Mržnja sa zidova

Istraživanja timova Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti pokazuju da trećina grafita sa elementima govora mržnje poziva na oduzimanje nečijeg života. Ovaj projekat koji se bavi sprovođenjem antidiskriminacione politike rađen je pod okriljem Evropske unije.

Najčešće žrtve govora mržnje na zidovima su pripadnicima LGBT populacije i nacionalne manjine.

Karakteristika im je da su dugotrajni, da su na javnom mestu i da smo ih prihvatili kao deo urbane kulture, pa ih i ne primećujemo. Grafiti različite sadržine prekrivaju fasade, a građani ih dele na ružne i lepe.

Grafita s porukama mržnje sve je više. Studija o grafitima u centru Novog Sada otkrila je 224 grafita sa takvim porukama, a čak 56 odsto izražavaju mržnju prema pripadnicima LGBT populacije. Ostale poruke mržnje upućene su pripadnicima nacionalnih zajednica, najčešće Romima - u 63 odsto slučajeva. 

"Ispada da je normalno nekoga mrzeti, da nije poželjan, da treba da se plaši za svoju bezbednost", kaže dr Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka iz Beograda.
"To je dosta loše, i zbog toga smo odlučili da napravimo aktivnosti kojima ćemo prekinuti taj krug navike."

Kancelarija za ljudska i manjinska prava i poverenice za zaštitu ravnopravnosti u projektu pod okriljem Evropske unije istraživali su pojavu grafita mržnje u Srbiji. Predložiće se mere za prevenciju najpre u 11 opština, a prva od njih je Žitište.

"Sve ono što nam se dešavalo, zatim ekonomska situacija u kojoj se nalazimo dovodi do toga da imamo manje tolerancije prema različitosti", ističe Gojko Pantović iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Policiji u Zrenjaninu je tokom prošle godine prijavljen 31 slučaj ispisivanja grafita. Do sredine decembra ove godine bilo je  25 prijava.

Da li će se grafit tretirati kao govor mržnje, zavisi od kvalifikacije tužilaštva, a ako se ne pokrene takav postupak radi se o oštećenju imovine.

rts.zrenajnin@rts.rs
+381 23 534 566