Kako do lekara u seoskim sredinama

Zdravstvenoj stanici u Prnjavoru gravitira sedam okolnih sela, uz dva lekara, hitnu službu, odnedavno ponovo imaju i laboratoriju. Utorkom i četvrtkom čekaonica je puna, po 30 uzoraka nosi se na analizu. Meštani više ne moraju da odlaze do tridesetak kilometara udaljenog Doma zdravlja u Šapcu.

„Mnogo nam znači, baš mnogo i hvala im što su vratili ovu laboratoriju ovde jer mnogo ima domaćinstava gde ima starih osoba kojima je jako teško doći do Šapca, posle toga treba i nalaze podići”, kaže Marija Kulezić iz Prnjavora.

„Juče su mi rekli možeš i u Prnjavoru, hvala Bogu, eto došli smo, iz Lipolista”, kaže Ljubodrag Čačić iz Lipolista.

„Kako da ne znači, bole me noge ne mogu da idem u Šabac”, naglašava Desanka Katić iz Prnjavora.

„Ovde mogu da urade analize krvi i urina, utorkom i četvrtkom, dva puta nedeljno, nakon toga sutradan dobijamo na mejl rezultate, odštampamo i ovde pacijenti dobijaju, ovde imamo dosta hroničara, kardiovaskularnih pacijenata, dijabetičara, nefroloških pacijenata tako da su potrebe za laboratorijom velike”, objašnjava dr Jasmina Ivanić, lekarka u Zdravstvenoj stanici Prnjavor.

Do laboratorije u gradu ne moraju ni stanovnici niškog kraja. Od 63, 22 sela sa najviše stanovnika imaju ambulante. Mladi lekari rado prihvataju male sredine, a svakog vikenda ekipe Doma zdravlja posećuju po jedno mesto i odlaze kod nepokretnih pacijenata.

Mnogo znači, kažu meštani, štedi im vreme i put, imaju vremena drugo šta da urade, ne treba ni autobus. 

„Ovde su im omogućeni svi pregledi, eventualno moraju ići do grada na specijalističke preglede, a pored toga imamo laboratorijsku dijagnostiku koja je obezbeđena dva puta mesečno nadam se da će biti i češće, apoteka je pored ustanove i trudimo se da radimo i prevenciju i dijagnostiku na licu mesta”, naglašava dr Milica Gvozdenović iz ambulante u Popovcu.

Do lekara prava muka za stanovnike sela u braničevskom okrugu. Zbog nedostatka lekara u požarevačkoj opštini sve seoske ambulante su zatvorene, nemaju dovoljno ni za Dom zdravlja, medicinskih sestara ima.

„Mi smo uputili molbu Ministarstvu zdravlja za zapošljavanje četiri lekara koji bi za ovaj prvi period nekako popunili prazninu, a da bi smo još ove seoske ambulante pustili u rad potrebna su nam još tri lekara, znači ukupno sedam lekara”, ističe dr Dejan Milenković, direktor Doma zdravlja Požarevac.

Iako ima najviše naseljenih mesta u Srbiji u leskovačkom kraju se stiže u 40 ambulanti, a dva tri puta nedeljno i do pacijenata i u najudaljenijim selima. Najopterećenija je stanica u Manojlovcu kojoj gravitira 15 sela sa 8.000 stanovnika. Godišnje 20.000 pregleda, od korone rade pre podne i od tada nemaju laboratoriju.

„Da nije Manojlovce morali bi da idemo u Leskovac, a sve to košta u današnje vreme, a ovde su stvarno dobri ljudi, dobro osoblje i rade svaka im čast”, objašnjava Milutin Mičić iz Velike Biljanice.

„Tri ordinacije postoje, postoji kartoteka, previjalište, odskora smo opremili i stomatološku ordinaciju, očekujemo stomatologa u skorijem period. Potpuno smo opremljeni što se tiče medicinskog materijala i svega što nam treba za primernu zaštitu”, objašnjava dr Branislav Natić, šef ambulante u Manojlovcu.

Do lekara ne moraju u grad ni u jagodinskom kraju. Zavisno od broja ili potreba stanovnika, svakodnevno ili određenim danima, zdravstvena zaštita omogućena u 21 od 52 sela. Nedostatak zdravstvenih radnika u većinu lokalnih uprava je problem, za meštane gde mladi ostaju na selu i gde su škole pune, očekuju da u ambulantama imaju i pedijatre.