Nole, sledeći put ranije i češće poželi da ti rival osvoji gem

Nedugo po dolasku na posao u subotu, saznao sam da će Novak svoj meč četvrtog kola protiv Adrijana Manarina igrati u dnevnom terminu u Melburnu, što je značilo da će po našem vremenu na terenu "Rod Lejver arene" biti u "NBA terminu" oko pola četiri ujutru.

Dremljivom dok sam žmirkao u osam ujutru nije mi to delovalo loše, sve dok na sastanku kolektiv nije odlučio da se i tada radi tekstualni prenos iz časa u čas.

Pomislih: "Daj, kome će zapasti najkraća slamka, da za one najupornije i dovoljno 'lude' koji bi da prate meč osmine finala u zlo doba dolazi u redakciju i dok narod spava kuca šta se događa na meču čiji je ishod izvestan?"

Na poruku da će kolega iz Sportske redakcije televizije Stefan Bendić doći u redakciju, od urednika portala dobio sam poruku: "Imaš li prevoz do posla?" Tada mi je bilo jasno da od produženog spavanja u nedelju nema ništa.

Umesto u subotnji provod, otišao sam u krevet nešto pre 17 časova, a potom zaspao sa nadom da ću ustati oko jedan posle ponoći i da moja "žrtva" neće biti uzaludna. Ipak, probudio sam se u osam uveče i to je bilo to što se spavanja tiče.

Tačno na vreme, u 3.00, seo sam za svoj računar i upalio TV, nedugo zatim pridružio mi se i Stefan.

Obojica smo znali da Manarino neće mnogo namučiti Đokovića, jer je iz četiri prethodna duela, samo jedan set prepustio rivalu, dok ih je osvojio čak deset.

Francuz, koji je poznat kao samotnjak sa čudnim navikama, poseduje isti takav, čudan stil igre, izrazito defanzivan, sa nedovoljno našpanovanim reketom. Njegovi udarci su spori, jedva prelaze mrežu, a prvi servisi slabi, zbog čega ih često ubacuje, ali neretko ima neveliki broj ostvarenih poena baš na prvi servis.

Posle prva dva gema u kojima je viđeno čak pet brejk lopti, zaista sam se ponadao da će teniseri pružiti meč koji će biti zanimljiv kako za gledanje, tako i za prenošenje, ipak, najbolji teniser sveta svih vremena brzo je razbio moju iluziju.

Novak je kao zid vraćao sve lopte Manarinu, koji zapravo nije bio loš, samo nedovoljno dobar za najboljeg na svetu. Đoković je pored Francuza protutnjao kao brzi pored teretnog voza, popustivši tek u trećem setu.

"Spavao sam malo više od tri sata, da bi Đoković za sat i po igre završio svoj 'trening', zašto nije odužio malo, učinio ga zanimljivim, vrednim pažnje", pomislio sam odmah po završetku.

A onda me je dotukla izjava koju je dao.

"Moram da priznam, ovo je bila moja najbolja partija do sada. U prva dva seta je bilo odlično, a u trećem sam zaista želeo da izgubim gem. Tenzija je bila velika, morao sam toga da se oslobodim", rekao je Đoković posle meča.

Nole, sledeći put kad dobiješ dnevni termin u Melburnu, poželi ranije i češće da gubiš gemove. Ili bolje nemoj, pa neka i ostale kolege vide kako je dolaziti u redakciju u pola noći takoreći "ni za šta". Samo da urednik ne pomisli da sam ti baš ja taličan.