У Бранковини уручена Десанкина награда Драгану Јовановићу Данилову

Песничку награду „Десанка Максимовић" овогодишњи славодобитник, Драган Јовановић Данилов, доживљава као круну свог поетског стваралаштва, а готово да нема књижевног признања које није добио.

„Верујем у велику будућност поезије. Зато што је поезија спора. Поезија је један спор медиј, а све што је споро има велику будућнпост и то је дуговечно. Поезија је борба за душу”, наводи Драган Јовановић Данилов, добитник награде „Десанка Максимовић".

У образложењу за доделу награде „Десанка Максимовић" за допринос српској поезији жири наводи да суштина песничке поетике Данилова почива на доживљају лепоте као „цветању бића", као и интерпретацији разноликих животних искустава која су наталожена у том бићу.

„Управо је у том укрштању субјеквног и објективног света у себи и света изван себе садржана она аутентична искра стварања у коју песник настоји веровати, али је мора непрестано преиспитивати", истиче проф. др Горан Максимовић, председник жирија.

Бранковина је за песнике место ходочашћа, где је под крошњама столетног дрвећа место вечног мира Десанке Максимовић.

„Кад сретне неког драгог човека она је говорила: "Орадостио си ми дан." Ја сам рекао да сте ми сви ви орадостили не само овај дан, него и оне претходне дане када сам сазнао да сам лауреат, наравно и будуће дане, будући да ћемо ми имати овде једно књижевно вече, где ћу ја говорити своју поезију. И јако ми је драго да има пуно младих људи, то је оно што је најбитније”, наглашава Драган Јовановић Данилов.

Са младим поетама из удружења „ЗВРК", ваљевским гимназијалцима и студентима, Данилов је засадио липу, која је зачетак Песничке шуме у порти бранковачке цркве.