Samoniklo bilje nema ko da bere

Nada Vučetić iz Sirče kod Kraljeva jedna je od retkih koja se bavi sakupljanjem šumskih plodova. Tvrdi da šipurka, trnjine i drugog bilja ima u izobilju i da je prava šteta što će svo to bilje, većim delom, ostati neobrano.

"Šumsko bilje se bere po suvom i toplom vremenu, kada nema jutarnje rose", savetuje 65 godišnja  Nada Vučetić.

Do livada i šumskih proplanaka gde se bere najbolje bilje ima svega deset minuta hoda od poslednjih kuća u selu. Već u zabranima ima divljih jabuka i krušaka koje su dobre za sirće. Najviše se sada bere ipak šipurak, trnjina, crveni glog i drugo bilje iz vrzina.

"Svega ja u korpi imam. Počev od divljih jabuka, gloga koji je dobar za srce, šipurka do krušaka. Šta će nama ruska aronija kada mi imamo našu "aroniju". Pune su nam vrzine", kaže Nada. 

Nada ne bere sve na jednom mestu. Više se kreće kako bi ubrala najbolje plodove.

Ovo je takozvana zona šibljaka. Ovde rastu najbolje biljke. Nisu izbirljive i ne smeta im i loš tip zemljišta. Šumske biljke rastu i na većim nadmorskim visinama.

Nadina korpa je za tren bila puna raznovrsnog šumskog voća i lekovitog bilja. U ovom periodu godine po obodu šuma bere se  čak 28 vrsta bilja, ne računajući pečurke.

"Ima ih u velikim količinam i prava je šteta što uglavnom propada", kaže Dr Nebojša Dimitrijević, koji je sa grupom stručanjaka iz Zavoda za javno zdravlje uradio jedan projekat na temu održivi sistem snabdevanja hranom.

"Samoniklo jestivo bilje, za razliku od gajenog bilja, ne raste na ispošćenom zemljištu. Ono usvaja više minerala, vitamina i neophodnih materija za metabolizam tako da te biljke su i hranljive i lekovite", dodaje Dimitrijević.

Šumsko bilje bere se još u novembru. Tada je i kraj sezone branja. Priroda će biti izdašna i naredne godine i to već od februara kada se beru prvi pupoljci maslačka, koprive i jagorčevine na primer.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465