Bijeljinsko čudo

Bijeljina grad na šest kilometra od Srbije za poslednje četiri godine porasla je za 12 hiljada stanoovnika, od rata za 60,  tako da danas u ovom gradu živi 150 hiljada ljudi. Grad je multietnički i meka je za investitore, trgovce, ali i kupce kojih iz Srbije ima svakog dana. No i pored svega i Bijeljinu muči nezaposlenost.

U jeftiniju kupovinu naši građani odlaze i u Bijeljinu, koju opisuju kao grad trgovaca, kupaca i novih stanovnika. U Bijeljinu se posle rata doselilo 60 hiljada ljudi, pa tako ona sada ima oko 150 hiljada stanovnika i u vrhu je liste bosansko-hercegovačkih gradova koji napreduju.

"Na šest kilometara od Srbije i 40 kilometara od rampe sa Hrvatskom, Bijeljina koristi prednosti. Trgovina cveta, drugačije od vremena kada se švercovalo preko Pavlovića ćuprije, ali svi veći trgovinski lanci regiona, tu su spustili cene", kaže urednik BN televizije Slobodan Durmanović.

U susret lokalnim izborima gradsko rukovodstvo prebrojalo je 12 hiljada novih stanovnika za četiri godine. Sreća je, kažu, što su u Bjeljinu posle rata dolazili ljudi s kapitalom i gradskim navikama.

"Najveća prednost naše opštine što smo napravili ambijent u koji se rado dolazi i ostaje trajno da živi. To je naša prednost, i zato za razliku od tog istočnog dela koji se iseljava. Napravili smo jednu multietničku sredinu u kojoj se poštuju ljudska prava", kaže gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić.

Beograd nije daleko, ni aerodrom, a blizu je i auto- put prema Zagrebu. U bijeljinskoj industrijskoj zoni 3 - zemljište se iznajmljuje za 10 evra po kvadratu, na 5 godina u 60 jednakih rata. I dažbine su smanjene. Za sada, 13 parcela je iznajmljeno. Privrednicima je važno i što država podstiče zapošljavanje.

"Podsticaj je dobijanje bespovratnih sredstava za zapošljavanje radnika oni se tiču, broja zaposlenih radnika, da možete da ih zadržite dve godine kao radnike sa stalnim radnim odnosom. A po pitanju, podsticaja za izvoznike to se tiče novih investicija i novih radnih mesta", kaže tehnički direktor firme "Mega drvo" Milenko Stevanović.

Za razliku od vozača iz okruženja koji se tankuju oko Bijeljine, jer im je cena benzina povoljnija, lokalni taksisti teško vide računicu.

Oni kažu da posao sve slabije ide i da ko radi regularno teško opstaje. Posle poskupljenja goriva od taksiranja nemože da se zaradi dobro, kažu taksisti.

Grad je nedavno dobio Kulturni centar, uskoro će i novu bolnicu. Međutim, mlade u muči to što teško nalaze posao i to je problem koji ne zaobilazi ni Bijeljinu.

Centar civilnih inicijativa, posle analize kvaliteta života u lokalnim samoupravama BiH, upozorava na nezaposlenost.

Siniša Bencun iz Centra civilnih inicijativa u Bijeljini kaže da je javna je tajna da je do zaposlenja u javnim institucijama, javnim preduzećima i ustanovama, bez obzira da li se radi o pozicijama portira ili funkciji koju obavlja doktor, ne možete doći bez neke konkretne veze sa nekom od političkih partija koja je u domenu uticaja u toj oblasti.

Šansu u gradu čekaju mnogi od osam hiljada upisanih studenata, pa i budući glumci.

Stanovnici ovog grada smatraju da treba da dobiue pozorište, jer mladi glumci, muzičari, dizajneri idu na sve strane sveta, osvajaju nagrade, a u Bijeljini bi mogli da imaju svoju polaznu tačku koju nažalost nemaju.

Pozorišta nema, ali to ne koči ratare po kojima je Semberija prepoznatljiva. Ohrabruje sporazum o specijalnim vezama za Srbijom.

"Jedna od loših posledica granica jeste što su naši poljoprivredni proizvođači uvek plasirali poljoprivredne proizvode i u Beogradu i Hrvatskoj, Sarajevu, sada ne mogu zato što postoji carinsko evidentiranje, čeka se na granici, niz peripetija imaju poljoprivredni proizvođači, zato su se stvorili uslovi da se to radi kroz organizovanu poljoprivrednu proizvodnju kroz preradu, kroz izvoz koji je na drugi način organizovan", kaže gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić.

Granični prelaz ne smeta etno-selu Stanišić zbog kojeg se Bijeljina našla na turističkim mapama, posebno za organizaciju kongresa.

"Ima potrebe za širenjem, tako da je sad u planu izgradnja još jednog sportskog centra, sportskih terena, a gradi se još jedan hotel i još jedna sala pošto su prevaziđeni svi dosadašnji kapaciteti", kaže upravnik etno-sela Dušan Birčaković.

Bijeljina bi da stotinama broji i investitore, pokušavajući da iskoristi termalne vode na kojima leži. Za početak, gradi se kanalizaciona mreža, prva u istoriji grada.