Zelenski stigao u Herson; Kremlj: To je teritorija Rusije

Фахретин Алтун, шеф за медије и комуникације у турском председништву, потврдио је да су директор Руске спољне обавештајне службе (СВР) Сергеј Наришкин и директор америчке Централне обавештајне агенције Вилијам Бернс одржали данас састанак у Анкари.

"Потврђујемо састанак директора руских и америчких обавештајних служби у Турској, који је организовала Национална обавештајна организација", рекао је он за НТВ, пренео је Тас.

Разговарано је о претњама међународној безбедности, укључујући и оне везане за могућу употребу нуклеарног оружја, додао је он.

Према речима турског званичника, Анкара, захваљујући чијим посредничким напорима је раније одржан састанак министара спољних послова Украјине и Русије и закључен договор о житу, наставиће преговоре са свим странама за постизање мира.

Да је дошло до руско-америчких консултација у Анкари раније је за Тас потврдио портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Ти преговори су се десили. То је предложила америчка страна", рекао је он, не прецизирајући предмет разговора.

Турски медији су раније известили да је састанак директора Руске спољне обавештајне службе и ЦИА одржан у седишту Националне обавештајне организације Турске.

(Танјуг)

Генерална скупштина Уједињених нација одобрила је резолуцију у којој се наводи да Русија мора да плати Украјини ратну одштету и да је Москва одговорна за инвазију на Украјину.

У резолуцији, коју је подржало 94 од 193 држава чланица Генералне скупштине УН, наводи се да Русија мора да одговара за кршење међународног права у Украјини и против Украјине.

У резолуцији се наводи и да Русија "мора да сноси правне последице за све своје међународне противправне поступке, укључујући и исплату обештећења за повреде и било какву штету проузроковану таквим радњама", пренео је Ројтерс.

Резолуцију су подржале 94 чланице, против је било 14, а још 73 чланице УН било је уздржано.

Седница је одржана на иницијативу Канаде, Гватемале, Холандије и Украјине, пренео је Спутњик.

Русија је била против усвајања документа, изјавивши да нацрт резолуције нема правну тежину и да представља "ништавни покушај да се легализује оно што се не може легализовати са становишта међународног права".

Стални представник Русије у УН Василиј Небензја рекао је на седници да западне земље настоје да искористе блокирана суверена средства Русије како би наставиле са испорукама и отплатом оружја које је већ достављено Кијеву и назвао је ову могућност "очигледном пљачком".

Представник Русије је упозорио да би усвајање резолуције могло да се као "бумеранг" врати њеним иницијаторима и упозорио да ће "таква одлука само довести до повећања нестабилности и напетости у свету".

Спутњик наводи да су земље које су биле уздржане или су гласале против резолуције, указале на потребу дубљег разматрања оваквих иницијатива, несавршености њеног правног оквира, као и неправду према другима који траже а не добијају надокнаду за претрпљену штету због дејстава Запада.

Резолуције Генералне скупштине УН нису обавезујуће, али имају политичку тежину, подсећа Ројтерс.

(Ројтерс, Танјуг) 

Заменик министра иностраних послова Русије Сергеј Вершињин и новоименовани шеф делегације ЕУ у Москви Роланд Галраг на данашњем састанку су истакли потребу да у потпуности буду испуњени услови уговора о извозу хране.

Састанак је одржан на иницијативу Галрага с циљем да се настави са свеобухватном имплементацијом споразума који обухвата пакет договора о транспорту украјинске хране Црним морем, преноси Тас.

Руско Министарство иностраних послова саопштило је да би на истој основи требало уредити и споразум између Русије и УН о пласману руских намирница и ђубрива на светска тржишта.

Тас наводи да споразуми о извозу хране из Украјине 22. јула важе 120 дана, до 19. новембра, када би требало да аутоматски буду продужени за још 120 дана, под условом да се ниједна страна потписница уговора не противи.

Вершињин је, мађутим, раније рекао да продужење споразума о житу још није решено.

Женева је 11. новембра била домаћин састанка делегације УН на челу са замеником генералног секретара Мартином Грифитсом и генералним директором Конференције УН о трговини и развоју Ребеке Гринспан, док је руску делегацију предводио Вершињин.

УН су саопштиле да се разговарало и о извозу хране и ђубрива из Русије, при чему је светска организација позвала на уклањање свих преосталих препрека за њихов извоз.

(Танјуг)

Од данас и грађани Русије који имају држављанство или боравишну дозволу неке друге земље могу бити позвани у руску војску, наводи се у указу председника Владимира Путина који је ступио на снагу.

Раније су само грађани Русије који немају двојно држављнство могли бити регрутовани, а страни држављани су и до сада могли да служе у руској војсци под уговором.

Према новој верзији правилника, могу бити регрутовани "војници, морнари, наредници и подофицири који су држављани Русије, укључујући и оне који имају држављанство друге земље или боравишну дозволу или други документ који потврђује право на стални боравак на територији стране државе.

(Танјуг)

САД су увеле нове санкције против бројних појединаца, ентитета и авио-превозника повезаних са Русијом, наводи се у објављеним документима америчког Министарства финансија.

Нове санкције су уведене за 14 особа, укључујући рођаке руског сенатора Сулејмана Керимова - Саида, Амину, Фирузу и Гулнару Керимов, преноси Тас.

На листи санкција нашло се и 28 организација регистрованих у Швајцарској, Русији, Уједињеним Арапским Емиратима, Девичанским острвима и Луксембургу.

(Танјуг)

Европска унија и државе чланице упутиле су Украјини оружје и војну опрему у вредности од најмање осам милијарди евра, изјавио је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ.

То је око 45 одсто онога што су САД испоручиле Кијеву, рекао је Борељ новинарима после састанка са колегама из ЕУ у Бриселу.

(Ројтерс)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио је данас да су Русије и САД преговарали у Анкари, јавила је агенција РИА Новости.

"Такви преговори су заиста одржани. Иницирала их је америчка страна", рекао је Песков, преноси Тас.

Песков је избегао да открије предмет разговора.

Претходно је руски лист Комерсант пренео да су руска и америчка делегација допутовале у Анкару на преговоре, као и да је у руској делегацији директор Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин.

Неименовани званичник Беле куће саопштио је да директор америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијам Бернс борави у Анкари како би разговарао са својим руским колегом о последицама евентуалне руске употребе нуклеарног оружја у Украјини.

Званичник Беле куће рекао је да Бернс, бивши амерички амбасадор у Русији, не води никакве преговоре с Наришкином, пренео је Ројтерс.

"Он не води преговоре нити разговара о решавању рата у Украјини", рекао је званичник, додајући да ће Бернс покренути питање Американаца затворених у Русији.

Америчка кошаркашица и двострука освајачица златне олимпијске медаље Бритни Гринер ухапшена је 17. фебруара на московском аеродрому због поседовања уља канабиса у пртљагу, које је забрањено у Русији, а осуђена је 4. августа на девет година затвора. Адвокат Александар Бојков, који заступа Грајнер, изјавио је раније да би Американка могла бити део размене затвореника између САД и Русије.

Према речима званичника Беле куће, украјинске власти су пре Бернсовог пута у Турску биле обавештене.

Последњи пут руска и америчка делегација састале су се у Женеви 10. јануара ради разговора о безбедносним гаранцијама.

Русија је донела меру забране уласка у земљу за 100 Канађана, укључујући и холивудског глумца Џима Керија, саопштило је руско министарство спољних послова.

"Улазак је забрањен на основу реципроцитета као одговор на одлуку режима премијера Џастина Трудоа да уведе санкције руском руководству, политичарима, посланицима, пословним људима, стручњацима, новинарима, културним личностима и свима осталима које канадска русофобична влада сматра непожељним,", наводи се у саопштењу, преноси Тас.

Канада је 28. октобра увела санкције против 35 Руса и шест руских компанија.

У Канади живи велики број Украјинаца који су тражили од владе у Отави да пооштри санкције према Русији.

Санкције су уведене заменику руског премијера Александру Новаку, министру индустрије Денису Мантурову, министру за енергетику Николају Шулгинову и председнику борда директора Гаспрома Виктору Зубвкову.

Канада је такође увела санкције компанијама "Лукоил", "Трансоил" и "Согаз".

(Танјугј)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио је да су у току преговори између Русије и САД у Анкари, јавила је агенција РИА Новости.

Претходно је руски лист Комерсант пренео да су руска и америчка делегација допутовале у Анкару на преговоре, као и да је у руској делегацији директор Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин.

Неименовани званичник Беле куће саопштио је да директор америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијам Бернс борави у Анкари како би разговарао са својим руским колегом о последицама евентуалне руске употребе нуклеарног оружја у Украјини.

Званичник Беле куће рекао је да Бернс, бивши амерички амбасадор у Русији, не води никакве преговоре с Наришкином, пренео је Ројтерс.

"Он не води преговоре нити разговара о решавању рата у Украјини", рекао је званичник, додајући да ће Бернс покренути пиање Американаца затворених у Русији.

Америчка кошаркашица и двострука освајачица златне олимпијске медаље Бритни Гринер ухапшена је 17. фебруара на московском аеродрому због поседовања уља канабиса у пртљагу, које је забрањено у Русији, а осуђена је 4. августа на девет година затвора.

Адвокат Александар Бојков, који заступа Грајнерову је изјавио раније да би Американка могла бити део размене затвореника између САД и Русије.

Према речима званичника Беле куће, украјинске власти су пре Бернсовог пута у Турску биле обавештене.

Последњи пут руска и америчка делегација састале су се у Женеви 10. јануара ради разговора о безбедносним гаранцијама.

(Танјуг)

Директор америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијам Бернс борави у Анкари како би разговарао са својим руским колегом о последицама евентуалне руске употребе нуклеарног оружја у Украјини, а не да би водио мировне преговоре, изјавио је неименовани званичник Беле куће.

Претходно је руски лист Комерсант пренео да су руска и америчка делегација допутовале у Анкару на преговоре, као и да је у руској делегацији директор Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин.

Званичник Беле куће рекао је да Бернс, бивши амерички амбасадор у Русији, не води никакве преговоре с Наришкином, пренео је Ројтерс.

"Он не води преговоре нити разговара о решавању рата у Украјини", рекао је званичник, додајући да ће Бернс покренути питање Американаца затворених у Русији.

Америчка кошаркашица и двострука освајачица златне олимпијске медаље Бритни Гринер ухапшена је 17. фебруара на московском аеродрому због поседовања уља канабиса у пртљагу, које је забрањено у Русији, а осуђена је 4. августа на девет година затвора.

Адвокат Александар Бојков, који заступа Грајнерову је изјавио раније да би Американка могла бити део размене затвореника између САД и Русије.

Према речима званичника Беле куће, украјинске власти су пре Бернсовог пута у Турску биле обавештене о томе.

Последњи пут руска и америчка делегација састале су се у Женеви 10. јануара ради разговора о безбедносним гаранцијама.

(Танјуг)

Украјина је до сада извезла скоро 15,1 милион тона житарица у сезони 2022/23, што је за 30,6 одсто мање у односу на 21,8 милиона тона извезених у истом периоду претходне сезоне, према данашњим подацима Министарства пољопривреде.

Подаци министарства показују да је у досадашњем току сезоне, која је почела у јулу 2022. и траје до јуна 2023, извезено 5,7 милиона тона пшенице, 8,1 милион тона кукуруза и 1,2 милиона тона јечма.

Влада је саопштила да би украјинска жетва могла да износи између 50 и 52 милиона тона житарица ове године, што је знатно испод рекордних 86 милиона тона у 2021. години због губитка територије коју су заузеле руске снаге и нижих приноса.

Извоз житарица је опао откако је Русија у фебруару покренула напад на Украјину и блокирала украјинске црноморске луке, што је изазвало скок глобалних цена хране и страх од несташице у Африци и на Блиском истоку.

Три црноморске луке су деблокиране крајем јула у оквиру споразума између Москве и Кијева постигнутог уз посредовање Уједињених нација и Турске.

(Ројтерс)

Немачки канцелар Олаф Шолц сматра да ће лидери Г20 тешко успети да се договоре око јасне изјаве о глобалним питањима и рату у Украјини.

Шолц је, у изјави за новинаре у Сингапуру, рекао да се напорно ради на договору око јасне изјаве о свим питањима која могу утицати на свет, али и питањима везана за мир и последицама агресије Русије на Украјину.

Он очекује да ће договор с тим у вези одузети много времена.

Шолц је најавио да ће смањење ризичних, једностраних зависности за одређене сировине или критичне технологије играти важну улогу у стратегији националне безбедности Немачке.

"Свет са новим или васкрслим трговинским баријерама и деинтегрисаним економијама неће бити боље место", рекао је он, преносе немачки медији.

(Танјуг) 

Нацрт треће резолуције Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), који се тиче рата, поново позива Русију да прекине све акције на украјинске нуклеарне објекте, укључујући Запорожје.

"Позивамо Руску Федерацију да одустане од својих неоснованих захтева о власништву над Запорошком нуклеарком, да одмах повуче војно и друго особље из електране, обустави све нападе на електрану и било које друго нуклерано постројење у Украјини", наводи се у тексту резолуције, преноси Ројтерс.

Састанак Управног одбора ИАЕА планиран је касније ове седмице.

(Ројтерс) 

Повлачење руских снага из Херсона је почетак краја рата, изјавио је украјински председник Володимир Зеленски, током посете том граду на југу земље.

Председник Украјине уручио је на централном тргу и медаље украјинским војницима. 

Зеленски је и прошетао улицама Херсона, само неколико сати након што је у свом ноћном видео-обраћању упозорио на мине које су наводно Руси оставили у граду пре повлачења, преноси АП.

И раније се ненајављено појављивао у другим зонама фронта у кључним тренуцима рата, да би подржао трупе и честитао им на подвизима на бојном пољу, подсетила је америчка агенција.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков одбио је да коментарише посету Зеленског Херсону, наводећи да је то територија Руске Федерације.

(Танјуг, АП)

У току су разговори о будућности споразума о извозу украјинског жита преко црноморских лука, а Москва је заинтересована за ту иницијативу, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Подсетио је да је остала још једна седмица до датума када је потребно продужити важење тог споразума, преноси Тас.

Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Вершињин рекао је претходно да питање продужења важења споразума о житу још није решено.

Уговор о извозу пољопривредних производа из Украјине закључен је у јулу, а период његовог важења је 120 дана. На снази је до 19. новембра, када ће бити обновљен аутоматски уколико ниједна страна потписница – Русија, УН, Украјина и Турска, није против тога.

(Танјуг, Тас) 

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је да је на Украјини да одлучи који су јој услови прихватљиви за преговоре о окончању рата са Русијом, преноси Ројтерс.

Столтенберг је на конференцији за новинаре у Хагу изјавио да је на НАТО-у да подржи Кијев у тој одлуци, истичући и да не треба потцењивати Русију јер, како је навео, и даље контролише велике делове Украјине.

(Ројтерс)

Руски лист Комерсант тврди, позивајући се на неименовани извор, да се у Анкари одржавају преговори руске и америчке делегације.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да не може ни да потврди, нити да демантује информације о разговорима у Анкари.

Руска и америчка делегација последњи пут састале су се 10. јануара, у Женеви због разговора о безбедносним гаранцијама.

(Ројтерс)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков није желео да коментарише вест о посети украјинског председника Володимира Зеленског граду Херсону, који су руске снаге недавно напустиле, наводећи да је то територија Русије.

На питање новинара како Кремљ оцењује посету Зеленског Херсону, Песков је кратко одговорио: "Без коментара. Ви знате да је то територија Руске Федерације", преноси Интерфакс.

Ројтерс и украјинска агенција Укринформ претходно су објавили да је Зеленски посетио Херсон.

(Интерфакс, Танјуг)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров одбацио је извештај агенције АП да је хоспитализован по доласку на Бали на самит Г20, јавља Ројтерс.

И портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова претходно је, такође, демантовала да је Лавров хоспитализован.

Агенција АП, позивајући се на информације индонежанских власти, јавила је да је руски министар након доласка на самит на Балију, због здравствених проблема пребачен у болницу.

(Ројтерс)

Агенција Асошијетед прес (АП), позивајући се на информације индонежанских власти, јавила је да је руски министар спољних послова Сергеј Лавров након доласка на самит Групе 20 на Балију, пребачен у болницу због здравствених проблема.

Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, међутим, демантовала је извештај АП, истичићу да је вест о хоспитализацији руског министра лажна.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски посетио је данас Херсон, неколико дана после повлачења руских снага из тог града на југу Украјине, јавља Ројтерс.

Зеленски се, током посете, захвалио НАТО-у и другим савезницима на подршци у рату против Русије, као и САД на испоруци ракетних система ХИМАРС.

(Ројтерс) 

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, коментаришући наводе да би Запад могао да подстакне Кијев да започне преговоре са Москвом, изјавио је да је на Украјини да одлучи када ће ући у преговоре са Русијом.

"Украјина ће одлучити шта да ради. Наша дужност је да је подржимо", изјавио је Борељ у Бриселу, преноси Ројтерс.

(Ројтерс)

Америчка министарка финансија Џенет Јелен најавила је данас да ће Сједињене Америчке Државе увести нове санкције транснационалној мрежи појединаца и компанија, које раде на набавци војних технологија које се користе за руске ратне акције у Украјини.

Јелен је, на маргинама самита Г20 на Балију, изјавила да ће санкције бити усмерене на 14 појединаца и 28 пословних ентитета, међу којима су и финансијски посредници, преноси Ројтерс.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски оптужио је руске војнике да су починили ратне злочине и убијали цивиле у Херсону, преноси Ројтерс.

"Истражитељи су већ документовали више од 400 руских ратних злочина. Пронађена су тела мртвих цивила и војника", изјавио је Зеленски у ноћном видео-обраћању.

Ројтерс није могао да провери тврдње Зеленског, док Москва одбацује да су њене трупе намерно угрожавале цивиле.

(Ројтерс)

Генерална скупштина Уједињених нација гласаће данас, на иницијативу западних земаља, о резолуцији којом би се Русија сматрала одговорном за кршење међународног права због напада за Украјину, због чега би морала да плати ратну одштету.

У нацрту резолуције, у коју је АП имао увид, закључује се да је потребно успоставити "међународни механизам репарације за штету, губитке или повреде" настале због "неправедних поступака" Русије против Украјине.

Резолуцијом се предлаже да 193 државе чланице ГС УН, у сарадњи с Украјином, формирају "међународни регистар" којим би се документовале тврдње и информације о штети, губицима и повредама које је Русија нанела Украјинцима и њиховој влади, наводи АП.

С друге стране, заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански истиче да западне земље "покушавају, уз помоћ ГС УН, да дају неки привид легитимитета покушајима присвајања замрзнуте руске имовине".

(Танјуг, АП, РИА Новости)