Crnogorsko preispitivanje priznanja tzv. Kosova – između "direktiva" EU i NATO i novog "momentuma"

Od "dva oka u glavi" do "bratskog noža u leđa". Turbulencije u odnosima Srbije i Crne Gore kulminirale su 2008. priznanjem Deklaracije o nezavisnosti tzv. Kosova.

Naum da Podgorica poništi takvu odluku nije nov, ali ga je aktuelizovao predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević. Krajem nedelje predlog je podržala i Slobodna Crna Gora.

"I Njegoš ga je pominjao, i kralj Nikola je oslobađao Metohiju, i naši preci su znali da se na Kosovu ne brani samo zemlja nego obraz, pamćenje i duša našeg naroda", poručio je predsednik ove stranke Vladislav Dajković.

"Lakmus papir" koliko je ovakva ideja ostvarljiva trebalo bi da bude izjašnjavanje odbornika Skupštine opštine Zeta. Poslanici, njih 18 iz redova koalicije "Za budućnost Zete", 24. aprila podneli su inicijativu da se na dnevni red sednice Skupštine uvrsti tačka pod nazivom "Deklaracija o poništenju i nepriznavanju odluke o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije".

Ukoliko ova odluka bude usvojena – sledeća "stanica" je Skupština Crne Gore.

Podrška građana – odluke političara

Novinar Juronjuza Crna Gora Marko Stojanović kaže da je nesporna želja građana Crne Gore da do povlačenja priznanja dođe, ali da je u ovom trenutku teško proceniti koliko ova inicijativa ima šanse za uspeh, odnosno koliko ima podršku među partijama na lokalnom i državnom nivou.

"Nesporno je da inicijativa ima podršku među građanstvom. Sama činjenica da više od 30 odsto Srba živi u Crnoj Gori govori da imamo toliki broj ljudi koji bi apsolutno podržali ovakvu inicijativu", smatra Stojanović.

Objašnjava da bi tu ideju podržao i veliki broj srpskih partija u Crnoj Gori među kojima je i stranka predsednika Skupštine Andrije Mandića, Nova srpska demokratija.

"Međutim, kada je reč o ostatku vladajuće većine, konkretno Pokret Evropa sad i Demokratama, vrlo je teško proceniti da li će oni podržati. Iako u Evropa sad kažu da okupljaju veliki broj članova koji se izjašnjavaju kao Srbi, ne 'targetiraju' takva identitetska pitanja i njih manje-više interesuje EU, odnosno ekonomija. Kada je reč o Demokratama, oni se uglavnom baziraju na priču o borbi protiv organizovanog kriminala i identitetske teme ne stavljaju u fokus", objašnjava Stojanović.

Otuda smatra da su male šanse da ovakva inicijativa "prođe".

"Budimo realni, u momentu kada je Crna Gora priznala Kosovo ogromna većina građana je bila protiv tog priznanja", poentira ovaj novinar.

Bez fokusa na "identitetske narative"

Objašnjava da je ključan problem što se u Crnoj Gori nameće narativ da identitetska pitanja ne smeju da se stavljaju u fokus dok ne dođe do pristupanja punopravnom članstvu u EU.

Takva retorika, dodaje, prisutna je poslednje dve decenije i bez obzira na promenu vlasti – "suštinski se nikada nije promenila".

"Sve ono što Brisel smatra rešenim pitanjima i zvanična Crna Gora to poklapa. Otuda otpriznavanje Kosova od strane Crne Gore u ovom trenutku nije realno, ne postoji konsenzus za tako nešto", smatra Stojanović.

Usklađivanje spoljne politike sa NATO-om i EU

Politikolog iz Podgorice Aleksandar Ćuković uglavnom se slaže sa ovim ocenama, ali ide i korak dalje i tvrdi da je u ovom trenutku crnogorsko otpriznavanje tzv. Kosova "ekstremno nerealan čin".

To objašnjava obavezom Crne Gore da uskladi svoju spoljnu politiku sa NATO-om i EU.

"Brisel naročito insistira na političkoj predvidljivosti kako bi Crnu Goru smestili u kontekst regionalne stabilnosti. Svako odstupanje od toga za Brisel bi bila poruka da Crna Gora politički nije predvidljiv partner što bi ugrozilo njen put ka EU", smatra Ćuković.

Apostrofira ključan problem na unutrašnjem planu Crne Gore – albanske stranke koje su poslednjih godina "značajan faktor u vlasti".

"Samim tim potezom došlo bi do komplikacije odnosa i napuštanja vlasti i naravno do pada vlade", ističe.

Kada se "sabere i oduzme", zaključuje, sadašnje političke elite u Crnoj Gori imaju jasnu matematiku.

"Preovlađujuće mišljenje je da bi troškovi takve odluke daleko prevazilazili potencijalne dobiti. Zato je to ekstremno nerealno očekivati od Crne Gore", tvrdi Ćuković.

Nova "pravila igre"

S druge strane, iako inicijativu srpskih stranaka prevashodno vidi kao pripremu za neke predstojeće, potencijalne vanredne parlamentarne izbore, istoričar iz Beograda Stefan Radojković je uveren da bi odluka o poništenju priznanja tzv. Kosova bila "dobro polje" za testiranje nekih budućih sličnih inicijativa unutar Evropske unije.

"To bi bio primer da je poništenje priznanja Kosova moguće i na evropskom kontinentu od članica EU koje još nisu otpriznale prištinsku administraciju. U tom smislu to bi za Srbiju bio dobar presedan", smatra Radojković.

Uveren je da je "lančana reakcija" moguća zato što su se promenile međunarodne okolnosti.

"Samim tim, kako Evropa polako bude sve više ostavljena da brine o svojoj strateškoj autonomiji, tako će doći do toga da je dobar deo zemalja, zbog svojih nacionalnih interesa, pred jednim logičnim izborom: da li će da poštuju međunarodno pravo ili međunarodna pravila koja su se promenila, koja više ne postoje. Pravila koja su diktirale SAD sve manje važe i sve manje štite interese članica EU i NATO-a", ističe Radojković.

Sličnosti Grenlanda i KiM

Kao primere za ovu tvrdnju navodi slučajeve Ukrajine i Grenlanda.

"Ispostavilo se da evropske zemlje, članice EU i NATO saveza i te kako mogu biti na meniju, dakle ne za stolom, nego na stolu, i da se može razmišljati da se delovi njihove teritorije nasilno otcepe i priznaju kao deo neke druge države ili kao nezavisne", kaže ovaj istoričar.

Podseća da je Grenland odličan primer za ovu tezu zato što ima status autonomije unutar Danske po čemu je sličan sa slučajem Kosova i Metohije.

"Odnosi Nuke i Kopenhagena kroz istoriju nisu bili idilični. Naprotiv, bili su tenzični, bilo je sukoba. To potvrđuje da je slučaj KiM bio opasan presedan i da bi Kraljevina Danska u nekim budućim godinama mogla da bude ozbiljan kandidat za otpriznavanje prištinske administracije jer ni njoj, ni ostalim članicama EU koje se trenutno zaklinju u nezavisnost i teritorijalni integritet i celovitost Ukrajine, neće ići u prilog što to nisu radile i u pogledu SR Jugoslavije i Srbije. Vremenom će se doći do toga da je čin poništenja priznanja prištinske Deklaracije o nezavisnosti zapravo veoma realan i pragmatičan način da se sačuva vaša sopstvena teritorijalna celovitost i nezavisnost", zaključuje Radojković.

Prištinska skupština izglasala je 17. februara 2008. godine Deklaraciju o nezavisnosti. Odluku su potpisali tadašnji premijer Hašim Tači i predsednik Fatmir Sejdiju.

Nakon toga usledila je serija priznanja tzv. Kosova.

Crna Gora je bila 49. koja je to učinila 9. oktobra 2008, nakon sednice Vlade.

Sirija je poslednja zemlja koja je, oktobra prošle godine, priznala Deklaraciju o nezavisnosti.

Prištinske vlasti tvrde da je to 120. priznanje, ali Kancelarija za Kosovo i Metohiju navodi da je do sada to učinilo 85 država.