Kijev: Najveća razmena zarobljenika od početka rata; IAEA ponovo izgubila vezu sa nuklearkom Zaporožje

Обавештајна служба украјинске војске саопштила је да је обављена највећа размена заробљеника од почетка рата, наводи Унијан.

"Обављена је још једна размена заробљеника, захваљујући којој су се кући вратила 144 украјинска браниоца. Ово је највећа размена од почетка руске инвазије. Од 144 ослобођена, 95 су браниоци Азовстаља. Међу њима су 43 војника пука Азов", саопштила је обавештајна служба украјинске војске.

Са друге стране, и председник Доњецке Народне Републике, области која је прогласила независност, Денис Пушилин, изјавио је да је извршена размена затвореника у којој су размењена 144 борца са сваке стране.

"Данас враћамо кући 144 борца Доњецке Народне Републике и Руске Федерације које је заробио непријатељ", написао је Пушилин на Телеграму, преноси Ројтерс.

Додао је да је украјинским снагама предат исти број њихових војника који су били заробљени, а од којих је већина била рањена.

(Унијан, Ројтерс)

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је другог дана самита НАТО-а у Мадриду да су савезници Алијансе спремни да дугорочно подрже Украјину и најавио додатну војну подршку Кијеву.

"Украјина може да рачуна на нас колико год је потребно", рекао је Столтенберг на конференцији за новинаре, преноси Ројтерс.

Поручио је да су се лидери договорили о свеобухватном пакету помоћи Украјини, укључујући гориво, медицинска средства, опрему за сузбијање мина и стотине система за борбу против беспилотних летелица.

"Ратови су непредвидиви, али морамо бити спремни на дуге стазе", рекао је генерални секретар НАТО-а.

На питање новинара када би Украјина потенцијално могла да се придружи НАТО-у, Столтенберг није дао конкретан одговор, али је поновио да су врата Алијансе "отворена", преноси Би-Би-Си.

"Сада је фокус на подршци Украјини на бојном пољу, јер не само да се земља бори за сопствену независност већ се бори и за вредности важне за НАТО", рекао је Столтенберг.

Како је навео, то укључује суверенитет, територијални интегритет сваке нације и безбедност.

Потврдио је да су Финска и Шведска званично позване да се придруже војном савезу и то је назвао "најбржим процесом приступања" и додао да се очекује да ће се брз напредак наставити.

Говорећи о временском оквиру када би две нордијске земље могле да приступе Алијанси, Столтенберг је поновио да свих 30 парламената држава чланица НАТО-а сада морају појединачно да ратификују захтеве Финске и Шведске.

(Ројтерс, Би-Би-Си)

Акција Петкова против Русије била је, унеколико, очекивана, јер је одлазећи премијер, одмах после седнице на којој је запечаћена судбина владе, оптужио руску амбасадорку у Софији Елеонору Митрофанову за "оркестрирање његове смене".

"Очекујемо да авион за Москву у суботу буде пун", рекао је Петков.

НАТО је позвао Шведску и Финску да постану чланице те војне алијансе, наводи се у заједничком саопштењу који је објављен на самиту НАТО-a у Мадриду.

У документу се каже да ће приступањем Шведске и Финске те земље бити безбедније, НАТО јачи, а евроатлантски регион безбеднији.

Русија је у саопштењу описана као "најзначајнија и директна претња безбедности савезника", преноси Ројтерс.

Наводи се и да је НАТО обећао да настави да пружа помоћ Украјини и усагласио пакет помоћи за модернизацију одбрамбеног сектора те земље.

Додаје се да је Алијанса одлучила и да значајно ојача сопствену одбрану и одвраћање.

Савезници су обавезали, стоји у документу, да распореде додатне робусне снаге високе приправности на источном крилу.

НАТО је у саопштењу Кину описао као изазов за интересе, безбедност и вредности Алијансе и као замљу која покушава да подрије међународни поредак заснован на правилима.

(Ројтерс) 

У руској Брјанској области данас је оборен украјински дрон који је три пута покушао да нападне село Случевск, саопштио је губернатор Александар Богомаз.

"Оружане снаге Украјине поново покушавају да дестабилизују ситуацију у пограничним насељима Брјанске области и застраше цивиле", написао је Богомаз на свом Телеграм каналу, пренела је Известија.

Додао је да није било жртава нити материјалне штете.

"Зар не мислите да смо довољно допринели безбедности у Европи?", упитао је Зеленски.

Рекао је да је његовој земљи потребно оружје, али и новац и то пет милијарди долара месечно за одбрану.

Рекао је да треба да се размотри позиција источног крила НАТО-а и упитао: "Шта ће се следеће наћи на путу Русије?"

Зеленски је рекао и да Москва жели да пороби Литванију и да би следеће године ситуација могла да буде још гора и то не само за Украјину већ и за друге државе, могуће и чланице НАТО-а.

(Reuters)

Руска рубља је ојачала данас према долару достижући највиши ниво у последњих седам година од близу 50 рубаља за долар, први пут од маја 2015. године.

Рубља је подржана мерама попут забране руским домаћинствима да повлаче девизну штедњу из банака, а које су предузете за заштиту руског финансијског система од западних санкција уведених после 24. фебруара.

Руска валута је такође ојачала у односу на евро за 3,0 процента на 52,89, први пут од априла 2015.

Пре почетка руске војне операције у Украјини, рубља се трговала на нивоу од око 80 рубаља за долар и 90 рубаља за евро.

Јака рубља смањује приходе Русије од извоза робе за доларе и евре, а потпредседник владе Андреј Белоусов је овог месеца рекао да би индустрији погодовало ако би њен курс пао између 70 и 80 рубаља за долар.

(Reuters)

"Добро је да земље које су овде, али и многе друге, помажу Украјини да се брани тако што joj пружају финансијску помоћ, хуманитарну, али и оружје које хитно поредбено", рекао је Шолц новинарима.

Додао је да је порука НАТО-а да ће наставити то да чини, и то интензивно, колико год да буде потребно Украјини како би се одбранила.

(Reuters)

Власти у Херсонској области Украјине, коју је руска војска заузела у марту, почеле су припреме за референдум о присаједињењу Русији, саопштио је заменик начелника војно-цивилне администрације Херсонске области Кирил Стремоусов.

Средином марта, руско министарство одбране је саопштило да је област Херсон под пуном контролом руских трупа, а крајем априла је формирана војно-цивилна управа тог региона.

Руски председник Владимир Путин је 25. маја потписао указ којим се поједностављању процедуре за добијање руског држављанства за грађане Запорошке и Херсонске области у Украјини.

(Танјуг/Тас)

Руски званичници у украјинској области Херсон саопштили су да су њихове снаге ухапсиле градоначелника Херсона Игора Колихајева пошто није хтео да поштује наређења Москве, док је локални званичник Херсона навео да је градоначелник отет, преноси Ројтерс.

Херсон, лучки град на Црном мору, налази се северозападно од полуострва Крим, а окупиран је током прве недеље рата. Велики део локалног становништва је напустио тај регион, наводи британска агенција.

"Могу да потврдим да је Колихајева притворила војна полиција", саопштила је на Телеграму Екатерина Губарева, заменица шефа Херсонске области коју је именовала Москва.

Она је саопштила на Фејсбуку да је "јутрос Колихајев дошао у један од комуналних објеката" и да су га "чим је изашао из аутомобила, одмах привели наоружани припадници националне гарде и највероватније припадници руске Федералне службе безбедности".

Други заменик којег је Москва поставила у овом региону, Кирил Стремоусов, рекао је у понедељак руској државној новинској агенцији РИА да је Колихајев нанео "много штете" руском "процесу денацификације" у Украјини и да је "коначно неутралисан".

(Танјуг/РИА Новости/Reuters)