Karadžić u Hagu možda tokom vikenda

"Nezahvalno je licitirati kada će Karadžić biti isporučen Hagu. Veoma je važno da se poštuje zakon", rekao je Vekarić i podsetio da je rok za ulaganje žalbe odbrane na rešenje istražnog sudije o ispunjenosti pretpostavki za izručenje petak, 25. jul, i da posle toga od sudske vlasti zavisi kada će se sastaviti Krivično-vanraspravno veće i kada će ono odlučivati po žalbi.

Veće ima rok od tri dana da odluči po žalbi.

"Teoretski, Karadžić bi mogao da se nađe u Hagu sledeće nedelje ukoliko se ispostavi da su tačni svi navodi izneti u rešenju o ispunjenosti uslova za izručenje. Sa druge strane, to bi moglo da se desi i ranije ukoliko Krivično vanraspravno veće bude u mogućnosti da ranije odlučuje", rekao je Vekarić.

Hag proverava treba li menjati optužnicu

Tužilaštvo Haškog tribunala proverava da li bi optužnica protiv Radovana Karadžića iz 2000-te godine trebalo da se usklađuje ili menja, zbog protoka vremena, izjavila je za RTS portparol Tužilaštva Olga Kavran.

Optužnica protiv nekadašnjeg predsednika Republike Srpske sadrži 11 tačaka.

Prva optužnica protiv Karadžića podignuta u julu 1995. godine, u novembru iste godine dopunjena je optužbom za genocid, a pre osam godina bivša haška tužiteljka Karla del Ponte objavila optužnicu po kojoj bi trebalo da se sudi.

Kavranova je dodala da je Tužilaštvo spremno za proces protiv Karadžića i da očekuje da mu suđenje počne na vreme.

Ljajić: BIA uhapsila Karadžića 

Najtraženiji haški begunac i nekadašnji lider bosanskih Srba Radovan Karadžić uhapšen je 21. jula u akciji srpskih službi bezbednosti, rekao je predsednik Saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić.

Nekadašnji politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, do hapšenja, krio se na Novom Beogradu koristeći lažni identitet, a akcija u kojoj je uhapšen prvobitno je bila usmerena protiv mreže pomagača Ratka Mladića.

Predsednik nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević pokazali su novinarima novu fotografiju Radovana Karadžića, koji se 13 godina skrivao od međunarodnog suda.

Akcija hapšenja bivšeg lidera bosanskih Srba pokazala je da "ne biramo ni mesto ni vreme kada ćemo uhapsiti haške begunce", rekao je Ljajić i dodao da su svi očekivali da prvo bude uhapšen Mladić, a malo ko je očekivao da se to desi Karadžiću.

Zbog spekulacija u medijima o tome ko je tačno uhapsio najtraženijeg haškog optuženika, Ljajić je objasnio da samo akcioni tim ima ovlašćenje da odredi mehanizme izvođenja akcije, te da je u ovom slučaju "odlučeno da to bude BIA".

U noći kada je haški begunac uhapšen Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da pripadnici MUP-a nisu učestvovali u lociranju i hapšenju Radovana Karadžića, a direktor policije RS Uroš Pena takođe je rekao da ni policajci iz Republike Srpske nisu učestvovali u hapšenju.

Karadžić je uhapšen u akciji koja je počela poslepodne, a završena tokom večeri i koja je izvedena uz visok stepen bezbednosti, kako niko ne bi bio povređen, pa ni sam Karadžić, dodao je Ljajić i time demantovao tvrdnje da je haški begunac uhapšen još u petak.

Najtraženiji haški optuženik uhapšen je dok se premeštao sa jedne na drugu lokaciju, bio je sam i nije pružao otpor, rekao je predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.

Lažni identitet Karadžića 

Karadžić je koristio lažna dokumenta na ime Dragan Dabić.

Najnovije informacije su da je ličnu kartu dobio u Rumi, i da je preuzeo identitet osobe koja je već postojala i preminula 1993. u Sarajevu.

Tokom skrivanja bavio se alternativnom medicinom i tako zarađivao novac. Radio je u privatnoj ordinaciji, a poslednje mesto prebivališta bilo je Novi Beograd.

"Karadžić se slobodno kretao kroz Beograd, a njegov lažni identitet bio je toliko ubedljiv da niko nije mogao da ga prepozna, ni stanodavci, ni poslodavci" rekao je Vukčević.

Dragan David Dabić, to jest Radovan Karadžić, pisao je za beogradski magazin "Zdrav život", a istovremeno, držao je i predavanja vezana za duhovni život, potvrdio je glavni urednik tog lista Goran Kojić. Ni on ni ostali zaposleni u toj redakciji ni jednog trenutka nisu posumnjali da se radi o jednom od najtraženijih haških begunaca.

"Upoznao sam ga u septembru na predavanju o duhovnosti. Sa njim me upoznao jedan prijatelj i odavao je utisak jako finog i čoveka upućenog u duhovnost. Sa dugom bradom i kosom ne liči na Karadžića. Nikada ne bih posumnjao," rekao je Kojić.

Dabić se glavnom uredniku "Zdravog života" predstavio kao neuropsihijatar i posao je obavljao kako treba. "Pisao je bez honorara...kao David Dabić, duhovni iscelitelj," rekao je Kojić.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević, međutim, rekao je da pod imenom Dragan Dabić, iza kojeg se lažno skrivao haški begunac, nema ni jednog doktora medicine u registru Lekarske komore Srbije.

Saslušanje trajalo sat i po 

Istražni sudija Okružnog suda veća za ratne zločine u Beogradu Milan Dilparić saslušao je u noći 22. jula haškog optuženika. Saslušanje je trajalo sat i po vremena, a detalji saslušanja, nakon kojeg je istražni sudija doneo rešenje o izručenju Karadžića Haškom tribunalu nisu poznati javnosti. Karadžićev advokat rekao je da je njegov klijent tokom saslušanja ćutao.

Protest zbog hapšenja Karadžića 

Iste večeri kada je uhapšen najtraženiji haški optuženik beogradska policija privela je nekoliko mladića koji su se nakon informacija o hapšenju Karadžića okupili na Trgu Republike. Druga grupa mladića te noći okupila se u blizini zgrade Specijalnog suda, odevena u majice sa znakom ultrancionalističkog pokreta "Obraz" i noseći zastave Srbije.

I dan nakon hapšenja Karadžića u centru Beograda okupila se grupa od oko 200 pristalica nekadašnjeg lidera bosanskih Srba. Skupu su prisustvovali i Aleksandar Vučić i Luka Karadžić, a centar grada obezbeđivao je veliki broj pripadnika MUP-a.

Grupa demonstranata počela je da se razilazi, pošto im se na Trgu Republike obratio generalni sekretar SRS-a, koji ih je pozvao da se mirno raziđu i poručio da će narednih dana biti organizovani veliki protesti povodom hapšenja haškog optuženika.

U koškanju između policije i demonstranata razbijeno je nekoliko skulptura koje su tu postavljene u okiru Belefa.

Srpska radikalna stranka je na svom internet sajtu objavila da će se svakodnevno na Trgu Republike od 17 sati održavati protesti zbog hapšenja Radovana Karadžića.

Radikali, međutim, kažu da oni nisu organizatori protesta.

Međunarodna zajednica pozdravila hapšenje, Rusija suzdržana 

Međunarodna zajednica pozdravila je hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba i čestitala vlastima Srbije zbog uspešno izvedene akcije. Zajednička ocena lidera međunarodne zajednice je da je hapšenje Karadžića "izuzetno pozitivan signal" za integracione procese u koje Srbija želi da se uključi i da to ukazuje na "spremnost nove Vlade u Beogradu da Srbiju približi Evropskoj uniji".

Istovremeno Rusija je saopštila da je pitanje izručenja bivšeg lidera bosanskih Srba Međunarodnom tribunalu unutrašnja stvar vlasti Srbije. "Mi to tretiramo kao unutrašnju stvar Srbije, čije vlasti treba samostalno da donesu odluku o eventualnom izručenju Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugolsaviju", rekao je diplomatski izvor.

Rusija od Haškog tribunala traži objektivan sudski proces bivšem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću.

Karadžić će se braniti sam 

Advokat Radovana Karadžića Svetozar Vujačić najavio je da će se bivši predsednik Republike Srpske pred sudom u Hagu braniti sam. "Karadžić će u Srbiji imati pravni, odnosno stručni tim, koji će mu pomagati u odbrani, ali će se pred Haškim sudom braniti sam, kako to na maestralan način radi i Vojislav Šešelj", kazao je Vujačić.

Advokat bivšeg lidera bosanskih Srba nije isključio mogućnost da će Karadžić sudu u Hagu biti isporučen za vikend, kako je to najavio portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić, i naglasio da će žalbu na rešenje istražnog sudije o ispunjenju uslova za Karadžićevo izručenje Hagu podneti u petak 25. jula, u 19.55 iz pošte.

Vujačić je objasnio da to čini kako bi se odložilo izručenje, da bi na taj način pomogao porodici Karadžića da u pritvorskoj jedinici u Beogradu poseti nekadašnjeg predsednika RS.
Uži članovi Kradžićeve porodice, koji žive u Bosni i Hercegovini, nemaju putne isprave i bez odborenja Lajčaka ne mogu da napuste zemlju.

Advokat Radovana Karadžića još jednom je ponovio tvrdnju da je bivši lider bosanskih Srba uhapšen u petak 18. jula i najavio da će podneti krivičnu prijavu protiv osoba koje su učestvovale u hapšenju i koje su ga držale do ponedeljka, kada je predat istražnom sudiji.

Pravni zastupnik Radovana Karadžića izjavio je da je Karadžić obrijan i ošišan na sopstveni zahtev i da je "isti kao ranije, samo malo mršaviji".

Karadžić je zadovoljan tretmanom u pritovru

Luka Karadžić izjavio je da je njegov brat zadovoljan tretmanom koji ima u protivorskoj jedinici Specijanog suda u Beogradu u kojoj je od ponedeljka uveče.

"Moj brat, advokat i ja nemamo ama baš nikakvih zamerki na ponašanje zaposlenih koji su veoma korektni", rekao je Luka Karadžić, dodajući da očekuje da će i danas posetiti uhapšenog brata, jer je, kaže, Radovan, tražio da mu se odnese neka odeća za preobuku i sredstva za ličnu higijenu.

Luka Karadžić je naglasio da njegov brat ne štrajkuje glađu i da nije tačno da odbija hranu.
"On je na posebnom režimu ishrane tako što po nekoliko dana ne jede hranu već samo uzima tečnost i voće, a potom ima određene dane kada se hrani normalno. Nije, dakle, reč niokakvom štrajku glađu i to istražni sudija zna", rekao je Luka Karadžić.

Portparol Tužilaštva za ratne zločine rekao je da ne postoji mogućnost da Karadžiću bude suđeno u Srbiji, iako je uveren da bi srpsko pravosuđe bilo sposobno da obavi taj posao.

"Međunarodna obaveza Srbije je da isporuči Karadžića tribunalu, gde će mu se i suditi", rekao je Vekarić.

Posle hapšenja Radovana Karadžića na slobodi su još dva haška begunca Ratko Mladić i Goran Hadžić.

Biografija Radovana Karadžića

Haški tribunal je 1995. godine podigao optužnicu protiv njega, a od od 1996. godine bio je u bekstvu.

Radovan Karadžić je rođen je 19. juna 1945. u durmitorskom selu Petnica, kod Nikšića.

Sa 15 godina preselio se u Sarajevo gde je završio medicinsku školu, a posle toga i medicinski fakultet (specijalizirao je neuropsihijatriju). Deo školovanja proveo i u SAD. Radio je u bolnici u Sarajevu kao psihijatar (stručnjak za depresije).
 
Politikom je počeo intenzivno da se bavi 1989. godine kada je izabran za predsednika SDS-a. Izabran je za predsednika Republike Srpske 12. maja 1992. godine i ostao je na toj funkciji sve do 30. juna 1996. godine.

Pod pritiskom tadašnjih beogradskih vlasti i sveta, Karadžić je na mirovnim pregovorima u Atini uslovno prihvatio Vens-Ovenov mirovni plan, koji je Narodna skupština Republike Srpske potom odbila. To je prouzrokovalo potpunu blokadu Republike Srpske od strane SR Jugoslavije.

Karadžić nije bio član delegacije Savezne Republike Jugoslavije na dejtonskim mirovnim pregovorima. Sam Karadžić je 1996. godine pod pritiskom država članica kontakt grupe i predsednika Srbije Slobodana Miloševića napustio politički život i predsednička ovlašćenja preneo na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić.

Prva optužnica Haškog tribunala protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića potvrđena je 25. jula 1995. i teretila ih je za genocid i druge zločine počinjene nad civilima širom teritorije Bosne i Hercegovine. Druga optužnica je potvrđena 16. novembra 1995. i odnosila se na događaje koji su se desili u Srebrenici u julu 1995. godine. Izmenjena optužnica protiv Radovana Karadžića potvrđena je 31. maja 2000. i sadržavala je jednu tačku za teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine , tri tačke za kršenja zakona i običaja ratovanja, dve tačke za genocid i pet tačaka za zločine protiv čovečnosti.

Posle podizanja haške optužice za Karadžićem je raspisana poternica Interpola, a vlada Sjedinjenih Američkih Država je ponudila 5 miliona dolara za pomoć u hapšenju Karadžića i Mladića. Samog Karadžića na predaju je javno pozvala i supruga Ljiljana, nakon što su porodici, po njenim rečima, bili ugroženi egzistencija i život.

Međunarodne vojne snage stacionirane u bivšoj Jugoslaviji u par navrata su bezuspešno pokušavale da ga uhapse. Radovan Karadžić je oženjen Ljiljanom Zelen-Karadžić sa kojom ima decu Sonju i Sašu.