Oko: Ševčenko u vozu, Kijev u plamenu, Putin na telefonu

Kada je na Putinov 70. rođendan eksplodirao most koji spaja Rusiju sa Krimom i kada su poginule tri osobe, mnogi su to pročitali kao ukrajinsku čestitku Putinu. Usledio je odgovor – Rusi su bombardovali ukrajinske gradove, uključujući i centar Kijeva.

Kako kažu, gađali su vojne, energetske i komunikacijske objekte. Poginulo je najmanje 19 civila. Najpoznatiji ukrajinski fudbaler Andrij Ševčenko bio je u vozu kada je počelo rusko granatiranje.

Komentarišući poslednju najavu Putina o "antiterorističkom" ratu protiv Ukrajine, Srećko Đukić je za RTS podsetio da je Rusija već vodila jedan takav rat protiv Čečenije i da je Grozni bio potpuno sravnjen sa zemljom, i da je mnogo ljudi poginulo.

"Izgleda da će se ovaj rat pretvoriti u antiterorističku operaciju, a ona donosi jednu novu eskalaciju rata sa strahovitim razaranjima i ljudskim gubicima. Mislim da u to ne treba sumnjati i da će se to desiti s ruske strane", ocenjuje Đukić.

Što se tiče Ukrajine, kaže da su joj SAD odobrile bespovratnu pomoć u iznosu od 40 milijardi dolara, a do sada je realizovano oko 16 milijardi, dok je godišnji ruski vojni budžet 62 milijarde dolara.

"Sledeći paket koji dolazi u Ukrajinu su sistemi PVO i rakete za uništavanje ciljeva na dalekim dometima od 300 i više kilometara. Prema tome, pred nama je eskalacija rata koja može da donese ogromne žrtve i razaranja", istakao je Đukić.  

Smatra i da Ukrajina ne može dobiti krstareće rakete, već neke koje mogu da stanu u postojeće sisteme, da budu deo oružja za odvraćanje Rusije.  

Rusija se, ocenjuje, nalazi u situaciji da ponovo redefiniše ratne ciljeve u Ukrajini.  

Hoće li rakete iz Ukrajine leteti ka Rusiji 

Vladislav Jovanović smatra da će rakete, ukoliko budu isporučene, Ukrajinci zloupotrebljavati, čak i ako budu davali uveravanja Americi da ih neće koristiti u te svrhe, jer je izazov veliki.

S druge strane, ističe da je pitanje hoće li Amerika hteti da uđe u ovu fazu, viši stepen rata, jer je to osetljiva, tanka linija koja razdvaja uloge učesnika u ratu.

"Zasad je to sa strane, ali granica se približava i mislim da će Amerika mnogo voditi računa o tome. Neće hteti da primi direktni rizik sukobljavanja s Rusijom, jer zna šta bi sve to značilo, niti Rusija ima interesa da se sukobi sa SAD, sem ako na to bude prinuđena", ocenjuje Jovanović.

Dodaje da će Ukrajina više biti produženo sredstvo za taj "proksi" rat. 

Rusija, smatra Jovanović, neće dozvoliti, kao što se navodi u odbrambenim dokumentima, da se rat vodi na njenoj teritoriji i da će u tom slučaju koristiti sva sredstva kojima raspolaže, uključujući i ono najgore.

Misli da i sada postoje neki odbrambeni kontakti između Rusije i SAD, i da oni mogu da čine osnov za prevazilaženje krize.

"Rusija neće odustati od ove politike sve dok ne dobije uverenje da će Ukrajina biti neutralna, NATO je apsolutno neprihvatljiv. Amerika se provokativno igrala s tom vatricom i izazivala Ruse. Ne opravdam Rusiju, ali je sve to moglo biti izbegnuto da američka politička arogancija nije bila tako agresivno poentirana", rekao je Jovanović.

Kakva je trenutno ruska pozicija 

Goran Miloradović, istoričar u Institutu za savremenu istoriju ističe da su vojni potencijali Rusije daleko veći od ukrajinskih i da ona ne može da se nada, pogotovo na duži rok, da će odneti pobedu.

"Ukrajina može da iznudi pomoć medijskim pritiskom, odnosno da proizvede takvu sliku rata da će u nekim vladama na Zapadu biti nepodnošljivo da se to dalje prati i da moraju da se na neki način uključe u većoj meri, možda čak i nekim vojnim intervencijama", smatra Miloradović. 

Mora se, ocenjuje, navesti Rusija da "zagrize" više, upravo ovakvim napadima kao na Krimski most, da bi se izazvao neproporcionalni odgovor Rusije, da se kaže da se dešava genocid, humanitarna katastrofa.

"Očekujem da će upravo reč genocid biti veoma frekventna u narednoj fazi. Upravo je to neophodno medijskim majstorima koji rade za ukrajinsku vladu", rekao je Miloradović.

Može li Srbija da izdrži bez sankcija Rusiji 

Jovanović ističe da Srbija mora i može da izdrži ovaj period bez uvođenja sankcija Rusiji, jer bi sve manje od toga bilo napuštanje politike nezavisnosti.

"Mi to nikada nismo sebi dopuštali u istoriji. U raznim iskušenjima pre smo pristajali da se suprotstavimo nečemu, iako je to bilo često i nepragmatično i neracionalno, nego da stavimo glavu na panj i da izgubimo svoju slobodu", izričit je Jovanović.

I Miloradović smatra da ovo nije vreme da Srbija uvodi sankcije Rusiji, jer bi se desilo isto što i Evropi. 

"Evropa uvodi sankcije Rusiji, a uvela ih je sama sebi. Kada bismo to učinili odrekli bismo se ekonomske  i političke podrške koju Rusija ima. Ja ne vidim nijedan razlog zbog kojeg bi to Srbija uradila", zaključio je Miloradović.