Takovska 10: Rat u Ukrajini – može biti još gore

Ukrajina je najavila kontraofanzivu sa ciljem da uz vojnutehničku pomoć Zapada povrati svu teritoriju koju je zauzela ruska vojska. Rusija ne pokazuje nameru da se povuče, čak pojačava napade.

Profesor Aleksandar Životić sa Filozofoskog fakulteta rekao je gostujući u emisiji Takovska 10 da ukrajinska kontraofanziva u potpunom kapacitetu još uvek nije počela.

"Ovo što gledamo jesu uvodne operacije, a one imaju svoj ograničeni karakter. Pre svega, radi se o demostrativnim dejstvima, o takozvanom nasilnom izviđanju, a sve to ima za cilj pronalaženje nekih slabih mesta u protivničkom rasporedu, ali i obmanu protivnika u smislu, prvo trenutka udara, ali i pravca glavnog udara", navodi Životić.

Sa druge strane, dodaje on, pokušava da se podigne pažnja protivnika na taj način da dođe do iznurivanja protivničke strane.

Prema njegovim rečima, kontraofanziva je moguća i na istočnom i na južnom frontu.

"Veće mogućnosti za postizanje uspeha sa ukrajinske strane jesu na južnom frontu zato što je povoljniji teren za nastupanje i ruske snage su u nepovoljnijem položaju. Međutim, ukoliko bi ta ofanziva krenula na istoku, i ako bi bila vođenja sa uspehom, ona bi dala svakako značajnije rezultate. U slučaju postizanja rezultata na istoku, jug bi bio mnogo ugroženiji i prosto mnogo lakše bi se tu moglo u nekoj drugoj fazi ostvariti određeni ciljevi. A u obrnutom slučaju, mnogo teže, ako bi se ostvarili određeni ciljevi na jugu, onda bi istok bio pretvoren u još jači ruski bastion i to bi bilo vrlo teško probiti", ocenjuje Životić.

Ukazuje da je u poslednjih nedelju dana viđen manji napredak ukrajinskih snaga na istoku.

"Nešto značajnije prema Bahmutu, što je sasvim očekivano. Na jugu, na nekoliko taktičkih pravaca tu je vraćeno pod ukrajinsku kontrolu nekih sedam do deset naseljenih mesta", kaže Životić.

Cvetićanin: U Ukrajini trenutno na snazi nasilno izviđanje

Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka i Foruma za strateške studije kaže za RTS da u ovom trenutku u Ukrajini nije na snazi ultimativna faza borbi nego da je reč o nasilnom izviđanju.

"I jedna i druga strana znaju koji je pravac apsolutno ključan, to je pravac od grada Zaporožja ka Azovskom moru koji omogućava Ukrajini, ako bi tu napredovala, da eventualno prekine kopneni koridor između poluostrva Krima i ostatka teritorije koje drži Rusija. To zna i Rusija. Ona je tu pripremila najbolju odbranu, odnosno njene inženjerske jedinice su postavile minska polja, tzv tenkovske zamke - čuveni zmajski zubi, rovove...", navodi Cvetićanin.

Dodaje da sada Ukrajina ispituje gde je ruska artiljerija. 

"Rusi čekaju sa svojom artiljerijom da ovi stanu i da inženjerija Ukrajine rešava probleme kuda će i kako proći tenkovi kroz rovove, minska polja i zaprege i onda ih gađaju. Ali, onda Ukrajina takođe shvata gde je ruska artiljerija da ona može da dejstvuje po njoj", kaže Cvetićanin.

Ukazuje da dve strane u ovom trenutku pokušavaju da čitaju jedna drugu, da gledaju kakav je raspored jedinica kod onog drugog.

"Glavni pravac na kojem ćemo moći suditi da li je neko nešto postigao ili nije je kopneni koridor i šta će Ukrajina da uradi na tom centralnom ili južnom delu fronta od grada Zaporožja ka Azovskim moru između Melitopolja i Marijupolja", navodi Cvetićanin.

Ukazuje da ukrajinski napadi idu u više pravaca i da imaju za cilj da Rusi pregrupišu svoje snage.

"Ukrajinci sada pokušavaju da razvuku Ruse", ocenjuje Cvetićanin.

"U ovom momentu Moskva i Kijev ne žele da pregovaraju" 

Govoreći o mogućnosti pregovora dveju strana navodi da Moskva i Kijev u ovom trenutku ne žele da pregovaraju, već da one žele da se bore.

"Imali smo nekoliko mirovnih inicijativa od početka rata, Tursku koja se najviše zadržavala na operativnom nivou. Ona je uspela da završi sporazume o izvozu žita, u nekoliko mahova i razmenu zarobljenika, pa su i pre par dana razmenjeni zarobljenici. Druga mirovna inicijativa je Vatikana koja je takođe bila u opticaju, pa smo nedavno imali susrete u Budimpešti, predstavnika Vatikana i predstavnika Ruske pravoslavne crkve, izaslanika Vatikana koji je išao i u Kijev i u Moskvu. Imali smo i kinesku inicijativu. Međutim, nijedna inicijativa ne obećava jer u ovom momentu dve strane - Moskva i Kijev ne žele da pregovaraju, one žele da se bore", ocenjuje Cvetićanin.

Prema njegovim rečima mirovni pregovori neće biti mogući dok se ne vidi ko je jači na terenu - Rusija ili Ukrajina.

"Ovaj rat je u fazi gde niko ne može da pobedi, niko ne može da izgubi i niko ne može da stane. Dakle, to je najgora faza za jedan rat i dok se to ne okrene, onim što mi nazivamo strateškim iznenađenjem - da neko pogreši, pa ga ovaj drugi neki probije, pa taj bude zainteresoan za mirovne pregovore", kaže Cvetićanin. 

Ocenjuje da se rat u Ukrajini pojačava i kako kaže, ide ka eskalaciji.

"Ova runda će da traje sve do sredine ili pozne jeseni u zavisnosti od vremena dok ne padnu prve kiše", zaključio je Cvetićanin.

Bubnjević: Ako dođe do curenja reaktora preti nam velika opasnost 

Nakon pucanje brane Nova Kahovka usled diverzije za koju niko ne želi da preuzme odgovornost usledile su poplave niz tok Dnjepra i strah da bi nuklearna elektrana u Zaporožju mogla da ostane bez hlađenja, što bi moglo da dovede do nukelarne katastrofe slične Černobiljskoj.

Naučni novinar i fizičar Slobodan Bubnjević navodi za RTS da nije moguće potpuno ugasiti nuklearnu elektranu u Zaporožju, jer je za to potrebna potpuna demontaža šest reaktora i njihovo zalivanje u armirani beton.

"Za to je u mirnodopskim uslovima potrebno nekoliko godina. A ovde imamom situaciju da ukrajinska i ruska strana ne mogu da se dogovore da se elektrana prespoji na dalekovod, a ne da se zaliva u armirani beton", ukazuje Bubnjević.

Dodaje da elektrana mora da nastavi sa radom i da voda mora da dolazi.

Ukazuje da ćemo u slučaju da dođe do pucanja reaktorske posude, imati jednu vrstu Černobilja.

"U slučaju da dođe do curenja otopljenog reaktora u tlo i ako dođe u kontakt sa vodom, teorijski je moguće da dođe spontane lančane reakcije i do oslobođenja mnogo veće količine fizionih materijala nego što je to u slučaju pucanja same reaktorske posude. U takvim scenarijima velika opasnost preti mnogima", kaže Bubnjević.

Mi se, dodaje on, ne nalazimo baš na najsrećnijem mestu, zbog ruže vetrova, zbog košave.

"On nastaje zato što ciklon iznad Ukrajine prelazi preko Karpata, taj ciklon bi u slučaju neke zle sreće mogao da povuče radioaktivne matirijale ka nama, ali ne treba da plašimo ljude taj scenario je mnogo daleko od onog što se sad događa", ukazuje Bubnjević.

Celu emisiju "Takovska 10" možete pogledati u videu na početku teksta