу, а материјале су налазили такође у свом природном окружењу. Знања о изградњи куће преносила су се са генерације на генерацију и тако усавршавала", објашњава Ана Чугуровић, етнолог у Знаменитом месту Тршић.

Мирослав Терзић, кустос историчар у Знаменитом месту Тршић истиче: „Пошто је кућа спаљивана више пута заиста је тешко било сачувати предмете који су припадали породици, готово немогуће. Међутим, овде у кући постоје два предмета која су заиста оригинална и која су припадала породици Караџић - то су вериге и један ватраљ. Та два предмета су пронађена баш у огњишту у време кад је кућа обнављана 1933.године”.

Посадили су мештани тада и липу, јер су Тршићани преносили причу да је испод таквог дрвета Вуков отац испалио метак из кубуре како би јавио народу да је на свет стигао син. Покрај те липе до Вукове куће већ 92 године пролазе људи из целог света како би се упозанли са животом дечака из малог села чија су дела оставила неизбрисив траг у историји и култури једног народа.