Jelova Gora nadomak Užica - čista voda, vazduh i bukova šuma

Kada se govori o planinama u užičkom kraju, uglavnom se misli na Zlatibor i Taru. O Užicu najbližoj planini, Jelovoj gori, malo se priča. Poznaju je i vole najviše meštani kojima ne smeta što, osim etno-domaćinstva i nekoliko kuća za izdavanje, nema drugih turističkih sadržaja.

Nepregledne bukove šume, vode, mirisno bilje i čist vazduh - Jelova gora u najkraćem. Onih jela iz imena ima samo zasađenih iz ovdašnjeg rasadnika, a možda su nekada, veruju meštani, bile glavne na oko 1000 metara nadmorske visine.

Najpoznatija među vodama, Jovanova, mesto je okupljanja čitav vek.

“Dolazio je narod uoči sekovanija, dogonili bostan i dolazili trubači,svirali trubači i uoči vašera i za dan vašera rano u 8 sati je kolo igralo ovde i muzika svirala i to je po ceo dan bilo ovde”, priča Tomislav Mijatović s Jelove gore.

Vreme se promenilo s njim i navike.

“Nekad ima po 100 ljudi i više.Tu prave roštilj, prave kotlić, okreću ražanj, neki slave tu i rođendane, baš je posećeno. Neki su odgovorni, pokupe iza sebe smeće i bace, neki ostave onda drugi kupe iza njih”, kaže Milan Poznanović iz Turističkog udruženja „Etno Gostinica".

Specifičan spoj listopadnog drveća i četinara i jelovogorske vode stvorio je i posebne uslove.

“Po pitanju biljnog, životinjskog i gljivljeg fonda, znači da smo po nekim mojim procenama na jednoj od najinteresantnijih mogućih lokacija u našoj zemlji. Priroda je toliko lepa da pravi zaljubljenici na desetak kilometara od centra grada, ukoliko su raspoloženi, za druženje, šetnju, disanje čistog vazduha, ovde mogu da uživaju veliki deo godine”, kaže Milka Adžić, gljivarka s Jelove gore.

I priroda i društvo obeležili su planinu na kojoj je bila i prva bitka i konačan razlaz četnka i partizana. Jelova gora nije na meti investitora, ali joj preti druga opasnost- preterana seča šume menja izgled i klimu, a ne prija joj ni najezda berača borovnica i gljiva.