Takovska 10: Od Ormuza do grčkih pumpi - može li kriza da pokvari letovanje

Dva meseca od početka napada na Iran, energetska kriza više nije samo problem berzi i velikih sila, već i pitanje koliko će nas koštati put, letovanje i svakodnevni život.

Utom je stigla i vest da Ujedinjeni Arapski Emirati napuštaju Organizaciju zemalja proizvođača nafte OPEK i OPEK plus. 

Da li je to svojevrsni "energetski zemljotres", ali i o svim drugim energetskim izazovima govorili su gosti emisije "Takovska 10".

Petar Stanojević, profesor Fakulteta bezbednosti i stručnjak za energetiku ne može da kaže da li je izlazak UAE iz OPEK-a i OPEK-a plus - dobra ili loša vest.

"Emirati mogu da povećaju kapacitet i da li je sada došlo do saznanja da ako podignu proizovdnju mogu da nadoknade gubitke zbog rata ili je to zbog pritiska američke administacije, ne mogu da kažem", navodi Stanojević.

Dr Goran Nikolić, naučni savetnik Instituta za evropske studije podseća da UAE proizvode trećinu svetske proizvodnje i najveći su izvoznici. Ističe da su Emirati duže vreme bili nezadovoljni.

"Za nas koji smo uvoznici nafte to je dobra vest. Izabrali su idelani momenat i najmanje će biti političkih napada i imaće prećutnu podršku američke admninistracije", kaže Nikolić.

Teške odluke države

Ministarka Dubravka Đedović Handanović sastala sa predstavnicima naftnih kompanija u Srbiji i tom prilikom rekla da predstoje odluke države koje nisu lake, kao i to da su rezerve na maksimalnom nivou i da se nafta uvozi i dalje.

Odgovarajući na pitanje kakave bi odluke mogle da budu, stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da to prevashodno sagledava u pogledu cene.

"Naime, cena nafte na tržištu raste. Nekih desetak dolara povećanja te cene se kod nas preliva u nekih desetak dinara povećanja - recimo, dizela po litri. Mi smo ograničavajući akcize i smanjujući te namete, uspevali da držimo cenu ispod one koja bi trebalo da bude realna. Ali pitanje je dokle. Dakle, s jedne strane, to smanjenje akciza utiče, naravno na budžet. Vi ste planirali budžet prema tim akcizama. Morate da plaćate i druge obaveze. To je s jedne strane", objasnio je Marković.

S druge strane, kako kaže, i uvoznici se bune zato što su im ograničene marže, pa i manje zarađuju.

"Tako da imamo nekoliko tih stvari gde će verovatno morati malo da se izađe u susret", dodaje Marković.

Prema njegovim rečima, odluke koje nisu lake su da poskupi gorivo.

Naftaši, potrošači i država

Govoreći o istoj temi, novinarka RTS-a Anica Telesković kaže da odluka da se ograniče cene nije laka za naftaše, za one koji prodaju naftu. 

“Poskupljenje, međutim, ako ga bude, neće biti laka odluka za potrošače. A neko dodatno smanjenje akciza neće biti laka odluka za državu, jer država se već odrekla dela prihoda. Neko dodatno smanjenje akciza bi, prema onoj računici predsednika Republike iz budžeta odnelo 1,3 milijarde. To je ogroman novac. Recimo, budžetom je ministar finansija planirao da ove godine dobije 2 milijarde evra od akciza na naftne derivate. Dakle, to je dobar deo tih budžetskih prihoda, gotovo dve trećine, pa možda i više. Time ostaje država bez tih prihoda. Kad tih prihoda nema, onda nema novca za neke druge izdatke", navodi Teleskovićeva.

Nemačko iskustvo

Kada je reč o cenama, postavlja se pitanje šta može biti teška odluka.

"Možda bude išla u smeru postavljanja nekog praga za potrošnju. To je ono o čemu je, recimo, MMF govorio, da se napravi neki prag do koga će cene biti ograničene, da ne dobiju jeftinije gorivo svi, nego da dobije samo neko. I to je, ja bih rekla, negde između redova, možda i nagovestio ministar finansija na ovoj prolećnoj skupštini MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, kada je rekao: Gledaćemo nemačko iskustvo", dodaje Teleskovićeva.

Objašnjava da je nemačko iskustvo upravo to - da jeftinije gorivo ne dobiju svi, nego da ga dobiju oni kojima je potrebnije. A to su siromašniji slojevi stanovništva.

"Tako da zavisi iz kog ugla je to teška odluka. Za neke je već sad teška", zaključuje Teleskovićeva.

Profesor Petar Stanojević pak kaže da ima drugačiju projekciju.

"Cene goriva su se odvojile od cene barela za naftu. Dizel se odvojio od cene nafte", podvukao je Stanojević.

Šta nas čeka ako se rat ne završi u narednih nekoliko nedelja

Marković kaže da su prognoze takve da nije realno da ćemo ući i nesašice ali će cene biti podložne pronemama.

"Iako se uspostavi normalno stanje na Ormuzu cene će ostati visoke, neće istog dana pasti iz razloga logistike, transport traje dva-tri meseca, tu su i oštećenja nastala usled rata. Sve će to uticati na  cenu", ukazuje Marković.

Na pitanje da li je poželjno putovati kolima na odmor, Marković kaže da kolima može da se putuje, ali na manja ostrva, treba da se izračuna budžet za gorivo.

Petar Stanojević slaže se sa Markovićem da nestašica goriva neće biti ali će cene "ići više".

Tri scenarija u avijaciji

Dr Goran Nikolić navodi da su cene mlaznog goriva porasle za 103 odsto i da postoje tri scenarija u civilnoj avijaciji i u turizmu.

"Optimistično je da se rat završi sutra. Tramp je nezadovoljan ponudom Teherana, cene bi ostale povišene, ali bi većina ruta bila pod kontrolom", naveo je prvi scenario.

"Do početka leta se kriza završava. Poskupelo je gorivo i na pumpama u SAD. U tom slučaju imali bismo povećanje cene, otkazivanje neprofitabilnih ruta. Ako se sukob nastavi porasla bi cena mlaznog goriva i u tom slučaju bi oko 10 odsto letova bilo otkazano, kompanije koje posluju na malim marginama", dodaje on.

Nikolić kaže da se preporučuje građanima da umesto dalekih ruta letuju negde gde mogu vozom, severna Grčka ili Crna Gora. 

"Ono što je procena je da će na dobiti biti zapadni a na gubitku istočni Mediteran, ljudi će letovati kod kuće", istakao je Nikolić. 

Stanojević smatra da u narednih mesec dana neće biti poslupljena karata. Može da se pruozvede više kerozina ako bude potrtebno, čak i za letove iz Beograda.