Zelenski: Otkrivena masovna grobnica u Izjumu; Fon der Lajen: Podrška Ukrajini skupa, ali sloboda nema cenu

Украјинске власти откриле су масовну гробницу у граду Изјуму, који је поново под њиховом контролом, преноси Ројтерс.

Додао је да ће више информација бити познато у петак.

"Русија свуда иза себе оставља смрт и мора да одговара", каже Зеленски.

(Ројтерс) 

Шведска министарка спољних послова Ан Линде захвалила је Грчкој и Шпанији на ратификацији протокола за пријем Шведске у НАТО, заједно са Финском, које су званично затражиле да постану чланице Северноатланске алијансе.

Линде је у две одвојене објаве на Твитеру захвалила грчким и шпанским посланицима.

Пријем Шведске и Финске још нису ратификовале Словачка, Мађарска, Португалија и Турска, а за улазак у НАТО потребна је сагласност свих 30 чланица Алијансе.

(РТС, Танјуг)

Покушаји стварања униполарног света неприхватљиви су за већину земаља, рекао је председник Русије Владимир Путин на састанку с кинеским председником Си Ђинпингом на маргинама самита Шангајске организације за сарадњу у Самарканду, у Узбекистану.

"Покушаји стварања униполарног света попримили су о последње време апсолутно наказне обрисе и апсолутно су неприхватљиви за огромну већину држава на планети", истакао је Путин.

Додао je да је важно да Шангајска организација за сарадњу ојача своју улогу као платформа за конструктивну сарадњу.

Како преноси Спутњик, руски председник је подсетио да ова организација окупља земље с различитим културним и цивилизацијским традицијама, спољнополитичким смерницама и моделима националног развоја.

"Ипак, изградња рада на принципима равноправности и узајамне користи, поштовања узајамног суверенитета и одбијање мешања у унутрашње ствари, омогућили су да се ова организација у кратком историјском периоду претвори у ефикасан механизам мултилатералне сарадње", рекао је Путин. 

(Фонет/Спутњик)

Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије рекла је у Кијеву да је подршка Украјини скупа, али да је слобода "непроцењива", коментаришући велике цене енергената и инфлацију у Европи.

Оценила је да "санкције ЕУ Русији имају велики и видљив утицај".

Фон дер Лајенова је трећи пут од почетка рата боравила у Кијеву.

(Reuters) 

Управни одбор Meђународне агенције за атомску енергију коју чине представници 35 земаља донео је резолуцију којом се захтева да "руске трупе окончају окупацију нуклеарке Запорожје у Украјини".

То је друга резолуција ИАЕА о Запорожју, а њихов садржај је веома сличан.

Обе резолуције предложили су представници Канаде и Пољске у име Украјине, која није у Одбору ИАЕА.

 У тексту се апелује на Москву да "одмах обуставити све акције против и на запорошку атомску централу и било који други нуклеарни објекат у Украјини".

Резолуција је усвојена са 26 гласова "за", два "против" и седам уздржаних.

Русија и Кина су биле земље које су гласале против, док су представници Египата, Јужне Африке, Сенегала, Бурундија, Вијетнама, Индије и Пакистана су били уздржани.

"Одбор изражава жаљење због упорности Руске Федерације да спроводи насилне акције против нуклеарних објеката у Украјини, укључујући стално присуство руских снага и особље Росатома у нуклеарној електрани Запорожје", наводи се у тексту резолуције.

И Русија и Украјина су се више пута међусобно оптуживале за гранатирање централе.

Руска мисија при ИАЕА саопштила је да је "Ахилова пета резолуције то што се ништа не говори о систематском гранатирању нуклеарке".

"Разлог је једноставан – гранатирање врши Украјина, коју подржавају и штите западне земље у на сваки могући начин", наводи се у саопштењу.

У резолуцији се додаје да "руска окупација централе значајно повећава ризик од нуклеарног акцидента".

Украјинско особље наставља да ради су условима у којима им је угрожена безбедност, наглашава ИАЕА.

(Reuters)

"Процес приступања је на добром путу. То је импресивно видите брзину, одлучност, прецизност са којом сте напредују", рекла је фон дер Лајенова на конференцији за новинаре у Кијеву са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Фон дер Лајенова, која је се претходно састала са Зеленским, додала је да ЕУ треба да учини што је више могуће да Украјина има "више посла и прихода".

(Reuters)

Немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт рекла је да ће Берлин Кијеву испоручити још два вишецевна ракетна бацача.

"Одлучили смо да испоручимо још два ракетна лансера МАРС-2 који укључују 200 ракета", навела је Ламбрехтова.

"Поврх тога, послаћемо 50 оклопних возила за превоз војника 'динго'", додала је Ламбрехтова, истичући да их је немачка војска користила током војне операције НАТО-а у Авганистану.

Такође је рекла да је размена борбених пешадијских возила између Грчке и Украјине скоро завршена. Објаснила је да ће Немачка ускоро предати Грчкој својих 40 мардера, док ће Атина
заузврат предати Кијеву исто толико возила совјетске производње.

(Reuters)

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова упозорила је САД да ће ако испоруче Украјини ракете дугог домета прећи "црвену линију" и постати директна страна у сукобу.

Захарова је рекла да ће Москва у том случају бити принуђена да реагује на одговарајући начин, преноси Тас.

"Ако Вашингтон одлучи да Kијеву испоручи ракете дугог домета, прећи ће црвену линију и постати директна страна у сукобу", навела је Захарова на брифингу за новинаре, а додаје Интерфакс.

Она је упозорила да снабдевање Запада Украјине оружјем води продужењу сукоба и новим жртавама међу цивилима.

Украјина је, како су раније пренели медији, тражила од Вашингтона ракете дугог домета, укључујући тактичке балистичке ракете земља–земља (АТАЦМС), као и тенкове, беспилотне летелице, артиљеријске системе, противбродске ракете харпун и 2.000 ракета за системе Химарс.

(Танјуг) 

Украјинске оружане снаге појачавају своје присуство дуж линија фронта, али још нису успеле да уђу у Херсонску област, саопштио је за телевизијски канал "Соловјев лајв" Kирил Стремусов, заменик начелника локалне проруске војно-цивилне администрације.

"Стално јачају снаге, али волео бих да поново нагласим да сваки пут када путујем у Kисељивку, то се објави на интернету. Херсонска област је остала у својим границама. Нико није продро у Сухој ставок, или у Давидов Брод, или у Kисељивку, како су писали, то је једноставно супротно чињеницама", тврди Стремусов, преноси Тас.

Средином марта, руско Министарство одбране је саопштило да је Херсонска област у потпуности под контролом руских трупа, а да је крајем априла формирана војно-цивилна администрација која ће управљати регионом.

Украјина последњих дана тврди да постиже успехе у контраофанзиви у тој области.

(Танјуг/Тас) 

Власти Луганске области које су прогласиле независност навеле су да су украјинске снаге са више пројектила гађале градове Лисичанск и Стаханов, преноси Известија.

Како наводе, гранатирање Лисичанска се догодило око 2.40 по локалном времену, док је Стаханов гађан двадесет минута касније.

Додају да су у оба напада коришћени пројектили из система Химарс.

(iz.ru) 

Руске снаге су током ноћи погодиле хидротехничко постројење у Кривом Рогу у Дњепропетровској области, због чега су становници неколико округа остали без воде, тврде локалне власти, преноси Унијан.

Председник Дњепропетровске регионалне војне управе Валентин Резниченко навео је на Телеграму да је на Криви Рог испаљено седам ракета и да је у том нападу оштећено хидротехничко постројење, а да жртава није било.

(Унијан) 

Аутомобил у којем је био Володимир Зеленски сударио се у Кијеву са другим возилом после његове посете Харкову, али украјински председник није озбиљно повређен, преноси Унијан.

"У Кијеву се аутомобил сударио са аутомобилом председника Украјине. Лекари у пратњи шефа државе пружили су хитну помоћ возачу аутомобила и пребацили га у возило хитне помоћи", навео је портпарол Зеленског Сергеј Никифоров.

Истрага је у току, рекао је Никифоров. 

Украјински председник је имао радну посету Харковској области, где је одржао састанак о питањима енергетске безбедности Харковске области.

(Унијан)