Penzioneri u školi kompjutera

Slovo po slovo, veliko, malo, razmak, novi red, strpljivo i sa puno volje, najstariji građani Leskovca, poput pravih đaka, uče prve lekcije iz informatike.

"Neću u ovim godinama da ostanem nepismena, a da mogu i da komuniciram sa mojima u Sloveniji", kaže Filipina Ilić.

Jelena Tončić kaže da oni imaju ogromnu volju i želju da uče. 

Najstariji polaznik ima 87 godina. Po obrazovanju diplomirani ekonomista Stojan Marković kaže da ga je tehnika oduvek zanimala, a učenje je konstantno bilo deo njegovog života.

"Želim da znam kako se to koristi i da mogu da pročitam šta me zanima. Ja nemam kod kuće kompjuter, ali planiram da ga kupim", kaže Stojan.

Gužva uz kompjutere postaje sve veća. Već su primorani da najstarije sugrađane vraćaju ograničeni brojem računara. Mesta ima još samo za polaznike koji, poput Slobodana Stamenkovića, donose svoje računare.

"Ja hoću da naučim više. Imam računar i hoću da vidim kako da  ga priključim i koristim kameru, Fejsbuk i Skajp", kaže Slobodan Stamenković.

Sa zainteresovanim polaznicima, rešenim da što više nauče, kažu, lako je raditi. Do sada je u biblioteci obavljao razne poslove, ali ovo je za Nebojšu Krstića najzanimljiviji zadatak.

"Oni traže da nauče i više od onoga što sam planirao na početku kursa i prosto se plašim koliko će znati na kraju", kaže Krstić.

Projekat "Treće doba u biblioteci" očigledno je, kažu, pun pogodak.

Direktorka Narodne biblioteke Aleksandra Samokal Jovanović kaže da je interesovanje ogromno i da su presrećni što su najstariji korisnici zadovoljni.

Ovo je za njih izgleda tek početak, a naredna želja, kažu, jeste kurs engleskog jezika. I mada u skučenom, neadekvatnom prostoru, sa inventarom iz četrdesetih godina prošlog veka učiniće sve da svojim brojnim i značajnim korisnicima svaki put izađu u susret.