Хумани повртар из околине Бродарева

Желео је да буде кондуктер, па завршио у Београду Железничку школу, опробао се као спасилац на мору, радио на пумпи, а онда је Љубисав Гојаковић преломио и одлучио да буде свој на своме, на очевини у родном селу Гробнице.

“Моја баба се бавила тим расадом, онда потом и мајка, е онда сам ја то преузео и унапредио; од тих малих неких леја које смо ми правили, ја сам прешао да радим у пластенике и наставио ту производњу расада у пластеницима. Сконцентрисани смо највише на парадајиз, паприку и краставац, како расад, тако и готов производ”, наводи Љубисав Гојковић, повртар из Бродарева.

Љубе данас, десетине тона поврћа и хиљаде саксија расада пласира широм Србије, уз помоћ супруге, деце и родитеља, који иако су били сумњичави на почетку на Љубову момачку одлуку, данас више нису.

“У данашње време кад деца треба да једу те праве своје производе које ми произведемо, што се тиче и меса и пољопривредних производа. Љубе заради ту своју плату. има времена и да се одмори и да радимо и да продамо на пијаци”, каже Вукица Гојаковић, Љубисављева мајка.

Љубисав истиче да су заокружили ту производњу од семена до рода. “То је нешто што кажу иде од фебруара до октобра, зими имамо, видели сте горе ову нашу мини фарму прасади, па се тиме бавимо да би имали неки извор прихода зими, јер зими ми од пластеника немамо ништа, јер ми овде не радимо зелену салату и лук јер немамо тржиште, истиче он.

Не претиче, додаје Љубе, али може да се живи, па и другима помогне.

“Не треба нико да буде гладан! Онај ко нема може да дође код нас на имање и ми ћемо му дати неку количину и расада и ових наших производа ако треба некоме за зимницу”, наглашава Љубисав Гојаковић, повртар из Бродарева.

Од малена је каже отворених шака, јер у затворену ништа нит улази, нит излази, отвореном и дајеш и добијаш!