Rat u Ukrajini – dva plana, mnogo eksplozija i 12.000 zamrznutih tela

Dim eksplozija koje bezmalo 2.000 dana potresaju Ukrajinu i Rusiju prekrio je papire na kojima su dve strane ispisale spisak uslova za okončanje sukoba u kojem su do sada stradale desetine hiljada ljudi, dok ih je od strahota rata izbeglo više od sedam miliona.

Ruski pogled na mir

Rusija je, u dokumentu koji su Ukrajinci suštinski odbili kao neprihvatljiv, kao uslov za prekid vatre navela međunarodno priznanje Krima, Donbasa, Hersona, Zaporožja i delove južne Ukrajine, kao delova Rusije.

Moskva je, istovremeno, zatražila garancije da Ukrajina u budućnosti neće postati članica bilo kojeg vojnog saveza, zabranu vojne saradnje Kijeva sa trećim državama, te zabranu raspoređivanja nuklearnog oružja na teritoriji te države.

Traži se i ograničavanje broja vojnika ukrajinske vojske uz istovremeno raspuštanje niza kontroverznih jedinica, koje ruske vlasti smatraju neonacističkim ili nacionalističkim. Kremlj zahteva i okončanje zapadne vojne i obaveštajne pomoći Ukrajini.

Zahtevaju se i garancije za rusko stanovništvo u Ukrajini, kao i proglašavanje ruskog kao službenog jezika, te rešavanje statusa Ukrajinske pravoslavne crkve.

Na koncu, Rusija traži ukidanje međusobnih sankcija.

Kijevska percepcija mira

Ukrajina kao glavni preduslov za uspešne mirovne pregovore navodi pun i bezuslovan prekid vatre na nebu, zemlji i moru, te niz mera kojima bi bio podignut nivo poverenja među zaraćenim stranama.

Kao najvažniju meru za izgradnju poverenja, vlasti u Kijevu zatražile su bezuslovan povratak sve deportovane ukrajinske dece, oslobađanje svih ratnih zarobljenika, kao i puštanje na slobodu ukrajinskih civila zatvorenih u Rusiji.

Ukrajina, smatraju vlasti u Kijevu, mora da dobije ozbiljne bezbednosne garancije da se ruska agresija neće ponoviti, što bi bilo obezbeđeno učešćem međunarodne zajednice u pregovaračkom procesu.

Naspram ruskih zahteva, Ukrajina smatra da ne sme biti naterana na neutralnost, te da može svojevoljno odlučivati o članstvu u evroatlantskim integracijama i pristupanju Evropskoj uniji.

Kijev, nadalje, ne pristaje na bilo kakva ograničenja vezana za broj, raspored ili bilo koji drugi parametar vezan za oružane snage, te raspoređivanje prijateljskih snaga na svojoj teritoriji.

Ukrajina decidirano zahteva da međunarodna zajednica ne prizna ruski suverenitet nad teritorijama koje su ruske snage zauzele od februara 2014. godine, ali smatra da je potrebno da se rat zaustavi na postojećim linijama razdvajanja.

Kijev je saglasan da se postepeno ukinu neke od sankcija koje je međunarodna zajednica uvela Moskvi, kao i da se od zamrznutih ruskih fondova naplati ratna šteta.

Dogovor na Bosforu

Uz silne fanfare, Rusija i Ukrajina ni ovaj put nisu uspele da postignu bogzna kakav napredak ka miru. Složili su se da razmene najmlađe ratne zarobljenike, najteže povređene ranjenike, te razmene po 6.000 tela vojnika ubijenih tokom sukoba.

Pregovarači iz Kijeva i Moskve oko ostalih pitanja, ostali su duboko ukopani u rovovima koje već 2.000 dana buše po ukrajinskim poljima, gađajući se međusobno tiradama o teritorijalnom integritetu i suverenitetu.

Trampova administracija, čiji je šef nedavno najavio da će jednostavno okrenuti glavu od ovog rata ukoliko strane uskoro ne postignu kakav napredak, smatra da su bolni ustupci Zelenskog neophodni za nastavak pregovora.

Najmanje dva ustupka, koje Amerika smatra potrebnim, Zelenski je odbacio još u nacrtu mirovnog sporazuma i odnose se na članstvo u NATO-u i odricanju od nekih teritorija.

Čekajući mir, Amerikanci su objavili procenu da je na ruskoj strani, od početka rata, stradalo 790.000 vojnika, dok je predsednik Volodimir Zelenski saopštio da je poginulo 400.000 Ukrajinaca.