Lazarević: Izveštaj EK biće nepovoljan po Srbiju, ali izborni rezultat je doneo novi optimizam
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos predstaviće sutra Paket proširenja Evropske komisije za 2026. godinu. Izveštaji će pokazati koliko su zemlje kandidati i potencijalni kandidati napredovali u reformama, ko je trenutno najbliži članstvu, a ko je izgubio korak na evropskom putu. Izveštaj o napretku Srbije biće nepovoljan, ali su parlamentarni izbori stvorili novu priliku za ubrzanje evropskih integracija, kaže izvršni direktor Centra za evropske politike Nebojša Lazarević. Ističe da bi Srbija, uz dobar pregovarački tim, pregovore mogla da završi za godinu i po dana.
Prema nacrtu izveštaja evropske komesarke za proširenje, Crna Gora bi do kraja godine mogla da završi pregovore, dok Srbija i Bosna i Hercegovina nisu ostvarile napredak u ključnim oblastima. Posebnu pažnju privlači Srbija, koja poslednji pregovarački klaster čeka još od decembra 2021. godine.
Uoči formiranja nove vlade, iz Brisela je poručeno da bi izborni rezultat mogao da bude prilika za novi početak Srbije na evropskom putu.
Izvršni direktor Centra za evropske politike Nebojša Lazarević rekao je za RTS da će predstojeći izveštaj Evropske komisije biti nepovoljan po Srbiju, ali da će morati da odrazi i novonastali optimizam u odnosima Beograda i Brisela.
“Sada smo u jednom čudnom trenutku kada će sutrašnji izveštaj Evropske komisije izgledati vrlo nepovoljno po Srbiju, a s druge strane, moraće nekako da se u taj papir ukomponuje i taj novostvoreni optimizam i sa srpske i sa evropske strane“, naveo je Lazarević.
Nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron predložili su postepeno uključivanje zemalja Zapadnog Balkana u pojedine politike Evropske unije, kao mogući novi model proširenja.
Lazarević je podsetio da su Centar za evropske politike i briselski CEPS još 2021. godine predložili model faznog pristupanja, koji podrazumeva postepeno uključivanje zemalja kandidata u evropske politike.
Lazarević objašnjava da bi taj model omogućio zemljama Zapadnog Balkana da postepeno pristupaju politikama EU za koje su spremne, uz istovremeno povećanje finansijskih sredstava koja su im na raspolaganju.
"Hajde da nas lagano uvodite u određene politike gde smo spremni“, rekao je Lazarević, dodajući da bi se na isti način postepeno "otključavala“ i sredstva iz evropskog budžeta.
Šta EU očekuje od buduće Vlade Srbije i šta Vlada može da očekuje od EU
Govoreći o očekivanjima Evropske unije od buduće Vlade Srbije, Lazarević je ocenio da su prvi pomaci u borbi protiv korupcije i jačanju nezavisnosti pravosuđa već vidljivi.
"Prvi potezi su se već desili“, rekao je Lazarević, ističući da se promene dešavaju i pre formiranja nove vlade.
Smatra da bi trebalo postaviti i obrnuto pitanje – šta Srbija može da očekuje od Evropske unije posle više od dve decenije obećanja o evropskoj budućnosti.
"Mislim da je možda malo vreme da okrenemo situaciju, da vidimo šta konačno Evropska unija može da dobije od Srbije i zašto to ne juri“, poručio je Lazarević.
"Uz dobar tim, Srbiji treba 18 meseci da završi pregovore"
Lazarević je istakao da je ovo prilika da Srbija preuzme vodeću ulogu, ocenivši da nije daleko od članstva.
Govoreći o mogućnosti bržeg pristupanja Uniji, naveo je da bi Srbija, uz formiranje dobrog pregovaračkog tima, mogla da završi pregovore za godinu i po dana, ali da bi nakon toga usledile procedure potpisivanja i ratifikacije pristupnog sporazuma.
“Srbija realno sa svojim kapacitetima, ako bi zaista Vlada ponovo brzo napravila jedan dobar pregovarački tim, za 18 meseci može da okonča pregovore sa Evropskom unijom o članstvu“, istakao je Lazarević.
Značaj evropskog fonda za Plan rasta
Prema Lazarevićevoj oceni, u ovom trenutku važnije od samog otvaranja novih pregovaračkih klastera jeste korišćenje sredstava iz evropskog Plana rasta, iz kojeg je Srbiji namenjeno oko milijardu i po evra.
“Ono što je mnogo bitnije od pukog otvaranja klastera jeste novac koji stoji i čeka Srbiju“, naglasio je Lazarević, navodeći da je do sada povučeno oko 113 miliona evra.
Kaže da postoje najave iz Evropske komisije o fleksibilnijem pristupu rokovima za povlačenje sredstava, ukoliko nova vlada ostvari potrebne rezultate.
“To je petsto miliona direktne uplate u naš budžet i milijardu evra, otprilike sada govorim, milijardu evra izuzetno povoljnih kredita“, objasnio je Lazarević.
Koliko utiču odnosi sa Rusijom
Govoreći o spoljnoj politici, odnosima sa Rusijom i dijalogu Beograda i Prištine, ocenio je da ta pitanja u narednih godinu dana neće presudno uticati na evropski put Srbije.
Lazarević je ocenio da je priča o tome da odnosi sa Rusijom i pitanje Kosova i Metohije sprečavaju napredak Srbije ka EU bila "mantra prethodne vlasti“, kojom je, kako smatra, pokušavala da prikrije sopstveni "nerad" i izostanak napretka u evropskim integracijama.
“Nama je falilo ono što oni zovu fundamentals. To je vladavina prava, borba protiv korupcije“, rekao je Lazarević.
Kada je reč o regionu, procenjuje da bi Crna Gora mogla da završi pregovore na proleće 2027. i postane članica EU do kraja 2029. godine.
Govoreći o Albaniji, Lazarević je ocenio da su nedavni događaji i protesti ukazali na probleme u funkcionisanju vlasti, koji ga podsećaju na raniju situaciju u Srbiji, zbog čega smatra da bi Srbija mogla da prestigne Albaniju na evropskom putu i uz Crnu Goru postane jedna od vodećih zemalja u procesu pristupanja EU.
Novoj Vladi Srbije savetuje da u kreiranju javnih politika iskoristi kapacitete domaćeg civilnog društva.
