Sačuvajmo sećanje na Kraljevački oktobar

Tog oktobra gotovo da nije bilo kuće u Kraljevu koja nije zavijena u crno. Lokomotivska hala bila je poslednja stanica kraljevačkih mučenika. Izvođeni u stotinama na ledinu, sami su kopali svoje rake.

„Uglavnom su pozivali radnike da prime platu, onda su ih na prevaru zatvarali i dovodili ovde. Imali su neku malu asistenciju, tada domaće žandarmerije. Većina nisu hteli da se odazovu tom pozivu, čak je i 40 streljano", objašnjava hroničar Kraljeva Milan Matijević.

O veličini tragedije govori podatak da je pred streljanje grad brojao oko 13 hiljada stanovnika.

„Struktura stradalog stanovništa ukazuje na zastrašujući demografski užas koji je zadesio ovaj grad, čije su se posledice dugi niz godina kasnije osećale, a osećaju se i danas", kaže Mirjana Savić iz Narodnog muzeja u Kraljevu.

Streljano je 106 osoba mlađih od 18 godina, a najviše žrtava je imalo između 25 i 45 godina. Ubijeno je i 29 žena. Nakon oslobođenja, nove vlasti krenule su sa licitiranjem brojem žrtava. Prvo se govorilo 9.000 ljudi, danas je imenom i prezimenom identifikovano 2.200 žrtava.

„To groblje je nekoliko puta uređivano, pravljene su neke piramide sve dok nije raspisan javni konkurs, kada je naš čuveni arhitekta Paja Krunić dao ovo izvanredno rešenje za izgradnju spomen parka, kao što vidite, koji simbolično predstavlja drvo presečeno u svom rastu", navodi hroničar Kraljeva Milan Matijević.

Projekat groblja streljanih nikada do kraja nije završen, a tokom poslednje decenije više puta je vandalizovan. Na ovom mestu su organizovane borbe pasa, kondicioni treninzi, puštani su konji na ispašu, a problem je i izlivanje feklija. Sa leve strane se nalazi kafana, sa desne fudbalski stadion. Grad je tek ove godine rešio deo problema.

„Tako da smo mi poslednjih godina preduzeli određene korake da ovo mesto zaštitimo, ogradili smo ga, uveli redovno stražaranje danonoćno", kaže pomoćnik gradonačelnika za kulturu Miloš Milišić.

Pitanje je i zašto mesto stradanja, koje je nekada 14. oktobra okupljalo 20 hiljada ljudi, poslednjih godina poseti nekoliko stotina.

„Mi smo vratili programe koji su muzičko - poetski, međutim nismo uspeli da vratimo Kraljevčane na ovo mesto", objašnjava pomoćnik gradonačelnika za kulturu Miloš Milišić.

Nema više, kao u Kragujevcu, ni direktnog prenosa obeležavanja godišnjice streljanja. Nastavnici kažu da je neohodno vratiti kao obavezu javni čas o stradanju Kraljevčana u Drugom svetskom ratu.

„I vratiti tu temu u naše učionice. Ta tema je potpuno odbačena, zbog ideoloških ili bilo kakvih drugih razloga. Ono što treba da bude zajedničko, zajednička je bila njihova žrtva, a i zajednička je naša volja da se borimo da oni i dalje žive sa nama", navodi nastavnik istorije Milan Vučetić.

Toj borbi, tvrde istoričari, moraju se priključiti sve relevantne institucije, jer u suprotnom idemo ka zaboravu. Time bi naši preci iznova bili ubijeni, a mi bismo izgubili identitet.