Kako se jedna mama iz Aleksandrovca, koja je vraćena iz kruševačkog porodilišta, u istom danu porodila u sanitetu?

Da se porođaj bliži, Lidija je predosetila dve i po sedmice pre termina. Nakon pregleda iz kruševačke bolnice, vratila se sa urednim izveštajem i savetom da naredne sedmice ponovi CTG snimanje. Posle pet dana, rano ujutru iz Aleksandrovca je sanitetskim vozilom prevezena u Kruševačko porodilište. Žalila se na bolove i stomačne probleme.

„Uvek sam povraćala za vreme porođaja. Ona mi je rekla da to nema nikakve veze. Pitala sam gospođu koja me je stavila na CTG pored doktorke, verovatno medicinska sestra - jel mogu ja da ostanem ovde do uveče da se ne vraćam ponovo? Ona mi je rekla - ne možete Vi da zauzmete mesto trudnici koja je već spremna za porođaj“, priča Lidija Bondžić, majka bebe.

Posle skoro petnaest sati, koje je provela, kako tvrdi, u bolovima i u polusvesnom stanju, Lidija je ponovo sanitetom upućena za Kruševac. U pratnji iskusne medicinske sestre, kojoj je za trideset godina staža ovo već četvrti porođaj u nesvakidašnjim okolnostima.

„I onda je porođaj krenuo na pola puta do Kruševca. Rodila se beba, devojčica, živa, zdrava. Majka je bila dobro. Stigli smo do Kruševca, Zdravstvenog Centra, gde su nas sačekali, ekipa njihova na ginekologiji i primili su bebu“, objašnjava Vesna Rakićević, medicinska sestra služba Hitne pomoći Aleksandrovac.

Blagoje Milovanović, načelnik Ginekološko akušerskog odeljenja Opšte bolnice Kruševac nastavlja: „Presečena je pupčana vrpca i samo rađanje posteljice. Plod je bio dobrog opšteg stanja, obrađen i prebačen na Neonatološko odeljenje“.

Na zahtev majke, upućen pravnoj službi kruševačke bolnice, sproveden je i unutrašnji nadzor lečenja pacijentkinje

„Utvrđeno je da nema nekog propusta u lečenju iste, te da je porođaj nastupio i posle više od 8 časova koliko bi trebalo da traje to neko prvo porođajno doba kod višerotki, od poslednjeg ambulantnog pregleda“, naglašava dr Blagoje Milovanović.

„Možda ja nisam prva trudnica koja se porodila u autu hitne pomoći, ali da jedna doktorka jednu istu trudnicu vrati dva puta, to je po meni malo bez smisla“, ističe Lidija Bondžić.

Ivan Bondžić, Lidijin svekar dodaje: „Ako hoćemo da se vratimo u devetnaesti vek, pa možemo. Moji prababa i pradeda nisu imali zdravstveno osiguranje. Nisu imali doktore. Porađali su se kao što su se porađali, u kući. Tako može i moja snajka da se porodi u kući. Ne tražimo od nje niti novac, niti bilo šta. Hoću samo da se javno izvine“.

Beba Vanja stara dve sedmice, a teška 3 kilograma i 300 grama , lepo napreduje, u društvu braće, sestara i roditelja.Sve se dobro završilo, kaže bebina mama,ali želi da njeno iskustvo doprinese boljoj komunikaciji između porodilja i lekara.