Stalaćka klisura najzahtevnija deonica brze pruge Beograd–Niš, pet tunela i sedam mostova

Jednokolosečna pruga na deonici Stalać–Đunis izgrađena 1884. godine. Poslednji put rekonstruisana je pre pola veka. Teretni vozovi sada idu 35 kilometara na sat kroz Mojsinjske planine uz Južnu Moravu.

Predviđena je rekonstrukcija postojeće pruge i izgradnja novog koloseka. Radiće se u dve faze, potpisan je ugovor sa izvođačem radova, u toku su pripreme za realizaciju projekta u drugoj polovini godine. Prvo će se raditi tunel 4, najzahtevniji objekat u Stalaćkoj klisuri.

„Biće dugačak 3,3 km imaće još dva pristupna puta, još tri evakuaciona tunela. To će biti jedan ogroman i grandiozni objekat koji će koštati 41 milion evra. Imaćemo još četiri tunela, dakle imaćemo ukupno pet tunela koji će se nalaziti između Stalaća i Đunisa i oni će biti negde dužine skoro 7 kilometara. Pored toga između Stalaća i Đunisa imaćemo i sedam novih mostova. Ti mostovi će biti dužine 505 metara, tako da će 40 odsto čitave trase nove pruge između Stalaća i Đunisa biti u tunelima i u mostovima", kaže Nenad Stanisavljević, pi-ar Infrastrukture železnice Srbije.

Što se tiče same opštine Ćićevac, koja spada u red nerazvijenih, brza pruga i Moravski koridor čija izgradnja je u toku, trebalo bi da donesu mnogobrojne benefite.

"Jako je važno za Ćićevac, Stalać kao i do sada, ostaje jedno od najvažnijih čvorišta u Srbiji tako da je to važan potencijal za razvoj naše opštine. Nadam se što većem broju privatnika, privrednika, novih firmi u našoj opštini budući da eto mi smo sada idealno područje za neka nova ulaganja i neke nove investicije budući da se gradi Moravski koridor, E75 auto-put i evo brza pruga", objašnjava Mirjana Krkić, predsednica Opštine Ćićevac.

Glavni benefit brze pruge za sve biće vreme putovanja, jer će se vozovi na železničkom koridoru kroz Srbiju kretatati brzinom od 160 kilometara na sat.