Rat u Ukrajini, čiji su iranski dronovi

Ukrajinski istražitelji, koji još od septembra pokušavaju da utvrde poreklo dronova koje Rusi koriste u sukobima, još ne mogu sa sigurnošću da utvrde u kojoj su zemlji proizvedeni.

"Ne možemo da kažemo da li su ovo iranski dronovi ili nisu. Istraga je u toku i neće biti brza. Uostalom, stvari nisu jednostavne, ali ćemo uz pomoć stručnjaka u raznim oblastima moći da utvrdimo odakle potiču delovi letelica. Na koncu, ekspertizom ćemo utvrditi i odakle dronovi potiču", rekao je ukrajinskim medijima tužilac Ivan Čiževski.

Izjava ukrajinskog tužioca usledila je posle serije optužbi na račun vlasti u Teheranu, kojima se na teret stavlja da su, raznim kanalima, Rusima isporučili najmanje tri tipa dronova-samoubica, uključujući letelice "šahid 131", "šahid 136" i "modžaher 6".

Najglasnije optužbe čule su se, još od prošlog leta, iz Vašingtona čiji su zvaničnici, pozivajući se na obaveštajne podatke, naveli da su iranski dronovi u Rusiju prebacivani preko nekoliko tajnih kanala, uključujući brodove, kopnene rute, te stotinak letova transportnih aviona Revolucionarne garde.

Sve oči uprte u Teheran

Nasuprot Čiževskom, šef ukrajinskog tužilaštva Jurij Bijelusov tvrdi da će operativni i obaveštajni podaci ukrajinskih i stranih obaveštajnih službi, te materijali prikupljeni na terenu dokazati iransku umešanost u isporuke dronova Rusiji.

"Moći ćemo ovo da dokažemo u bilo kojem sudu, i sve umešane osobe će biti izvedene pred lice pravde", rekao je šef ukrajinskog tužilaštva.

Prema ukrajinskim izvorima, istrage se vode o 50 slučajeva vezanih za upotrebu dronova-samoubica, ali rad istražitelja komplikuju nastavak neprijateljstava i neprestano granatiranje sa ruske strane. Po završetku istrage, najavljene su tužbe pred međunarodnim sudovima.

Istraga je, suštinski, koncentrisana oko činjenica da ruski dronovi "geran" i "geran 2" izgledaju gotovo identično kao iranske letelice "šahid 131" i "šahid 136", te utvrđivanja kompanije koja ih je izradila.

Slični ili isti 

Saga oko iranskih dronova u Ukrajini počela je 13. septembra, kada su ukrajinske snage oborile bespilotnu letelicu, za koju su tvrdili da je napravljena u Iranu. Mesec dana kasnije, ruske snage izvele su prvi napad dronovima-samoubicama, za koje Kijev i SAD tvrde da su iranskog porekla.

Pre nekoliko dana, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u Davosu optužio Rusiju da se sprema za upotrebu novih iranskih dronova.

Sredinom avgusta, američki i izraelski obaveštajci naveli su da Moskva i Teheran spremaju veliku trampu naoružanja, posle koje bi Teheran, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, dobio nove borbene avione, dok će Rusi za akcije u Ukrajini na raspolaganju imati dronove već isprobane u napadima na baze Centralne obaveštajne agencije na Bliskom istoku.

Iranska vojska uvežbava ruske oficire za upotrebu dronova, tvrde zvaničnici Pentagona, svega nekoliko dana pošto je na satelitskim snimcima jedne ruske vazduhoplovne baze identifikovano 18 borbenih aviona Su-35, navodno spremnih za isporuku vlastima u Teheranu.

Vest o mogućoj isporuci iranskih dronova Rusiji objavio je savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven, navodeći da su neke od letelica, moguće, već u rukama ruskih oružanih snaga.

Prema američkoj verziji, obuka ruskih vojnika za upravljanje dronovima počela je još početkom jula, dok su ruski eksperti u najmanje dva navrata posetili novootvorenu, tajnu bazu bespilotnih letelica u okolini Teherana.

Teheran, između demantija i priznanja

Iranski zvaničnici su u početku demantovali ove informacije, navodeći da nemaju nameru da pomažu bilo kojoj strani u ukrajinskom konfliktu, ali su ranije potvrdili da su jedinice zadužene za upravljanje dronovima dve vojske, tokom prethodnih godina, razmenile nekoliko poseta. Nešto kasnije, Teheran je priznao da je izvestan broj bespilotnih letelica, ipak, isporučen Rusiji, ali pre početka invazije na Ukrajinu.

Pre upiranja prstom u Teheran, Amerikanci su tvrdili da je ruski predsednik Vladimir Putin zatražio isporuku dronova od Redžepa Tajipa Erdogana, što je proizvođač "bajraktara", slično kao i Iranci, demantovao.

Suštinski, američki obaveštajci tvrde da su Rusija i Iran još prošle godine definisali detalje ugovora o vojnoj saradnji, kojim bi vlasti u Teheranu dobile "suhoje", "migove 29 SMT", te gomilu oklopnih vozila i protivvazdušne sisteme S-400.

Lavina spekulacija o prodaji "suhoja" Iranu pokrenuta je još krajem prošle godine, kada su u iranskoj vazduhoplovnoj bazi snimljeni Su-35 i ruski transportni avion. Američki vojni zvaničnici su ovaj događaj opisali kao uvod u transfer oružja, navodeći takođe da je od aprila najmanje 100 aviona iranske Revolucionarne garde sletelo na ruske aerodrome.

Zvaničnici SAD tvrde da je, od početka rata u Ukrajini, vojno-tehnička saradnja Moskve i Teherana podignuta na najviši nivo, te da se isporuka "suhoja" iranskom ratnom vazduhoplovstvu očekuje tokom naredne godine.

Ni Rusija ni Iran nisu komentarisali ove tvrdnje, ali je komandant iranskog ratnog vazduhoplovstva, general Hamid Vahedi, još u septembru najavio ovu mogućnost.

Trampa, fantazija ili realnost 

"Razmišljamo o tome i nadamo se da ćemo u budućnosti nabaviti ove borbene avione", rekao je general Vahedi agenciji Borna. Osim borbenih aviona, Iran je, navodno, zainteresovan i za helikoptere i protivvazdušne sisteme.

Komandant iranskih oružanih snaga, general Mohamed Bageri je, tokom vikenda, rekao da će saradnja u razvoju bespilotnih letelica biti nastavljena u skladu sa interesima Islamske Republike. Tu izjavu su zapadni analitičari protumačili kao najavu daljih isporuka borbenih dronova Rusiji.

Gotovo istovremeno sa ukrajinskom, istragu je pokrenula i kanadska kompanija "Bombardijer" kako bi utvrdila na koji su se način klipni motori "rotaks" našli u dronovima oborenim u Ukrajini. Isti motor koriste i američki "predatori" i izraelski "heroni", ali je izvoz "Bombardijerovih" proizvoda u Iran i Rusiju zabranjen.

"Rotaksi" su korišćeni na dronovima "šahid 129", čija je proizvodnja počela 2013. godine. Zapadni obaveštajci tvrde da se slični, ili identični motori nalaze i u kineskim bespilotnim letelicama. Osim kanadskog motora, u dronu oborenom u Ukrajini identifikovano je sijaset delova napravljenih u zapadnoj Evropi, kao i bar jedna komponenta ukrajinskog porekla.

Sijaset istraga, malo rezultata 

Dodatnu istragu pokrenula je i britanska obaveštajna služba, pošto je u međuvremenu ustanovljeno da je u prethodnih dvadesetak godina iz lakih letelica u Britaniji ukradeno najmanje 36 ovakvih motora. Nemačke vlasti su, odmah, zatim obznanile da su prijavljene krađe 31 "rotaksa".

Zapadni izvori tvrde da Iran proizvodi 48 različitih modela bespilotnih letelica.

Iran je, krajem maja, obznanio postojanje podzemne baze za bespilotne letelice do koje su novinari stigli helikopterima i uvedeni tek pošto su im preko očiju stavljeni povezi. Prikazani su dronovi "ababil 5" naoružani iranskim kopijama projektila "helfajer", kao i "araš 2", samoubilačke bespilotne letelice navodnog dometa oko 2.000 kilometara.

Dronovi su početkom oktobra izazvali diplomatsku krizu između Kijeva i Teherana, pa je Iran, posle serije optužbi, bio prinuđen da dramatično smanji diplomatsko prisustvo u toj državi. Istovremeno, Kijev je proterao sve iranske studente iz Ukrajine.

Sjedinjene Države uvele su sankcije iranskim kompanijama, kojima se na teret stavlja koordinacija transporta vojne opreme iz Irana u Rusiju. Vašington je još 1984. godine uveo zabranu na izvoz bilo kakve vojne opreme Iranu, koja uključuje i kaznene mere za strane kompanije koje to čine.