Више од изложбе, мање од чаробног штапића – искуства Сарагосе и Лисабона у организацији Експа

Експо изложбе организују се дуже од једног века, а њихов допринос се мери и деценијама касније. Земље домаћини уче на искуствима, преписују добру праксу и исправљају грешке.

Мењали су законе, правила игре и принципе демократије. Суочавали се са критикама и оптужбама за корупцију, о чему сведоче, годинама касније, организатори светске и специјализованих изложби Експо.

Одступања од уобичајених законских решења за спровођење процедура захтевали су кратки рокови.

Брандао: "Било је много критика"

Ана Брандао са Универзитетског института Лисабон (ISCTE) истиче да су се суочавали са критикама у вези са свим – изменама у законима, процедурама које су мењали у градском управљању, финансијским калкулацијама.

"Било је много критика, чак и са стручне стране, али мислим да због брзине радова, која је била важна, и свакодневног притиска да се ствари одвијају како треба, критике нису биле оправдане нити основане“, наводи Брандао.

Игор де Биасио, директор МИНД-а у Милану наводи да у почетку нису имали подршку од скоро 100 одсто популације.

"Нити су били срећни, нити су веровали ни знали да је Експо веома важан. Не само за нас, него и за целу Италију и Европу", додаје Де Биасио.

Иако критиковани, оповргавани, нападани и са политичког и друштвеног аспекта, представници земаља домаћина сведоче о томе колико се велика прашина подиже када је организација изложби Експо у питању.

Напомињу, компромис пре свега, а потом разумевање прилике.

Мартинс: "Успели смо да политичари схвате значај Експа у региону и земљи"

Роланд Боржеш Мартинс, професор на Португалском католичком универзитету каже да је било много критика у вези са организовањем Експа, али да су на срећу на политичком нивоу имали подршку и разумевање.

"Успели смо да сви политички актери схвате колико Експо може да допринесе нашем региону и земљи“, истиче Мартинс.

Ана Брандао напомиње да је било много политичких притисака, али и друштвених захтева и негодовања због промена закона, јавних улагања, утицаја на животну средину.

"Али из данашњег аспекта, Експо у Лисабону био је један од највећих развојних пројеката“, наглашава Брандао.

Поред стадиона који је постао центар музичких и културних дешавања у Лисабону, а изграђен је због специјализоване изложбе 1998. године, још једна сличност везана је за Експо 2027. у Београду – национални павиљони који су постали лисабонски сајамски простор.

Мануел Теруел Исквијердо, бивши председник Привредне коморе Сарагосе указује да Експо није чаробни штапић, али да јесте прилика да се цела земља и друштво уједине око једног циља – да се покаже жеља за растом, развојем, довођењем нових инвестиција.

Перез: Кад организујете Експо, знате да радите нешто добро за своју земљу"

"Ви у Србији сте у преговорима за приступање Европској унији – ово је прилика да покажете да прихватате економске структуре и принципе који су прихватљиви. А Експо је заиста нешто што ће помоћи да то урадите и покажете“, сматра Исквијердо.

Франсиско Хавијер Галан Перез из удружења Наслеђе Експа Сарагоса каже да је после Ескпа било много различитих мишљења о томе шта је он донео или није, али да се то никада заиста неће знати.

"Када организујете Експо, знате да то радите добро и за добробит земље, а резултати ће се видети тек касније. Мислим да је Експо у Сарагоси био велики успех у много поља, и то у тој мери да ми ни данас, 17 година касније, не знамо тачно колико је био добар“, наводи Перез.

Експо изложбе организују се дуже од једног века, а њихов допринос се мери и деценијама касније. Земље домаћини уче на искуствима, преписују добре праксе, а исправљају грешке. Захваљујући изложбама Експо, свет данас има Ајфелов торањ, кечап, ескалатор–покретне степенице, фонограф.