Rumunija – izbori konačno uspešni, politička kriza i dalje na talonu, šta čeka novog predsednika

Nikušor Dan, novoizabrani predsednik Rumunije, izjavio je da svi zajedno moraju da učestvuju u izgradnji zemlje.

"Nezavisno od političkih opcija, sa svim Rumunima u zemlji, kao i u dijaspori, u Moldaviji i drugim teritorijama oko Rumunije", naveo je Dan ubrzo posle pobede u drugom krugu predsedničkih izbora.

Pošto je najpre proglasio pobedu, pa u sitne sate priznao izborni poraz, lider krajnje desne Alijanse za ujedinjenje Rumuna Đorđe Simion poručio je da je borba tek počela.

"Tražim od svih da ne odustanu, čak i u trenucima kada je gorak ukus poraza. Rumunija i rumunski narod su za mene na prvom mestu", naglasio je Simion.

Rumunski Donald Tramp, kako je često opisivan u evropskoj javnosti, došao je na korak od izborne pobede glasovima razočaranih i onih koji su željni radikalnih promena. I u drugom krugu predsedničkih izbora, koje je izgubio za 830.000 glasova, za njega je glasalo više od pet miliona Rumuna. Njihovo nezadovoljstvo nije nestalo u izbornoj noći, uprkos porukama novoizabranog predsednika Dana da ne postoje dve Rumunije.

Rumunija – između Evrope, Rusije i Amerike

Politički analitičar Štefan Popesku smatra da je rumunsko društvo polarizovano kao i mnoga na Zapadu, u Americi, u Francuskoj.

"Do toga su svuda doveli isti elementi krize, a kojom dominira neizvesnost zbog promene geopolitičkog sistema, ekonomskih posledica rata u Ukrajini, naročito u okviru Evropske unije", tvrdi Popesku.

Dan posle izbora, oglasio se i Kalin Đorđesku. Čestitao je Simionu na borbi i rekao da se moli da Nikušor Dan bude mudar predsednik. Decembarski izbori na kojima je Đorđesku vodio, poništeni su, a kandidaturu nacionaliste Ustavni sud je zabranio, zbog navodne ruske podrške u kampanji na Tiktoku.

I to je bilo vetar u leđa 38-godišnjem Simionu, rumunskom Trampu. A kada je američki potpredsednik Džejms Dejvid Vens u Minhenu ukazivao da Evropa ima problem sa demokratskim vrednostima, kao dokaz je iskoristio upravo primer Rumunije.

"Rumuniju je prema mom tumačenju američki potpredsednik iskoristio kao primer u ideološkom nadmetanju, koje je donela nova republikanska partija, MAGA pokreta, i to je bila poruka Evropi. Odnosi Vašingtona i Bukurešta se neće menjati, uzimajući u obzir poziciju Rumunije, kao važne članice NATO-a na njenom istočnom krilu", istakao je Popesku.

Mađari kao faktor iznenađenja

Iako je Nikušor Dan prvi nezavisni kandidat izabran na čelo države, iza njegove pobede stoji i precizna računica podrške mejnstrim partija. Socijaldemokrate su bile uzdržane, ali su njihovi birači glasali za Dana, a otvoreno ga je podržala koalicija okupljena oko Nacional-liberalne partije, koja uključuje i stranku 1,5 miliona Mađara u Rumuniji.

Profesorka Fakulteta političkih nauka u Bukureštu Oana Sučiu kaže da Mađari u Rumuniji retko izlaze na izbore, a da je njihova izlaznost ovoga puta bila oko 90 odsto.

"I glasali su za proevropskog kandidata, suprotno preporuci mađarskog premijera (Viktora Orbana), koji je podržao Simiona, jer se on ideološki ravnao sa njim u kampanji, kao i sa Trampom i Đorđom Meloni", zaključila je Sučiu. 

Politička kriza kroz koju je Rumunija prošla poslednjih meseci, najteža od 1989. godine, imala je i ekonomske posledice. Lej, nacionalna valuta, izgubila je dva odsto vrednosti, a budžetski deficit povećao se dodatno. Prvi izazov za novoizabranog predsednika Nikušora Dana biće imenovanje mandatara, kako bi se formiranjem nove vlade rešila institucionalna kriza u Rumuniji.