Prva škola za di-džejeve u Novom Sadu već izrodila vrsne izvođače

Od 2000. godine, svoje mlađe kolege, obučavali su još uvek neformalno po principu Mastor-šegrt. Osam godina kasnije, odlučili su da osnuju školu, koju je do danas prošlo oko 150 učenika.

„Osnovni okidač je bio Petar Jelić, gitarista JU- grupe, on je naš zet Novosadski, on je osnovao Kulturno sklonište - centar za muzičku obuku mladih, i mi smo pod njim krenuli 2008. godine u di-džej školu i posle se osamostalili", navodi Adnan Bulić, di-džej Billy 9.

U vreme kada su oni počinjali, do muzike se moralo težim putem.

„Morali smo da radimo sa gramofonom, morali smo da kupujemo ploče, u današnje vreme, ovi klinci koji idu kod nas su sasvim u drugom svetu, ovom digitalnom, kod njih je sve na usb stiku, i oni bukvalno dođu - boc, slušalice i rade. Dok smo mi morali da putujemo čak u Budimpeštu da bismo mogli da nabavimo ploče, jer je to bio jedini izvor zvuka", ističe Petar Drezgić, di-džej Pele Drezgić.

Obuka se ne svodi na puko pritiskanje dugmića, što su česte predrasude sa kojima se susreću. Program je jasno definisan, a do velike bine i nastupa pred publikom, mora se naučiti mnogo toga.

"Od fizike zvuka, od nekih osnovnih pojmova da znaju, jer oni operišu zvukom, proizvode zvuk, i kako funkcionišu, moraju da znaju i osnove i decibele zvučnog pritiska i tako dalje. Ukazujemo na neke naše greške, a muzičku teoriju isto onoliko koliko moramo, jer muziku koju mi puštamo koja je jednostavna u nekim teoretskim ovkirima, tako da, mnogo ih ne davimo, trudimo se da budemo što manje teoretičari, a više praktičari", objašnjava Adnan Bulić, di-džej Billy 9.

Igor Mojzer, jedan od učenika, kaže da muziku danas drugačije doživljava zahvaljujući njima.

"Prvo, naučili su me da drugačije slušam muziku, da imam drugačiji pristup, da čujem muziku, i to mi je pomoglo dosta u tome pošto su krenuli već i klubovi, krenuo je i inviktus čelendž koji nas je izvukao da gostujemo pred više od hiljadu ljudi", kaže Igor.
O uspesima polaznika, danas govore i brojne nagrade na državnim di-džejing takmičenjima, kao i redovni nastupi na Egzitu, i drugim muzičkim festivalima, što za sve njih predstavlja i najveći ispit.