Poslednja vodenica potočara u novovaroškom kraju

Na kraju sela, pred samom klisurom, drvena potočara još odoleva zubu vremena i neizvesnosti. Ljubojevići su vodeničari generacijama, a vodenicu su davno već selili zbog hidrocentrala.

“Od ’62. ili treće melje ova vodenica. Uvac je odvraćen ’60. godine i ovo je obnovljena, nova vodenica sa neke stare koja je imala tri vitla na drugom mestu. Ja i otac pravili smo ovu vodenicu i ona radi i dan danas”, priča vodeničar Bogdan Ljubojević.

Ostarila i vodenica i vodeničar. Održava je zbog zaveta predaka, iz zadovoljstva i čeka gradnju brane koja će, osim nje, potpiti i kuću i okućnicu.

“O ovoj elektrani se priča od ’75. godine. Bilo je tada i na TV da kreće ’85. godine. Međutim, promenile su se vlasti i vremena i to je stalo. Pokrenulo se ponovo, aktiviralo pre dve godine da se ovo radi”, kaže Bogdan Ljubojević.

Pomoć za obnavljanje nije dobio, ali je ušao u knjigu. „Tapije u kamenu" perom i slikom ispisao je dugogodišnji novinar-dopisnik Dragoljub Gagričić, a jedna od priča je i o poslednjoj vodenici.

“Bogdan čeka već 50 godina da mu zaplavi brana Klak ovaj prostor i da se seli. I to je jedna tužna priča, neizvesnost, šta te čeka sutra i ko da se sad u tim godinama seli, na novo stanište, da gradi novu kuću kad to sve ima i reku i drvo, bunar i izvor”, navodi Dragoljub Gagričić, dopisnik „Večernjih novosti" u penziji.

Priseća se Bogdan, sa setom, kako su ovde nekada mleli 30-40 tovara žita. Danas, tek po neko samelje heljdu ili kukuruz. Sve je manje i žita i ljudi. U danima koji mirišu na proleće dime se odžaci tek iz 7 kuća.