Uzgoj lešnika sve isplativiji, u Vojvodini podižu nove zasade
Lešnici se u Srbiji gaje na površini od oko 6.000 hektara. Godišnje se proizvede oko 2 i po hiljade tona, što nije ni deseti deo godišnjih potreba našeg tržišta. To razlozi što se domaći proizvođači, sve više, okreću proizvodnji tog voća.
Da li zbog nestabilne cene ratarskih proizvoda ali i stabilne cene lešnika kako na domaćem tako i inostranom tržištu svake godine širom Vojvodine podižu se nove plantaže lešnika.
Tim putem su krenuli i u Poljoprivrednom preduzeću Borac iz Šurjana, a kako je leska podnela dosadašnji tok zime i u kojoj su joj meri niske temperature smetale objašnjava Ivana Veselinović, zaštitar: "Nezgodno je bilo i to što je relativno kasno ušla u mirovanje prošle godine zbog produžene tople jeseni i praktično zima i nije bila zima do sad, mi smo čak krenuli sa rezidbom, ali smo zbog minusnih temprtatura u ovoj nedelji stali jer rezidba se ne obavlja na temperaturama koje su ispod nule."
"Lesku imamo na sedamdesetdva hektara, plan nam je u narednih pet godina tu površinu da povećamo na dvesta hektara. Imamo neki plan i da uradimo kapacitete za doradu i pakovanje lešnika. Leska voli ovo podneblje voli blago kiselo zemljište koje je ovde u našem kraju, tako da možemo realno očekivati najveći prihod od leske veći nego od pšenice kukuruza i šećerne repe", kaže Jovan Veselinović, direktor PP Borac iz Šurjana.
Troškovi podizanja zasada lešnika u poređenju sa ostalim voćem kao što su jabuke, kruške i višnje gotovo su upola manji,umesto 8.000 evra po hektaru novih zasada ovde je to svega 4 do 5 hiljada evra, jedini problem je to se na prvi rod čeka punih 5 godina.
Коментари