Sve manje zanatlija u Vršcu

U Vršcu je 1935. bilo 117 obućarskih radnji. Danas samo jedna, a Jova obućar je među poslednjima koji se bave ovim zanatom. Posla, kaže, ima, ali sve manje jer se umesto cipela i potpetica danas uglavnom nose patike, a razlog je i hiperprodukcija jeftine obuće koju se ne isplati popravljati.

„Nema nikog ni ispred mene, ni iza mene. Ja sam najstariji i najmlađi obućar u Vršcu. Neće niko da radi ovaj posao - prljav, lepak smrdljiv, mada meni miriše. Ja ću da radim do smrti. Samo da imam zdravlje, dobru ruku, dobro oko. E, sad šta će biti kada mene nema, onda će možda Vrščani da idu u Pančevo, Beograd", kaže obućar Jovan Šijaković.

I časovničarska radnja u Vršcu je samo jedna. Četkara, šeširdžija, bačvara, opančara i mnogih drugih zanatskih profila više nema. U Vršcu zanatlije i trgovci se u današnjem školskom centru „Nikola Tesla" obrazuju još od prve polovine 19.veka.

„Tokom dva veka iza nas škola je menjala naziv, ali se uvek bavila obrazovanjem zanatlija i trgovaca. Jedan podatak iz 1989. godine kaže da je u Vršcu tada postojao 51 različit zanat", navodi direktorka Školskog centra „Nikola Tesla" Željka Radulović.

U ovoj školi za zanatlije 1955. godine su se obrazovali đaci u 18 odeljenja. Danas funkcionišu svega tri odeljenja, a u ponudi je pet zanatskih smerova.

„Pohađam smer koji se zove serviser rashladnih i tehničkih uređaja. Upisao sam ovaj smer zato što mi se sviđa kao zanat i zato što je jedan od boljih smerova u školi i jedan od jedinih zanata koji je ostao ovde", objašnjava učenik Andrija Feher.

Na zaboravljene zanatlije, stare alate i na Vršac kao zanatski i trgovački centar podsetili su nas đaci dve srednje vršačke škole Hemijsko - medicinske i Školskog centra „Nikola Tesla" na izložbi upriličenoj povodom 200 godina od osnivanja zanatske škole.

„Danas su zanati manje zastupljeni u interesovanju učenika i roditelja, koji ih usmeravaju na zanimanja koja su četvorogodišnja, koja dalje daju lakši pristup faukltetima i visokoobrazovnim ustanovama. Bez zanata jedno društvo zaista teško može da opstane", kaže direktorka Hemijsko - medicinske škole Snežana Ilić.

U Hemijsko - medicinskoj školi u Vršcu šansu da se zanatima vrati značaj i stari sjaja vide u dualnom modelu obrazovanja.