Intervju: Ambasador Azerbejdžana Eldar Hasanov

Ovih dana Azerbejdžan obeležava 20 godina od nezavisnosti. Tim povodom ambasador Azerbejdžana u Srbiji Eldar Hasanov dao je intervju Radio-televiziji Srbije.

Vaša ekselencijo, Azerbejdžan obeležava 20 godina nezavisnosti. Tih 20 godina nisu bile nimalo lake, borili ste se sa raznim problemima ali ste danas na drugom mestu po rastu bruto nacionalnog proizvoda u svetu. BNP je porastao za čak 16 odsto u poslednjih pet godina. Kako je Azerbejdžanu to pošlo za rukom?

Obeležavamo 20 godina nezavisnosti Azerbejdžana i ja sa srdačnošću i uvažavanjem želim da nam svima čestitam bratske odnose srpskog i azerbejdžanskog naroda.

Imamo dugu i tešku istoriju. Azerbejdžanski narod je uložio mnogo napora i dugo, dugo se borio za svoju nezavisnost. Bilo je pokušaja u 18, pa u 19. veku i prvi put je Azerbejdžan uspeo da stvori nezavisnu državu na muslimanskom istoku 1918. godine.

Bila je to država sa svim atributima državnosti i, što je zanimljivo, prva zemlja u tom regionu koja je ženama dala pravo učešća u politici i pravo glasa. To je naša istorija.

Nažalost, ta naša država mogla je da živi samo dve godine. Kao što znate, bili smo 70 godina u sastavu Sovjetskog Saveza. Međutim i tokom svih tih godina živeo je nacionalni duh i tinjala je borba za nezavisnost. Na kraju nam se, sa raspadom Sovjetskog Saveza, pružila prilika i Azerbejdžan je uspostavio svoju nezavisnost.

Upravo 18. oktobra 1991. godine, na vanrednoj sednici azerbejdžanskog parlamenta donet je ustavni akt o nezisnosti Azerbejdžana. O obnovi nezavisnosti. Današnji Azerbejdžan je pravni naslednik onog Azerbejdžana koji je postojao od 1918. do 1920. godine.

Naravno, veoma je bitno dobiti nezavisnost, ali je isto tako bitno sačuvati je i razvijati. Problema je bilo mnogo i bili su teški. Za nama su teška vremena.

Naš nacionalni lider i veliki političar Gajdar Alijev spasao je narod u tim teškim vremenima. Upravo on je stvorio nacionalni identitet i obezbedio slogu naroda. On je uspostavio sve atribute državnosti ili, tačnije, obnovio one koje smo imali 1918. godine. Naravno, uz saglasnost i želju naroda, on je definisao ustav, pravna pitanja, spoljnu politiku, unutrašnju politiku, planove ekonomskog razvoja, vraćanja zemlje narodu. Rođen je novi Azerbejdžan.

Zemlja bogata resursima

Azerbejdžan je zemlja bogata resursima, ali nije svejedno kako će se resursi koristiti. Gajdar Alijev je napravio mudre, dugoročne planove koji obezbeđuju da od tih resursa imaju koristi ne samo svi naši građani, već i drugi narodi, i zato je sada energetski kompleks Azerbejdžana deo evropskog sistema energetske bezbednosti. Naravno, zato je bilo potrebno narodno jedinstvo, nacionalna sloga.

Azerbejdžan je uložio velike napore da sprovede čitav niz reformi. Reforme zakona, ekonomije, obrazovanja... Usmerili smo mnogo sredstava u razvoj intelektualnih potencijala, razvoj i usvajanje novih tehnologija, modernizaciju... Dvadeset godina nije dug period, ali upravo za to vreme Azerbejdžan je prešao dug put da bi postao jedna od zemalja koje se najbrže razvijaju na svetu, da bi postao moderna zemlja, zemlja novih tehnologija.

Politika koju sprovodi naš predsednik Ilham Alijev danas pred očima čitavog naroda daje rezultate u poljoprivredi, industriji, medicini, obrazovanju, razvoju intelektualnih potencijala. Mnogo smo se posvetili mladima. Više od deset hiljada mladih Azerbejdžanaca danas studira na stranim univerzitetima o trošku naše države. To je naša budućnost.

Naravno, Azerbejdžan je u svetu međunarodne politike stekao reputaciju pouzdanog partnera. Azerbejdžan je kroz istoriju bio višenacionalna i multikonfesionalna zemlja. Zemlja mnogih kultura. Zato mi živimo u slozi, uvažavajući sve vere, kulture i nacionalne manjine.

Dakle, za 20 godina smo postigli mnogo toga, ali najvažnije je to što je naša nezavisnost postala nepovratan proces. Jednom smo sagoreli u svom pokušaju, od 1918. do 1920. Sada je to stanje trajno i nepromenjivo zahvaljujući našem nacionalnom lideru i njegovoj strategiji, koja daje rezultate.

Kada govorimo o novoj ulozi Azerbejdžana u svetu, preuzeli ste i novu ulogu u jugoistočnoj Evropi. Pre gotovo godinu i po dana uspostavljeni su diplomatski odnosi Azerbejdžana i Srbije. Čuo sam da se mnogi čude koliko je saradnja za to kratko vreme postala uspešna. O kakvim uspesima je reč?

Počeo bih odgovor na ovo pitanje citatom velikog srpskog pisca i nobelovca Iva Andrića, koji je rekao da "ništa ljude ne spaja tako snažno kao zajednički preživljena nesreća". Istorijski gledano, Azerbejdžan i Srbija imaju istu sudbinu. I prema nama i prema vama su se nepravedno odnosili.

I jedni i drugi danas trpimo dvostruke standarde u rešavanju pitanja teritorijalne celovitosti i suvereniteta. Ne govorim samo o sadašnjem trenutku. Već 30 godina Azerbejdžan i Srbija gotovo paralelno preživljavaju iste stvari.

Još sam dužan da sa velikom, neizmernom zahvalnošću pomenem ulogu vašeg predsednika, Njegove ekselencije gospodina Tadića i njegovu posetu Azerbejdžanu i posetu Njegovoj ekselenciji predsedniku Azerbejdžana Ilhamu Alijevu. Ta poseta, ti pregovori i susreti su bili vrlo ozbiljni i zato ih nazivam istorijskim.

Tokom tih razgovora, dogovoreno je da se uspostavi saradnja i da istorijske veze koje smo imali moramo da jačamo i razvijamo. To je dalo i pozitivne rezultate. U Beogradu je otvorena ambasada za ceo region. U Bakuu je otvorena ambasada Srbije i postavljen vrlo aktivan ambasador. Potpuno smo završili pravnu osnovu za razvoj strateških oblasti za naše zemlje.

Za ovo vreme od uspostavljanja saradnje stvorena je pravna baza za saradnju u oblasti ekonomije, kulture, socijalnih projekata, za humanitarnu, regionalnu politiku i bilateralne odnose. Mi u potpunosti podržavam jedni druge i naš odnos je došao do strateškog partnerstva. Time možemo da se ponosimo.

Pogledajte, za godinu i dva meseca robna razmena popela se sa trista hiljada dolara godišnje na dvesta deset miliona evra! Kada sam ja došao ovde, u Srbiji nije uopšte bilo azerbejdžanskih investicija. Nula! Sad me već moje diplomate izveštavaju da je za ovo kratko vreme ostvareno više od 70 miliona evra naših investicija. Sedamdeset jedan milion.

U raznim oblastima rade naše ekspertske grupe i ja sam uveren da će u najskorije vreme njihove analize i pregovori biti privedeni kraju i da će biti velikih uspeha u ekonomskim odnosima Srbije i Azerbejdžana. U Beogradu danas postoji trgovinsko-industrijska komora koju su osnovala srpske i azerbejdžanske kompanije. Ona igra značajnu ulogu u ekonomskim odnosima naših zemalja.

U Beogradu će se 15. novembra održati srpsko-azerbejdžanski poslovni forum. Zasedaće međuvladina komisija, a učestvovaće najozbiljnije i najveće kompanije Azerbejdžana. Oni su spremni da rade na srpskom tržištu, i na čitavom Balkanu, ali pre svega u Srbiji, jer u ovom regionu mi smo sa Srbijom strateški partner.

U kojim oblastima vidite prostor za dalji razvoj ekonomskih odnosa. Primera radi, šta to imamo u Srbiji što bi se dobro prodavalo u Azerbejdžanu i obrnuto?

U Azerbejdžanu već radi osam srpskih firmi. Nedavno su pobedile na jednom tenderu. Osam firmi uspešno radi i sada razgovaramo o saradnji o oblastima saradnje koja bi bila korisna ne samo za Srbiju i Azerbejdžan, već i za ceo kaspijski region.

Mi smo, naravno, zainteresovani da značajno povećamo kupovinu lekova za čiju proizvodnju imate veliki kapacitet. Zainteresovani smo i da zajednički gradimo fabriku lekova u Azerbejdžanu. Drugo, zainteresovani smo za prehrambene proizvode.

Vi u Srbiji imate ekološki čistu hranu. U oblasti poljoprivrede mnogo radite i imate uspeha. Ljudi se vraćaju poljoprivredi. Pritom, mi nismo samo zainteresovani da kupimo vaše voće. Nas interesuju i prerada i finalni proizvodi. Hteli bismo da uvozimo više takvih proizvoda.

Zanima nas i infrastruktura, konkretno izgradnja koridora koje imate, koridora 10 i 11. Zainteresovani smo da učestvujemo u privatizaciji srpskih preduzeća. U toku su pregovori i moram da naglasim, veoma profesionalni i transparentni, pošteni, partnerski, strateški pregovori o kupovini nekih firmi.

Ima rezultata, ali ne mogu da dajem detalje dok se ne potpišu dokumenti. Zainteresovani smo i za informatičke tehnologije, imamo i mi tu neke firme, imate i vi. Dakle, u mnogim oblastima imamo kontakte i na državnom nivou vode se pregovori o strateškim projektima koje sada ne bih obelodanjivao, ali uveren sam da će služiti i jednom i drugom narodu. Grupa eksperata iz Azerbejdžana je u Beogradu i ozbiljno razmatra i privatizaciju i niz drugih ozbiljnih projekata.

Kada govorimo o investicijama, robnoj razmeni i projektima, uloga Ambasade, i mene kao ambasadora, jeste da preduzmem sve da zbližim dva naroda. Sa ponosom moram da kažem da je delegacija srpskih intelektualaca posetila Baku, a jedna delegacija azerbejdžanskih je bila u Srbiji.

Sada će i grupa od 30 mladih iz Srbije o trošku naše države otputovati u Azerbejdžan i posetiće i najudaljenija sela i glavni grad Baku. Želimo da vide i narodne običaje, tradiciju, folklor, tradiciju. Da zbližimo narode. Doći će i naša deca u Srbiju, a za njima i naučnici, pisci, režiseri, glumci, novinari. Spremamo sve te posete.

Kada govorite o zajedničkim momentima u istoriji, i vi ste imali sukob poput našeg na Kosovu. U Nagorno Karabahu je bilo milion izbeglica i vi ste nedavno posetili i izbeglice u Srbiji. I vi ste u pregovorima sa Jermenijom o rešavanju tog sukoba, kao što i mi pregovaramo sa Albancima iz Prištine. Kako Vi vidite rešenje? Imate li neki savet?

Pre nego što odgovorim, da kažem još nešto o zbližavanju naroda. Danas u Azerbejdžanu, Milorada Pavića, čije su knjige prevedene na naš jezik, čitaju kao klasika svetske književnosti.

Ako smo napravili azerbejdžansko-srpski rečnik, ako u Srbiji uvažavaju azerbejdžanskog kompozitora Uzeira Hadžibejlija, ako u centru Bakua otkrivamo spomenik velikom srpskom naučniku Nikoli Tesli, ako u beogradskom modernizovanom Tašmajdanskom parku stoje spomenici velikom Gajdaru Alijevu i Miloradu Paviću, sve to govori o našem zbližavanju.

Ja sam, po naređenju našeg predsednika posetio izbeglice u Srbiji da bih im odneo humanitarnu pomoć. Ostao sam pet sati sa tim ljudima. Shvatio sam i osetio tu bol, to stradanje. Muku nevinih ljudi. Oni nisu imali gde da se pomole bogu i mi sada, u skladu sa dogovorom dvojice predsednika, njima gradimo crkvu kod Novog Sada.

A u Beogradu obnavljamo džamiju koja je zapaljena posle poznatig događaja i koja do sada nije bila obnovljena. Već smo počeli, i do maja ćemo je u potpunosti završiti. Sve su to uspesi. To je ispravna politika, pravilno postavljanje pitanja sopstvenih nacionalnih ineresa.

I svu zaslugu pripisujem predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Ja mu se, evo, posle 12 godina diplomatske službe i godinu i po dana u Srbiji, divim. Jer, svaki put kada bi o bilo čemu razgovarao sa nama u Azerbejdžanu, on postavlja pitanje srpskih nacionalnih interesa.

Nacionalnih interesa! To je služenje narodu i svojoj zemlji. To je patriotizam. Iza svakog tog razgovora stoji ozbiljna cifra, ozbiljna investicija. Za koga? Kome će služiti crkva, džamija, park, kome će služiti te fabrike o kojoj tako transparetno, naglašavam transparetno razgovaramo. To su stvari kojima državnici mogu da se ponose. Gde je trista hiljada dolara, a gde je dvesta deset miliona evra!

Interesi sprečavaju rešenje za Nagorno Karabah

Što se tiče Vašeg važnog pitanja o sukobu oko Karabaha... Sama reč Karabah je čisto azerbejdžanska reč. To je istorijski azerbejdžanska zemlja. Bilo bi nepravedno da za taj sukob optužujemo jermenski narod.

Taj sukob Jermenije i Azerbejdžana skrivila je grupa ljudi iz ličnog interesa, iz pokvarenih političkih razloga, da ne govorim o drugim pokvarenim razlozima, jer i sami znate da u uslovima rata ljudi svašta rade, od presađivanja organa do krijumčarenja narkotika i oružja.

Oni su se bavili time u periodu raspada Sovjetskog Saveza. Oni odlično znaju da Azerbejdžan nikada ni za stopu neće odstupiti od svog prava na svoju istorijsku zemlju. Drugo je pitanje to što su regionu potrebni mir, sloga i dijalog. Drugo je pitanje i to što smo susedi i treba da živimo zajedno. To želi i jermenski narod. I azerbejdžanski.

Ali, postoji grupa političara koji po diktatu, po preporuci ili iz ličnog interesa - vama su poznati svi ti procesi - da bi ostvarili svoj interes koriste tuđu silu kao oruđe. Da nije tako, mi bismo davno rešili problem Nagorno Karabaha. Ali, kada postoje strani interesi, to sve kvari.

Pitali ste me kako vidim rešenje tog problema. Bezuslovno u okvirima međunarodnih normi i principa. To su nepovredivost granica, suverenitet, teritorijalna celovitost. To su tri principa.

Posle toga se može razgovarati o pravima nacionalnih manjina koje tu žive, o njihovom visokom statusu, autonomiji... Azerbejdžan je na to spreman. Jermeni sada treba da razmišljaju o tome da će oni najviše koristi imati od toga da u region dođe mir. Jer, vidite, danas je velika razlika u ekonomskom položaju Azerbejdžana i Jermenije.

Jedno ministarstvo naše vlade ima budžet koji je isti kao budžet cele Jermenije. Polovina stanovnika napustila je Jermeniju. Treba se sažaliti na svoj narod i misliti na njih, rešavati probleme. Nikuda mi nećemo otići, ostajemo jedni pored drugih. Moramo da obezbedimo stabilan i pravedan mir.

Ako hoćete moje mišljenje o ovom regionu, o Kosovu - hteo bih da skrenem pažnju zemljama koje se javljaju kao zainteresovane strane u rešavanju kosovskog sukoba. Potreban je stabilan i pravedan mir. Da, može se primenom sile, koja je nedopustiva, postići nekakav privremeni uspeh.

Ali, narod i rukovodstvo Kosova treba da razmisle o sledećem. Mir treba da bude stabilan i pravedan. Ako nije stabilan i pravedan, onda je to privremeni mir. Privremeni uspeh. Privremeni dogovor. O tome treba porazmisliti. Pri tom, ako govorimo o stabilnosti regiona, bez učešća, posredovanja i podrške Srbije, trajna stabilnost se ne može postići.

Sve ostalo su ishitreni potezi. Srbija svojom istorijom i geografskim strateškim položajem i svojim strpljenjem i uravnoteženom politikom može da obezbedi bilo kakvu saradnju i dogovor. Mudra politika bi se koristila tom mogućnošću. I tražila bi stabilan i pravedan mir.

Još jednom Vam čestitam praznik i zahvaljujem na intervjuu.

Hvala vama i još jednom želim našim istorijskim prijateljima, srpskom narodu sve najbolje. Strpljenja, koje imate, mudrosti, koju imate, uravnoteženu politiku, koju imate. Neka vam donesu uspeh i neka veliki Bog pomogne i nama i vama.